Просторна организација биоценозе
Просторна организација биоценозе представља њену структуру тј. просторни распоред организама који улазе у њен састав.[1]
Структура и изглед биоценозе[уреди | уреди извор]
Структура биоценозе зависи од састава, бројности јединки разних врста и њиховог хоризонталног и вертикалног распореда. Изглед биоценозе зависи од просторног распореда, временске организације и састава заједнице. У свакој биоценози различити организми заузимају различити дијелове простора. Њихова распоређеност се уочава и као специфична слојевитост или спратовност.
Вертикални распоред биоценозе[уреди | уреди извор]
У копненим заједницама, а посебно у шумама, јасно је изражена вертикална спратовност. Подјела на спратове испољава се према различитој висини биљних врста које граде животну заједницу. Тако можемо издвојити:
- спрат високог дрвећа
- спрат ниског дрвећа
- спрат високих жбунова
- спрат ниских жбунова
- спрат високих зељастих биљака
- спрат ниских зељастих биљака
- спрат приземних биљака
За сваки спрат биљака карактеристичан је живи свијет који га насељава. Изглед животне заједнице је одређен врстом која преовладава, што значи да у храстовој шуми има највише храста, а остале врсте су заступљене у мањем броју.
Хоризонтални распоред биоценозе[уреди | уреди извор]
Хоризонтални распоред биоценозе је промјенљив, али неке правилности увијек постоје. Повећањем географске ширине и надморске висине се мијењају животни услови, а самим тим и распоред врста на том подручју.