Протести у Србији (од 2020)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Протести у Србији 2020.
Буком против диктатуре
Део протеста против Александра Вучића
Policija-protesti.jpgUpad u skupstinu .jpg
Mirni protest.jpg
Сцене са демонстрација у Србији 2020; од горе, у смеру казаљке на сату: жандарм шутира протестанта на земљи, демонстранти покушавају ући у Народну скупштину, демонстранти седе на земљи испред зграде Народне скупштине.
Датум26. април 2020. — данас
Локација
Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Смедерево и још неколико десетина градова у Србији[1]
ПоводОптужбе за кршење устава и злоупотребу ванредног стања током пандемије вируса корона у Србији[2]
МетодеДемонстрације, блокада, интернетски активизам, нереди, вандализам, грађанска непослушност
СтатусУ току;
Стране у цивилном сукобу
Побуњени грађани,
Грађански фронт Србије,
Не да(ви)мо Београд,
Опозиција у Србији,
Интернет активисти
Власт у Србији
Водеће фигуре
Грађани Србије,
Не да(ви)мо Београд,
Грађански фронт Србије,
Лидери СЗС,
ПСГ (до 8. маја поново од 8. јула),
Светло,
Достојни Србије,
Отаџбина (до 30. маја поново од 7. јула),
Републиканска странка,
Српска радикална странка,
Покрет Левијатан,
Образ,
Срђан Ного,
Милован Бркић,
Монах Антоније,
Петар Челик (до 15. јуна),
"Народна Република Србија" (од 14. или 16. јуна 2020)
Студенти (од 2. јула),
Доста је било (од 7. јула),
Ђорђе Вукадиновић (од 7. јула)
Број
Више десетина хиљада грађана

Више стотина навијача и симпатизера владајуће коалиције

Жртве
76 повређених демонстраната
223 ухапшених
118 повређених полицајаца
3 коња
6 запаљених возила

Протести у Србији 2020. године, познатији у почетку познат под називом Буком против диктатуре, талас је протеста који је отпочео крајем априла 2020. године током пандемије вируса корона у Србији[2]. Протести су почели 26. априла 2020. године у 20:05h лупањем у шерпе и пуштањем гласне музике до 21:05h у градовима широм Србије у знак протеста због забране кретања и шестонедељног полицијског часа уведених средином марта[13]. Почетком маја влада је ублажила мере забране кретања да би после неколико дана тотално их укинула.[14] Средином јуна дошло је до рецидива епидемије те је власт почетком јула вратила поједине епидемиолошке мере што је довело до већег незадовољства грађана и до таласа насиља и масовних нереда како у Београду тако и широм Србије.[15]

Позадина[уреди | уреди извор]

Протест против диктатуре и Један од пет милиона[уреди | уреди извор]

Након председничких избора 2017. године и убедљиве победе Александра Вучића већ сутрадан, 3. априла, иницирали вишенедељне антирежимске протесте, који су прерасли у најмасовније демонстрације од свргавања Слободана Милошевића 2000. године. Према извештају ОЕБС-а, неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.[16] Делегација Савета Европе је идентификовала бројне неправилности и недостатке током изборног процеса и том приликом дала препоруке Србији да побољша своју изборну законску регулативу.[17] Делегација, такође, наводи да на дан избора није било ограничења за спровођење изборног процеса, али да изражава забринутост због злоупотребе јавних ресурса током кампање и због чињенице да нису усвојене све препоруке Венецијанске комисије о доброј пракси у области избора.[17] ЦеСИД-а је указао да су десиле бројне нерегуларности у важним аспектима изборног процеса, као и да подаци говоре да постоји доста простора за системско унапређење изборних правила.[18] У току јесени и зиме 2017. године, долазило је до неколико спорадичних окупљања симпатизера и припадника синдикалних и политичких организација, која нису имала већи значај. Наредни масовни протести су отпочели крајем 2018. године, на окупљањима Један од пет милиона. Незванично под називима (У) Бојкот 2020[19] и Грађански отпор[20], отпочели су у касну јесен 2018. године због начина вршења власти од стране власти Александра Вучића и Српске напредне странке и због оптужби за пораст политичког насиља. Догађај који је био директан повод за први протест је инцидент у којем је физички нападнут опозициони политичар Борко Стефановић.[21] Након првих протеста одржаних у Београду, окупљања су настављена широм Србије, као и у градовима насељеним српском дијаспором. Протести представљају најмасовније антирежимске демонстрације у Србији још од времена петооктобарских промена 2000. године и једне од најдуготрајнијих у Европи.[22] Говорници на протестима и организатори су најчешће критиковали ситуацију у медијима и функционисање институција у држави, а касније су се као мотиви наводиле новооткривене афере функционера владајуће странке. Иницијатори протеста су се у почетној фази протеста оградили од политичких странака и негирали су њихово учешће у организацији, иако су постојали наводи да су значајну улогу у координацији играле утемељене политичке организације, примарно Савез за Србију, уз подршку других странака и покрета.[2][23][24] Путем прогласа и позива на организовано учешће, подршку протестима су пружали академски радници, радници у култури, синдикати и студенти. Према истраживању из марта 2019. године, нешто више од половине учесника нису чинили симпатизери ниједне политичке странке, а већину су чинили високообразовани грађани и студенти.[25] Паралелно са одржавањем протеста, Александар Вучић и представници владајуће коалиције су организовали серију митинга у склопу кампње „Будућност Србије“, док су прорежимски медији константно демонизовали учеснике протеста и опозиционе актере ширећи дезинформације јавности.[26]

Још у фази интензивног трајања, протест је резултирао одређеним промена на опозиционом делу политичког спектра. 6. фебруара 2019. године, већина парламентарних и ванпарламентарних странака опозиције је као одговор на протесте потписала тзв. „Споразум са народом“, којим се обавезала да напусти све институције (примарно Народну скупштину Републике Србије), те да бојкотује све изборе под дотадашњим условима. Након најмасовнијег протеста одржаног 13. априла у Београду је представљен стручни тим који је два месеца касније објавио уобличене захтеве грађанских протеста у виду 42 препоруке и шест закључака везаних за изборне и медијске услове.[27]

Организатори протеста, окупљени у УГ „Један од пет милиона“ су 3. септембра саопштили да због неиспуњавања ниједне препоруке позива грађане и странке у Србији да бојкотују редовне парламентарне изборе који ће бити одржани 2020. године.[28] Већина опозиционих странака које су подржавале протесте су прогласиле бојкот, али је покрет „Један од пет милиона“ 28. јануара 2020. објавио да ће кандидовати сопствену листу, што је довело у питање судбину самих протеста.[29] Бивши чланови покрета и иницијатори протеста, као и локални организатори протеста из неколико градова су осудили ову одлуку и позвали грађане да наставе са протестима и да бојкотују изборе.[30][31] Протести су, потом, ипак настављени, уз знатно директније учешће опозиционих странака и са фокусом на кампању за бојкот избора.[32]

Ипак, одлуком организатора, протести су ванредно прекинути 10. марта 2020. године, због избијања пандемије вируса корона.[33][34][35]

Европска мигрантска криза 2019/20. године[уреди | уреди извор]

Прва ескалација 2014/15. године[уреди | уреди извор]

Европска мигрантска криза[36][37][38][39] или једноставно избегличка криза је израз за низ догађаја везаних за масовни долазак избеглица и, најчешће илегалних, имиграната из Азије, Африке и дела Југоисточне Европе (Косово* и Албанија) у земље Европске уније који се бележи од средине 2010. године, а своју ескалацију добија током 2015. године. Разлог за масовне миграције везује се за високу стопу незапослености и сиромаштва у тим земљама, али однедавно и као последице ратних збивања, пре свега у Сирији где је грађански рат проузроковао масовни егзодус становништва, као и у Либији где је рушење режима Моамера ел Гадафија довео до анархије коју вешто користе добро организоване мреже кријумчара људи. Криза се до средине 2015. године углавном одржавала на медитеранским обалама Италије, до којих су бројни мигранти долазили бродовима и чамцима, у бројним случајевима неуспешно, што је доводило до масовних погибија. У скорашње време је далеко масовнији прилив избеглица забележен на Балкану, односно као рута за улазак у ЕУ преко држава чланица на периферији (Грчка и Хрватска) и бивше југословенске државе (Македонија и Србија).

Друга ескалација фебруар — март 2020. године[уреди | уреди извор]

Дана 27. фебруара 2020. године у ваздушним нападима у Идлибу погинула су 33 турска војника, објавио је гувернер пограничне турске провинције Хатај. Анкара је за напад окривила режим у Дамаску. Амерички Стејт департмент позвао је на моментално обустављање "напада Асадових снага". Москва наводи да су турске трупе биле позициониране на месту где није требало да буду. Медији су у касним вечерњим сатима јавили да је група миграната из Турске кренула ка грчкој граници. Британска агенција Ројтерс јавља, позивајући се на агенцију Демирорен, да је група од око 300 миграната кренула са северозапада Турске ка грчкој граници. Ројтерс је навео да међу њима има Сиријаца, Иранаца и Ирачана, али и жена и деце. Агенција додаје да још нема независну потврду ових навода. На копнену границу између Турске и Грчке, послате су веће полицијске снаге како би зауставиле долазак миграната. "Они неће ући у нашу земљу. То нису регуларни мигранти, нећемо им дозволити", рекао је за Ројтерс један званичник грчке владе. Раније је високи турски званичник рекао да је Анкара одлучила да пусти избеглице из Сирије да крену ка Европи[40].

Народне патроле и Протести против миграната у Србији[уреди | уреди извор]

Током јануара и фебруара 2020. године дошло је до наглог пораста насељавања илегалних миграната у Европи и самим тим у Србију. То је довело до повећаног степена насиља од стране миграната према грађанима Србије као и од самих грађана према мигрантима те се и сам степен Ксенофобије повећавао. У вечерњим сатима 21. фебруара, група младића прошетала је Београдом и поделила мигрантима летке на којима је, на енглеском, арапском и српском писало: "Због учесталих болесних напада на српске жене и девојке, забрањено вам је кретање ван мигрантских центара након 22:00ч до 06:00 ујутро и кретање више од три особе у групи током дана. Напади на наше грађне вам неће проћи некажњено[41]." Три дана касније 24. фебруара више јавно тужилаштво у Београду дало је налог полицији да изврши провере у вези са спорним снимцима који су се појавили на друштвеним мрежама, потврдила је за "Новости" портпаролка ВЈТ Ирена Бјелош. На њима се виде припадници ноћних "народних патрола", организованих око Иницијативе "Нема предаје Косова и Метохије", који пресрећу мигранте и избеглице око београдске аутобуске станице и Зеленог венца, ограничавајући им кретање[42]. Такав поступак ВЈТ је само додатно револтирао један број грађане те су заказали у недељу 8. марта од 16 часова испред Владе Србије да организују велики свенародни протест против мигрантског насиља[43]. Дана 8. марта пред Владом Србије одржан је протест због мигранатског насиља. После протеста организована је шетња у деловима града у којима има највише миграната. Полицајци на терену су били у пуној опреми. Они су развили транспарент на којем су писали „Терористи нису добродошли“ и „Нећете нас заменити“. Викали су: „Ми не желимо мигранте“, „Србија Србима“, „Ограде мигрантима, слобода грађанима“, као и „Не постоји подела Косова. Косово је срце Србије“ и „Нећемо давати свете ствари“[44]. Тај протест изазвао је осуде одређеног дела јавности. Повереник за избеглице и миграције Владимир Цуцић рекао је да су антимигрантски протести који су у недељу, 8. марта организовани у центру Београда, "велика срамота и срамота" за Србију, али да је мали број учесника учинио "поносним"[45].

Увођење 5G мреже у Србији[уреди | уреди извор]

Почетком априла 2018. године Телеком Србија представила је могућности 5Г технологије, а министар туризма, трговине и телекоминукација Расим Љајић најавио је да је план државе да до 2020. уведе 5Г мрежу у великим градовима и на ауто-путевима. Како је навео, технологија 5Г доноси будућност у којој хирург оперише на даљину, уређаје на стаблима биљака који обавештавају фармера о недостатку воде или минерала, паметне наруквице које показују крвну слику оног ко је носи, или уређај који на паркингу воде аутомобил до слободног паркинг места[46]. Прва базна станица 5Г у Србији пуштена је 21. јуна 2019. године у пробни рад у Научно-технолошком парку Београд, захваљујући коме 5Г окружење могу да користе компаније, предузетници и студенти техничких факултета за развој различитих технолошких решења. Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић рекао је да мисли да ће пуштање у рад базне станице 5Г бити најпозитивнији догађај ове недеље, али да је чуо да има и оних који су критиковали увођење таквих нових технологија, наводећи да су оне штетне по животну средину. Казао је да ће, без обзира на то, 5Г мрежа практично бити револуција када је у питању брзина услуга и да ће она бити од велике користи за економију[47].

Редовни парламентарни избори 2020. године[уреди | уреди извор]

Период пре расписивања избора су обележили грађански протести, који су резултирали променама на опозиционом делу спектра и најавама бојкота институција и избора по дотадашњим условима, а затим о преговори власти и опозиције у посредству посланика Европског парламента, те су извршене значајне измене изборног законодавства. Упркос томе, знатан део опозиције је најавио да неће признавати ове изборе и да их сматра нелегитимним[48]. Председник Србије, Александар Вучић је 4. марта 2020. године расписао изборе за 26. април, а од тада су започете да теку законом предвиђени рокови у вези са изборним радњама[49]. Ипак, услед избијања пандемије вируса корона и проглашења ванредног стања, термин њиховог одржавања је померен за 21. јун.[50]

Пандемија вируса корона у Србији 2020. године[уреди | уреди извор]

Пандемија вируса корона 2019/20.[a] проширила се на Србију 6. марта 2020.[56][57] Први случај у Бачкој Тополи потврдио је министар здравља Златибор Лончар.[58][59][57]

Дана 15. марта 2020, проглашено је ванредно стање на територији целе државе.[60] Затворене су школе и универзитети, забрањена масовна окупљања, а три дана касније уведен је полицијски час, први пут на територији Србије после Другог светског рата.[61] Министар Златибор Лончар је 20. марта 2020. прогласио епидемију од већег епидемиолошког значаја.[62] Истог дана је забележен први смртни случај.[63]

За потребе збрињавања пацијената су формиране бројне привремене болнице, укључујући и оне у објектима као што су Београдски и Новосадски сајам и спортски центар Чаир.

Дана, 29. априла, Народна Скупштина Републике Србије потврдила је одлуку о увођењу ванредног стања на територији целе Републике Србије, које је уведено 15. марта, и потврдила све уредбе Владе Републике Србије које је донела за време ванредног стања.

Дана, 6. маја, Народна Скупштина Републике Србије укинула је ванредно стање које је донето 15. марта, уз супотпис председника Републике Србије Александра Вучића и председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић, ову одлуку је донела и председница Народне Скупштине Републике Србије Маја Гојковић. Ванредно стање је укинуто, „полицијски час” престаје да важи даном објављивања одлуке о укидању ванредног стања у Службеном гласнику Републике Србије. У склопу епидемије од посебног епидемиолошког значаја, која није укинута, остају ванредне мере које су донете у циљу спречавања епидемије у Републици Србији, неке мере ће бити ублажене у зависности од епидемиолошке ситуације.

Закључно са 7. мајем, од коронавирусне болести оболело је 9.848 особа и забележено је 206 смртних случајева на територији Србије, док је број излечених 2.160.

Ток[уреди | уреди извор]

Позив на протест[уреди | уреди извор]

Буком против диктатуре Фејсбук позивница.

После 40 дана ванредног стања и полицијског часа на друштвеним мрежама су уследили су позиви на протесте због ригорозних мера. Дана 21. априла је заказан онлајн састанак председнице скупштине Србије Маје Гојковић са потпредседницима парламента. Два дана касније одржан онлајн састанак председнице скупштине Србије Маје Гојковић са потпредседницима парламента и заказано је заседање за уторак 28. април. У петак 24. априла уследили су позиви на протест са прозора, који би требало да се одржи у суботу 25. априла, али су се појавили у Новом Саду и на сличан протест али за недељу 26. априла на дан када су требали да се одрже редовни избори, позвала је и Иницијатива "Не да(ви)мо Београд".

У првом, анонимном позиву за суботу у 20:30, који је одштампан на малом комаду папира са цртежом шерпе, заваривача и пиштаљком и натписом "Просвјед кроз прозор", нема објашњења због чега се организује протест, већ само порука "Заустави странке". Не требају нам представници. " Ови папири са позивницом су током ноћи разбацани по тротоарима у центру Новог Сада, а такође су бацани у кутије грађана.

У другом позиву који је данас упутила Иницијатива „Не утапимо Београд“ грађани Србије су позвани да „кроз прозор или балкон у недељу, пет минута након аплаудирања подршке у 20:00 сати, покажу да нису подложни диктатури“. Позвали су грађане да праве буку пуштајући музику, пушући пиштаљкама или трубећи, ударајући шерпе или протестујући на било који други начин[64].

Април — Мај[уреди | уреди извор]

Лупање у шерпе и бука из станова 26. април — 6. мај[уреди | уреди извор]

Дана 26. априла, према сведочењима суграђана, велики број грађана Београда се одазвао позиву иницијативе "Не давимо Београд" да се прави бука против диктатуре након аплауза за медицинске раднике и друге који морају да раде у ванредном стању. Грађани су с прозора и тераса тукли шерпе, звиждали, пуштали музику и бацали разне пароле против власти, а у неким деловима су се чули и петарди. Исто вече велики број грађана Ниша ноћас у 20 сати и пет минута буковао је са својих тераса и прозора, јавља наш дописник. Нишлије су лупали по шерпама, дували у пиштаљке, пуштали музику и бацали петарде. И Новосађани су звиждуцима подржавали позив на акцију "Буком против диктатуре", ударали по шерпама, бацали петарде, пуштали гласну музику. Грађани Ужица, након што су здравствени радници подржали аплаузом, протестовали против режима у Србији. У 20.05, са прозора, балкона и тераса у појединим деловима Ужица, чула се „Уааа Вучић“ и друга вика против владе и шефа државе, уз неколико минута буке и ударања по лонцима и дувања у пиштаљке. Протести су одржани и у Бору[65]. Протести су наредних дана се проширили на градове широм Србије. Грађани Београда, Новог Сада, Ниша и других градова у Србији и следеће вече су се придружили акцији "Подигни глас: бука" на својим балконима и прозорима, након традиционалног аплауза за медицинске раднике који се боре са коронавирусом, повици, звиждуке, трубе и ударање шерпама[66]. Група људи окупљена око удружења „Сусједи из Дорћолу“ окупила се 28. априла на углу улица Венизелосова и Гундулићев венац током забране кретања, протестујући против изградње тролејбуске мреже, која је наставила током ванредног стања. На лицу места је било и неколико полицијских возила. Нико од грађана није приведен, али их је полиција снимила. Окупљени грађани противе се радовима који се изводе током „полицијског сата“ и ноћи, који су започели 27. априла. У саопштењу Удружење грађана "Комшије из Дорћолу" упозорило је јавност да се грађевински радови на изградњи тролејбуске мреже у Доњем Дорћолу изводе током полицијског сата и да надлежни органи одбијају да заштите грађане овог дела Београда који се противе изградњи[67]. Дана 29. априла, акција је одржана четврту ноћ заредом у 20.05, након традиционалног аплауза којим су изразили подршку медицинским радницима. Грађани су протестовали у Београду, Нишу, Новом Саду и другим градовима. У општини Нови Београд, акција је била бучнија и дужа него претходних ноћи, грађани су звиждали, ударали по шерпама, играли звечке, бацали петарде и скандирали "Уа" владајућем режиму. Осим звиждања и ударања шерпама, Вождовац је стварао буку свирајући гласну музику[68]. Протести сличног концепта настављени су и наредних десетак дана до укидања ванредног стања[69][70].

Комнтрапротести присталица власти и навијачких група по градским солитерима[уреди | уреди извор]

Дана 29. априла, након протеста грађана који су лупајући по шерпама, гласном музиком и петардама изразили своје незадовољство акцијом "Бука против диктатуре", први пут у 20.30. који су желели да подрже српске власти. На Бањици и неким другим деловима Београда у 20.30 сати били су ватромети, довикивали су подршка владајућег блока и председника Александра Вучића, а на крововима неких зграда и тераса био је постављен јак озвучење. Противници и присталице владе вечерас су пуцали једни на друге у Новом Саду преко тераса и прозора својих станова, емитујући и слали разне поруке. Посланик Српске напредне странке (СНС) Владимир Ђукановић позвао је данас на ову акцију подршке властима, а било је и позива на друштвеним мрежама[71].

Укидање ванредног стања, наставак предизборне кампање и радикакизација протеста[уреди | уреди извор]

Излазак на улице и инциденти испред председништва и скупштине 7–9. мај[уреди | уреди извор]

Дана 30. априла, представници опозиције, који су се залагали за бојкот избора, изјавили су из протеста испред Скупштине Србије да су били тамо јер су током ванредног стања кршена права грађана, јер су створене поделе међу људима и зато што се Устав и закони не односе на све. Можете платити хулигане, али сами грађани лупају у шерпе, рекао је вођа ССП Драган Ђилас током чијег говора се појавила група грађана и скандирала против њега и овог скупа. Дошло је до кошкања између две групе, али све се смирило мало после 19 сати. Иако је забрана ступила на снагу у 18 часова, лидери и чланови Савеза за Србију, Покрета Слободних грађана, Социјалдемократске партије и група грађана сели су испред зграде парламента, протестујући против неуставног ванредног стања и мера забране кретања за грађане Србије. Председник Покрета за промене Јанко Веселиновић рекао је раније да грађани нису позвани на протест, али се појавила група људи која их подржава. Председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић рекао је да су сви окупљени вечерас, „који представљају оно што је опозиција у Србији“, позвали грађане да од самог почетка остану код куће, да се брину о себи и својим вољенима и да , у отвореном писму властима, који је доступан - да се успоставе центри за помоћ оним грађанима којима је то потребно. Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас рекао је да су подржали ригидне и тешке мере. Али Србија је земља која има највише заражених у региону, у смислу броја на милион становника, рекао је он и оценио да се најстроже мере нису показале, а многи су уведене прекасно[72]. Дана 6. маја Народна скупштина Републике Србије је укинула ванредно стање које је увела влада 15. марта због пандемије вируса корона. Следећег дана 7. маја након форманог истека полицијског часа увече у Пионирском парку код зграде Председништва одржан је протест у организацији Грађанског отпора. Протест је почео песмом "А сад адио", а окупљени су аплаузом у 20 часова поздравили медицинске раднике и пустили композицију "Марш на Дрину" у част преминулим лекарима у борби против коронавируса. Затим су почели да дувају у пиштаљке, лупају у шерпе, ударају у бубњеве и узвикују: "Вучићу лопове" и "Вучићу одлази". Присутнима се обратио активиста Грађанског отпора Срђан Миливојевић који је позвао окупљене да направе ланац око зграде Председништва. Међу онима који су дошли да искажу незадовољство су професори Чедомир Чупић, Биљана Стојковић, Душан Петричић, Зоран Лутовац, Борко Стефановић, Мариника Тепић, Јанко Веселиновић, Драган Ђилас и Бошко Обрадовић. Неки од учесника прескочили су металну барикаду испред Председништва и покушали да дођу до свечаног улаза у зграду, али су их полицијаци у цивилу зауставили и легитимисали. Међу онима који су прескочили ограду био је и лидер Двери Бошко Обрадовић, који је на степеништу испред улаза у Председништво поручио: "Србија се умирит не може". Највећи део окупљених грађана разишао се око девет сати, а остале су мање групе људи[73]. Сутрадан 8. маја, председник Двери Бошко Обрадовић, неколико посланика и симпатизери странке око 10h "блокирали" су степениште на улазу у Скупштину Србије, а у једном тренутку дошло је и до гурања Обрадовића и министра здравља Златибора Лончара који је долазио на седницу. Марјан Ристичевић из гужве изашао без сакоа. Полиција привела 15 особа због инцидента. Председник Вучић затражио од свих политичара и грађана да најоштрије осуде инцидент испред парламента, који је оценио као фашистичко дивљање Бошка Обрадовића и Савеза за Србију.Бошко Обрадовић је инциденте које су посланици Двери правили испред и у холу Скупштине назвао "устанком против власти", а своје посланике је назвао побуњеним људима. После нереда које су изазвали, Обрадовић је новинарима рекао да позива грађане широм Србије на протесте, односно да сутра у 19 часова дођу на градске тргове у свим општинама и градовима својим возилима, да формирају колоне и протестују до 20.05 часова. Пошто су пред камерама поцепали лажне новчанице од 100 евра, Обрадовић је рекао да на тај начин поручују власти и председнику Србије да они нису на продају већ "побуњени људи". Обрадовић тврди да власт сваки дан изводи "државни удар", а у прилог томе навео је измене два изборна закона која су данас на дневном реду парламента, и то 45 дана пре избора. Обрадовић је накратко прекинуо конференцију за новинаре, јер је у том тренутку у зграду улазио лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић коме су присталице Двери почеле да вичу: "Издао си Косово, погледај се на шта личиш, крадеш нас 20 година". Лидеру радикала Војиславу Шешељу окупљени су викали "уа". Добацивања је било и у самом парламенту, па је посланица Двери Марија Јањушевић посланику СНС-а Миловану Дрецуну, док се у холу регистровао да је стигао на седницу, довикивала у лице да је издајник и да је издао Косово. Коалиција "За краљевину Србију" саопштила је да је двадесетак присталица Двери, на челу са Бошком Обрадовићем физички и вербално напало и председника ПОКС-а и народног посланика Жику Гојковића и затражила казну за одговорне. У Скупштини Србије почела је седница, на чијем су на дневном реду измене закона о избору посланика и о локалним изборима, а на почетку председница парламента Маја Гојковић осудила је понашање Бошка Обрадовиића и његових присталица. Председник Александар Вучић оценио је инцидент испред парламента као фашистичко дивљање Бошка Обрадовића и Савеза за Србију.

Истога дана на Тргу републике одржан је протест под називом "Бојкот система", на који су позвали Срђан Ного, бивши члан Двери, и новинар и власник Таблоида Милован Бркић. Они који су се одазвали њиховом позиву носили су српске заставе, национална и верска обележја, скандирали "Вучићу Ђиласе" и носили транспарент са тим натписом, а неколико њих се попело на споменик кнезу Михаилу где је развило транспарент на коме пише "Бојкот система". Испред споменика паркирали су аутомобил из којег су са звучника пуштали Боже правде, песме о Косову и Метохији… Затим су од Трга прошетали преко Теразија до Дома Народне скупштине, где су викали "нећемо мигранте", "нећемо изборе". На челу колоне био је постављен транспарент "Бојкот система" и "Не дамо Србију". Срђан Ного је рекао да је сигуран да је велика већина грађана за промену садашњег система, али није прецизирао шта је алтернатива. Поручио је да сви политичари треба идеје за које се залажу "да ставе на папир као своју изјаву" и да за њу гарантују својим поптисом. Док су посланици Владимир Ђукановић и Владимир Маринковић излазили уз парламента, окупљени су кренули ка њима, али није дошло до инцидента. Потом су кренули до Председништва, где, кажу, завршавају протест изношењем захтева[74]. Народни посланик и бивши члан Двери, Срђан Ного и покрет "Нема предаје Косова и Метохије", одржали су следећи дан протест испред РТС-а у Таковској улици. Они су затражили одлагање избора[75].

Штрајкови глађу челника опозиције и власти 10—20. мај[уреди | уреди извор]

Председник Републике Србије Александар Вучић најавио је 4. маја, након састанка са представницима девет политичких листа које су најавиле учешће на изборима, да ће парламентарни и локални избори у Србији бити одржани 21. јуна. Вучић је том приликом истакао да су избори демократско право и највиши интерес грађана и државе Србије да изаберу Скупштину и друге органе власти, и поручио да ће се у вези са изборном кампањом слушати препоруке струке. Он је навео да ће у среду 6. маја, ако све буде како се очекује, Скупштина Србије укинути ванредно стање, те се поставило питање одржавања избора, који су првобитно били расписани за 26. април, па одложени због епидемије COVID-19. Председник је пренео да је прихватио предлог појединих политичких странака које су тражиле да имају 38 дана за изборну кампању до одржавања избора, тако да ће се парламентарни и локални избори у већем броју општина одржати 21. јуна[76]. Скупштина Србије усвојила је 10. маја измене и допуне изборних закона и Закона о заштити становништва од заразних болести. Кључна новина је да ће потписе за избор посланика моћи да оверавају и општинске и градске управе и судови у местима где нема јавних бележника. Међутим, расправа о амандманима у скупштинској сали остала је у сенци догађаја на скупштинским степеницама. Самостални посланик Миладин Шеварлић најавио је да ће започети штрајк глађу због, како је пренео новинарима, немогућности да придобије посланике у Скупштини да расправљају о "повредама територијалног интегритета и суверенитета Србије и непоштовање Резолуције 1244". Лидер Двери Бошко Обрадовић придружио се Шеварлићу у штрајку. Пре него што је кренуо Шеварлићевим путем лидер Двери је саопштио да не пристаје на пасиван бојкот избора, да његов покрет зато неће у трку за јунске изборе, али хоће у кампању за неке будуће. Шеф посланичке групе Српске напредне странке Александар Мартиновић изјавио је да он и његова партијска колегиница Сандра Божић одлучили да ступе у штрајк глађу зато што сматрају да је дошао час да тужилаштво и судство у Србији реагују на, како је рекао, фашистичке испаде Бошка Обрадовића и на све што се ради у режији Драгана Ђиласа неколико година. Александар Мартиновић је новинарима испред Дома Народне скупштине рекао да тужилаштво мора да реагује када "на земљу баците народног посланика Маријана Ристичевића, шуитрате га у главу, нанесете му тешке телесне повреде, а онда кажете да је Ристичевић имао нож, а при том знате да није имао нож већ кључеве од аутомобила". Додао је да су већину тужиоца и судија у Србији бирали људи попут Драгана Ђиласа, који их како каже, контролише. Мартиновић је навео да се обраћа и у име свих грађана који желе да Србија буде нормална и пристојна држава у којој се људи на улици не туку, у којој се не туку политички противници и неистомишљеници, него се са њима разговара у парламенту. По подне се испред Дома Народне скупштине окупила група грађана а полиција је формирала живи зид како не би дошло до контакта окупљених и неког од посланика који и даље штрајкују на степеништу. У међувремену су испред скупштине стигли лидер СЗС Драган Ђилас као и Борко Стефановић да би разговарали са Бошком Обрадовићем. Они су отишли а Обрадовић је наставио штрајк. Затим је конференцију за новинаре одржао Александар Мартиновић. Најавио је да ће штрајковати глађу све док тужилаштво не реагује поводом напада на Маријана Ристичевића. Како је рекао, замолио је колегиницу Сандру Божић да одустане од штрајка, али она то не жели. Испред парламента су се окупиле присталице СНС-а и Двери[77][78]. Сутрадан ујутру 11. маја, самостални посланик Миладин Шеварлић изјавио је да ће размислити да ли ће наставити штрајк глађу, који је започео јуче испред Скупштине Србије, јер су, како каже, други посланици "плагирали" његов чин. Поставио је и питање да ли је наслов интервјуа руског амбасадора Александра Боцан-Харченка у Политици заиста његов или је тај интервју злоупотребљен да би се објавио такав наслов и то баш на Дан победе над фашизмом[79]. После подне Шеварлић је одлучио да прекине штрајк глађу, који је започео претходни дан испред Скупштине Србије. Шеварлић сматра да питања која су ти посланици покренули - инцидент са нападом на посланика Марјана Ристичевића и наставак изборног процеса, нису значајни као што је, према његовој оцени, национално питање Косова и Метохије. Додао је да је важно да грађани знају какав је став свих политичких партија по питању Косова и Метохије и поновио да не постоји земља која би се одрекла 12 одсто своје територије, по било коју цену. Рекао је и да ће наставити да инсистира на том питању и ван Скупштине Србије. Председница Скупштине Србије Маја Гојковић данас око 11 сати изашла је из зграде парламента и обишла Мартиновића, Божићеву и Шеварлића. Гојковић је прво пришла Шеварлићу, који је јутрос најавио да размишља да прекине штрајк. Председница Скупштине затим је пришла и поразговарала са посланицима СНС, Александром Мартиновићем и Сандром Божић. Гојковић није прилазила лидеру Двери Бошку Обрадовићу, који је, иначе, тренутно испред скупштине у друштву једног од лидера СзС Јанка Веселиновића. Она се затим вратила у зграду Дома Народне скупштине. Из парламента је најављено да ће Гојковић одржати прес конференцију у подне. Увече испред Скупштине Србије су и припадници Жандармерије, који су око 18.35 сати дошли и распоредили се тако да раздвајају присталице Српске напредне странке и покрета Двери, који испред парламента дају подршку шефу посланичке групе СНС Александру Мартиновићу и посланици те странке Сандри Божић, односно председнику покрета Двери Бошку Обрадовићу у штрајку. змеђу те две групе је неколико метара празног простора у којем су искључиво припадници Жандармерије, јавља извештач Танјуга са лица места. Симпатизери СНС узвикују "Ацо Србине", "Бошко фашисто" и "Ђиласе лопове", а ту је и мањи број окупљених који пружају подршку председнику Двери Бошку Обрадовићу, који узвикују "Бошко Србине". Према незваничним најавама, очекује се да ће око 19 сати доћи већа група присталица Српске напредне странке, који дају подршку Мартиновићу и Сандри Божић,који од јуче штрајкују глађу због непоступања тужилаштва у случају Маријана Ристичевића, кога је у петак испред Скупштине Србије напала група присталица Бошка Обрадовића. Поред Мартиновића и Сандре Божић испред парламанта су и посланици СНС-а Верољуб Арсић, Игор Бечић, Благомир Орлић, Владимир Ђукановић, Александар Марковић, али и социјалиста Ђорђе Милићевић. На степеништу, преко пута напредњака, и даље је Бошко Обрадовић поподне у друштву страначке колегинице Марије Јањушевић. Подршку посланицима СНС-а данас су дали и министар Зоран Ђорђевић и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, који су их обишли. Испред парламента била је присутна и полиција, а грађани се налазе иза ограде која је и данас испред парламента. Све већи број грађана се окупљао у Пионирском парку, преко пута зграде Скупштине. Савез за Србију изразио је данас забринутост за здравље Бошка Обрадовића, уз разумевање за, како наводе, његов лични чин борбе за бојкот избора 21. јуна, али је вазно, кажу, да се Обрадовић сачува за даљу борбу против власти. Председавајући Савеза за Србију Јанко Веселиновић потписује саопштење у којем се такође "исказује нужност јединства свих опозиционих странака, покрета, интелектуалаца али и свих грађана" у борби за бојкот ових избора и за слободне изборе и слободне медије. Представници Покрета "1 од 5 милиона" однели су воду Обрадовићу и Александру Мартиновићу, уз поруку Тее Вукадин да су својом политичком агендом "поклопили" и обесмислили Шеварлићев штрајк и да обојицу виде као део истог система који треба променити. Председник Покрета социјалиста Александар Вулин рекао је данас да ће, ако Драган Ђилас почне штрајк глађу, почети и он, и све време бити уз њега. Председник Двери Бошко Обрадовић ноћ је провео у Скупштини Србије, за разлику од посланика Мартиновића и Божић, који су јутро сачекали испред парламента, на степеницама на којима су други дан штрајковали. Обрадовић је око 6:40h ујутру изашао испред зграде парламента. Он је синоћ нешто после поноћи ушао у зграду Народне скупштине, а пре тога потпредседница Двери Марија Јањушевић донела је Обрадовићу јастук и ћебе, које је унела у скупштину, а потом и врећу за спавање. Мартиновић и Божић су све време били на степеништу, а већи део ноћи испред је био и самостални посланик Миладин Шеварлић, који је повремено, на неко време улазио у зграду, али се враћао на степениште[80][81]. Председник Србије Александар Вучић је на конференцији замолио учеснике изборне трке да кампања протекне без насиља и да се покаже пуно поштовање за политичке противнике и оне који мисле другачије, без обзира на којој се стране налазе. Рекао је да се испред Скупштине одржава скуп присталица СНС-а и покрета Двери. Истакао је да пребројавање није потребно, већ јединство и заједништво. Нагласио је да ће сви који буду правили нереде, без обзира којој страначкој опцији припадали, бити процесуирани. Позвао је све политичке актере да узму учешће на изборима и пожелео им фер демократску кампању[82]. Испред зграде Скупштине Србије жандармерија је раздвојила присталице Српске напредне странке и мању групу људи који су дошли да подрже лидера Двери Бошка Обрадовића. Посланик СНС-а Александар Мартиновић рекао је да ће његова колегиница Сандра Божић послушати позив председника Србије и прекинути штрајк глађу. Лидер ССП Драган Ђилас апеловао је на разговоре. Присталице СНС-а разишле су се након што су Мартиновић и група посланика напредњака сишли да их поздраве, а касније су се и присталице СЗС-а разишле. Обрадовић је рекао да ће наставити штрајк глађу. Присталице СНС су, између осталог, узвикивале "Ацо Србине" и "Бошко фашиста". Обрадовића су подржали његови пријатељи и познаници из Чачка. Били су окружени присталицама напредњака, а међу њима су били и припадници жандармерије. Поновио је да проблеме у којима се налазимо треба превазићи и да политичку кризу треба решити "нормалним дијалогом". У једном тренутку Обрадовић се спустио са степеница до људи који га подржавају у тренутку када је дошао лидер Партије слободе и правде Драган Ђилас, као и други чланови Савеза за Србију. Група људи је дошла са њима. Вођа Двери узео је заставу Србије и махнуо је с степеница испред улаза у парламент[83]. Током вечери 11. маја испред Народне скупштине избио је инцидент када је неко од окупљених физички напао, како су пренијели медији, активисткињу Демократске странке. Његов покушај физичког обрачуна убрзо је ескалирао у групну борбу, која је завршила истом брзином. Инциденту је претходила свађа и размена псовки. У међувремену, тај човек је идентификован и приведен на испитивање[84]. Око 21h грађани који су се окупили испред Скупштине Србије како би пружили подршку посланицима који штрајкују – с једне стране присталице Српске напредне странке, а са друге покрета Двери – разишли су се са платоа[85]. Следећег дана Александар Мартиновић је прекинуо штрајк глађу након што је Прво основно јавно тужилаштво у Београду саопштило да је предузело доказне радње како би се утврдило да ли је било елемената кривичног дела Насилничко понашање, 8. маја испред Народне скупштине када је лидер Двери Бошко Обрадовић физички нарнуо на посланика СНС Марјана Ристичевића[86]. Штрајк глађу наставио је лидер Двери Бошко Обрадовић, који је до поноћи био на скупштинском степеништу, а ноћ је провео у посланичким просторијама. После подне му се придружио Иван Костић[87]. Лидери Двери Бошко Обрадовић и Иван Костић су 20. маја прекинули штрајк глађу након молбе митрополита Црногорско-приморског Амфилохија и након консултација са страначким колегама и лекарима[88].

Протест у Обреновцу због мигрантског насиља[уреди | уреди извор]

Протест "Стоп илегалној миграцији", који је најављен на друштвеним мрежама, одржан је 13. маја испред прихватног центра за мигранте у Обреновцу. Организатор је покрета "Левијатан", чији је члан Филип Радовановић ухапшен 6. маја након што је присилно провалио у поменути прихватни центар за мигранте. Међу демонстрантима је био вођа покрета "Левијатан", Павле Бихали, као и позната анти-вакцинеисткиња и неуропсихијатар др Јована Стојковић, која се обратила окупљенима, рекавши да "ксенофобија не значи ништа и да је то парапсихијатријски термин који треба да објасни страх од непознатог". Демонстранти, углавном млађи мушкарци, блокирали су пут испред центра. Јована Стојковић и Павле Бихали више пута су рекли да „Радовановић до сада није имао ниједног кривичног дела“. На крају говора окупљени су аплаудирали Филипу Радовановићу, а затим подигли три прста у ваздух. Филип Радовановић, члан покрета "Левијатан" и члан српске репрезентације у савате боксу, ухапшен је пре недељу дана, одмах након што је улетео у Прихватни центар за мигранте у Обреновцу. Том приликом нико није повређен. Цео акт је преносио директно на друштвеним мрежама. Окренуо се својим аутомобилом међу дрвеће, пробио жичану ограду и пројурио поред обезбеђења, припадника Војске Србије. Стално је говорио да не жели да мигранти нападају његову девојку, да живе у Србији, да стварају муслиманску државу[89].

