Протест
.jpg)
Протест (познат и као демонстрација) је јавни чин приговора, неодобравања или неслагања с нечим.[1][2] Протести се могу посматрати као акти сарадње у којима бројни људи сарађују тако што присуствују и деле потенцијалне трошкове и ризике.[3] Протести могу имати мноштво различитих облика, од појединачних изјава до масовних политичких демонстрација. Демонстранти могу организовати протест као начин да јавно изнесу своје мишљење у покушају да утичу на јавно мњење или политику владе, или могу предузети директну акцију у покушају да сами донесу жељене промене.[4][5] Када су протести део систематске и мирне ненасилне кампање за постизање одређеног циља, они онда превазилазе опис протеста и могу се боље описати као ненасилни отпор.[6]
Различити облици самоизражавања и протеста су понекад ограничени владином политиком (као што су захтеви за издавање дозвола за протесте),[7][8] економским околностима, верском ортодоксијом, друштвеним структурама или медијским монополом. Једна од реакција државе на протесте је употреба полиције за нереде. Посматрачи су приметили повећану милитаризацију полиције на протестима у многим државама, при чему полиција распоређује оклопна возила и снајпере против демонстраната. Када дође до таквих ограничења, протести могу попримити облик отворене грађанске непослушности.
Сам протест понекад може бити предмет контрапротеста. У таквим случајевима, контрадемонстранти показују своју подршку особи, политици, акцији итд. која је предмет првобитног протеста. Демонстранти и контрадемонстранти се понекад могу насилно сукобити. Једна студија је открила да је ненасилни активизам током покрета за грађанска права у САД имао тенденцију да произведе повољну медијску покривеност и промене у јавном мњењу усредсређујући се на питања која су организатори покретали, али насилни протести су имали тенденцију да генеришу неповољну медијску покривеност која је изазвала жељу јавности да се врати закон и ред.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Definition of PROTEST”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-04.
- ^ „PROTEST (noun) definition and synonyms”. Macmillan Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-04.
- ^ Larson, Jennifer M. (11. 5. 2021). „Networks of Conflict and Cooperation”. Annual Review of Political Science. 24 (1): 89—107. doi:10.1146/annurev-polisci-041719-102523
.
- ^ St. John Barned-Smith, "How We Rage: This Is Not Your Parents' Protest," Current (Winter 2007): 17–25.
- ^ Engler, Mark; Engler, Paul (2024-08-19). „Why Protests Work, Even When Not Everybody Likes Them”. The Commons Social Change Library (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-13.
- ^ Roberts, Adam (2009). Ash, Timothy Garton, ур. Civil Resistance and Power Politics: The Experience of Non-violent Action from Gandhi to the Present. Oxford University Press. стр. 2—3. ISBN 978-0-19-955201-6.
- ^ Daniel L. Schofield, S.J.D. (новембар 1994). „Controlling Public Protest: First Amendment Implications”. in the FBI's Law Enforcement Bulletin. Приступљено 16. 12. 2009.
- ^ Mejia-Canales, David; Human Rights Law Centre (2024-08-26). „Protest in Peril: Our Shrinking Democracy”. The Commons Social Change Library (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-13.
- ^ Omar Wasow. „Agenda Seeding: How 1960s Black Protests Moved Elites, Public Opinion and Voting” (PDF). Приступљено 2021-01-12.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
