Протекторат Малта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Protettorat ta' Malta (малтешки)
Protettorato di Malta (италијански)
Протекторат Малта
Застава
Застава
Sizilien und Malta 1808 9113.jpg
Сицилија и Малта 1808.
Географија
Континент Европа
Регија Средоземно море
Главни град Валета
Друштво
Службени језик Италијански, Малтешки
Религија Католицизам
Законодавна власт Краљ
Историја
Историјско доба Наполеонови ратови
 — Оснивање 1800.
 — Укидање 1813.
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 316 km2 km²
Становништво 93.054
Земље претходнице и наследнице
Протектората Малте
Претходнице: Наследнице:
Flag of France.svg Француска Малта Крунска колонија Малта 19th Century Flag of Malta.svg

Протекторат Малта је био британски протекторат на острву Малта који је постојао у периоду од 1800. до 1813. године.

Историја[уреди]

Током Малтешког устанка против Француза, Малтежани су формирали Народну скупштину као привремену владу. Послати су изасланици британској флоти на Сицилији који су молили за помоћ. Британски конвој који се састоји од тринаест бродова капетана Џејмса Саумареза појавио се са Сицилије крајем септембра 1798. године. Октобра, сир Александар Бал стигао је на Малту, а годину дана касније именован је за цивилног комесара. Француски гарнизон под Анријем Белграндом де Вубоом напуштају Валету, а острво се предало 4. септембра 1800. године. Успостављен је британски протекторат. Комесар Чарлс Камерон је августа 1801. године именовао Емануела Витала за гувернера Гоца уместо Саверија Казара. Гоцо је постао независна држава.

У складу са одредбама Амијенског мира (1802), Требало је да Британци напусте Малту, али британски краљ није испунио своју обавезу што је, уз неизвршавање још неких обавеза, довело до раскида споразума и наставка рата. Јуна 1802. године 104 представника малтешких градова и села потписали су декларацију познату као La Dichiarazione dei Diritti degli abitanti delle Isole di Malta e Gozo (Декларација о правима становника острва Малте и Гоцоа). Њоме је Џорџ III проглашен мачтешким краљем. Није имао права да Малту преда другој сили. Декларацијом је одређена и аутономија Малте.

Крајем 18. века принц Лампедузе дозволио је Салвадореу Гату, малтешком предузетнику, да се настани на острву са неколико малтешких радника. Британци су намеравали да Лампедузу претворе у поморску базу уместо Малте, али идеја није спроведена у дело јер острво није имало веће луке. Упркос томе, власти Малте покушале су да анектирају острво јер су веровали да може да се користи за снабдевање Малте храном у случају Наполеоновог освајања Сицилије. Салвадоре Гат преноси 1810. године закуп Александру Фернандезу из Британије. Пословни подухват Фернандеза одбијен је од стране британске владе. Даље проблеме проузроковала је куга на Малти (1813-1814), а 25. септембра 1814. године сир Томас Мејтланд је повукао трупе са Лампедузе. Салвадоре је остао власник острва до 1818. године. Малта је 1813. године претворена у Крунску колонију Малту. Малта и званично постаје британска колонија након потписивања Париског мира 1814. године.

Комесари Малте[уреди]

име
(рођење-смрт)
слика од до
Александар Бал
(1757–1809)
Rear-Admiral Alexander John Ball (1757-1809), by Henry William Pickersgill.jpg 9. фебруар 1799. фебруар 1801.
Хенри Пишот
(1750–1840)
Henry Pigot.jpg фебруар 1801. јул 1801.
Чарлс Камерон
(1766–1820)
Flag of the United Kingdom.svg јул 1801. 1802.
Александар Бал
(1757–1809)
(други пут)
Rear-Admiral Alexander John Ball (1757-1809), by Henry William Pickersgill.jpg 1802. 25. октобар 1809.
Хилдебранд Оукс
(1754–1822)
Lieut.-Gen. HildebrandOa.jpeg мај 1810. 23. јул 1813.

Извори[уреди]