Протестне литије и мањи протести[уреди | уреди извор]

Два скупа у знак подршке ухапшеним свештеницима Српске православне цркве у Црној Гори одржана су у четвртак увече 14. маја у Београду. Прво су се верници, на позив патријарха Српске православне цркве Иринеја, окупили у крипти Храма Светог Саве на Врачару, где је одржана молитва "за подршку црногорских свештеника и народа Црне Горе". Друго окупљање под називом "Свијећа за слободу" одржано је испред цркве Светог Марка, а бивши вођа забрањене десничарске организације "Образ" Младен Обрадовић био је на првом месту[90]. Протест поводом хапшења и притварања владике будванско-никшићког Јоаникија и свештенства Српске православне цркве био је одржан и 15. маја у 19 сати испред цркве Светог Марка у Београду. На тај начин су окупљени грађани подржали владику и свештенике који су у притвору и послали поруку црногорском режиму да су против прогона Јоаникија и других Срба у Црној Гори. Владика и свештенство осумњичени су да крше мере које је усвојило Национално координационо тело ради спречавања ширења коронавируса јер су у Никшићу 12. маја организовали литургију и богослужења поводом празника светог Василија Острошког[91]. Од суботе 16. маја су настављене свакодневне протестне литије под вођством рашчињеног монаха Антонија уз подршку појединих актуелних свештеника Српске православне цркве[92].

Протест у Београду против вакцинације 31. маја[уреди | уреди извор]

Дана 6.маја 2020. године Народна скупштина је усвојила Нови Правилник о програму обавезне и препоручене имунизације (који је усвојен последњег дана ванредног стања), прописује да је ОБАВЕЗНА вакцина против сезонског ГРИПА. У међувремену, у Закону о заштити становништва од заразних болести, измењена је и казнена одредба, по којој, за онога ко одбије вакцину минимална казна није више 30.000 већ 50.000 дин, а максимална износи 150.000дин. Такође, прописана је и обавезна вакцинација за запослене у здравству против девет болести, као и запослене јавним комуналним службама, за путнике и возаче у међународном саобраћају и друге категорије. У недељу 31. маја у Београду је одржан народни протест против обавезне вакцинације. Око 5 хиљада људи прво су се окупили на Тргу Републике, где су се учесницима скупа обратили музичар и професор Миливој Мрдаковић Леми и новинар Биљана Ђоровић, а затим је народ кренуо у протестну шетњу до Радио Телевизије Србије. Испред РТС окупљенима су се још обратили и Др Лела Шурлан, клинички ембриолог, Петар Челик, спортиста, Иво Струјић и Милорад Михаиловић адвокати, Биљана Илић васпитачица, Марија Стојаковић, мајка детета са аутизмом и Џон Боснић, новинар. Протесту је присуствовало неколико хиљада људи, а протестна колона се протеже од Народне скупштине до палате Албанија[93]. Протест је подржао и синдикат полиције[94].

Јун[уреди | уреди извор]

Протести покрета Светло 5. и 6. јуна[уреди | уреди извор]

Средином маја након најаве самосталног посланика Срђана Нога у емисији да ће организовати 20. јуна, у емисији на Јутјуб каналу покрета Светло су лидери тог покрета Бранко Драгаш и Катарина Огризовић позвали на народни протест 5. и 6. јуна 2020. године у 12 сати[95]. Пред Скупштином Србије се 5. јуна окупило свега неколико десетина грађана на протесту под називом "Устани народе". Саобраћај у улици испред Скупштине је заустављен, а полиција је возила преусмерила у другим правцима. Немања Петровић, који се описао као један од организатора, рекао је да је циљ скупа био да људи изаберу своје представнике који ће формирати техничку владу, како би се организовали избори за годину дана. Према његовим речима, на скупу учествују представници више организација, међу којима је и организација "Светлост", иако је рекао да не припада ниједној од њих. Рекао је да ће се окупљање наставити, да ће трајати и следећи дан, односно "колико траје". Скуп је протекао у миру[96][97]. Протест је одржан и следећег дана на коме су се грађанима обратили новинар и главни и одговорни уредник магазина Таблоид Милован Бркић и трофејни бодибилдер Петар Челик који је најавио наредно и масовније окупљање за наредну суботу 13. јун.

Протест 13. јуна[уреди | уреди извор]

Дана 18. маја, Покрет Одбранимо реке Старе планине (ОРСП) најавио је да ће организовати велики протест 13. јуна у Немањиној улици у Београду под слоганом „Наше реке, наше шуме, наш ваздух, наша земља“, најавио је један од оснивача и вођа ОРСП-а, Александар Јовановић. Јовановић је подсетио да је на састанку са председником Александром Вучићем и ресорним министрима почетком 2019. године државно руководство преузело обавезу да Влада у року од десет дана донесе Уредбу о забрани изградње мХЕ у заштићеним областима, што се, како је додао, још није догодило[98]. Учесници протеста под називом "Наше реке, наше шуме, наш ваздух, наша земља" организовали су 13. јуна протест које је предводио покрет "Одбранимо реке Старе планине" испред Владе Србије, рекли су да траже од власти да одмах, без одлагања, донесу одлуку о забрани градње мини хидроелектрана. Један од вођа покрета „Одбранимо реке Старе планине“, Александар Јовановић Ћута, рекао је да су се они окупили пред Владом Србије да кажу „не онима који свакодневно оскрнављају наше реке и нашу природу“. Истакао је да је "у току генерални напад на све што је здраво у Србији". Јовановић је рекао да више немају времена за лажи и обећања представника власти и прогласио еколошку аутономију Парком природе Стара планина. