Протекционизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Економија
Average GDP PPP per capita new.svg
Еконимија по регијама

Африка • Северна Америка
Јужна Америка • Азија

Европа • Океанија
Општи аспекти

Развој економске мисли

Микроекономија • Макроекономија
Методологија

Бихејвиористичка • Компутацијска
Економетрија • Еволуциона
Експериментална • Теорија игара

Математичка • Друштвена психологија
Поља и поделе

Развој • Раст • Историја
Међународна трговина • Рад
Економија благостања • Финансијска
Монетарна теорија • Јавни сектор
Индустријска организација • Закон
Еколошка • Економски системи
Природни ресурси • Пољопривреда
Окружење • Регионална наука

Градска • Култура • Здравље
Економске идеологије

Анархистичка • Капиталистичка
Комунистичка • Корпоративна
Фашистичка • Џорџијска
Исламска • Слободна трговина
Тржишна социјалистичка • Меркантилистичка
Протекционистичка • Социјалистичка

Синдикалистичка • Трећи пут
Часописи • Публикације
 • Теме • Економисти

Протекционизмом (лат. protegere = заштита) се означавају економске мјере, којима једна држава покушава ограничити пласирање страних производа на домаћем тржишту. Те мјере се налазе у домену стратешке трговинске политике и њихов циљ је по правилу, побољшавање пласмана домаћих продуката, унапређење и побољшавање развоја појединих привредних грана као и привреде у цјелини. Такве мјере стратешке трговинске политике помажу развој појединих земаља у развоју у толикој мјери, да су неке од њих већ прерасле у индустријске велесиле (нпр. Кина).

Противници протекционизма аргументују тиме, да сваки протекционизам изазива и реципрочне мјере потенцијалних трговинских партнера и да је на крају ипак домаћа привреда највише погођена таквим мјерама.[тражи се извор од 11. 2013.] Они захтијевају глобалну и слободну трговину и заговарају препуштање употребе свих економских инструмената самом тржишту.[тражи се извор од 11. 2013.]

Посебну форму протекционизма представљају културни протекционизам као и протекционизам у спорту. Таквим мјерама се штите поједине државе или региони од културних утицаја из иностранства односно, штите домаће тржиште спортиста. У том контексту су позната ранија ограничења броја страних играча у клубовима неких западноевропских земаља.

Види још[уреди]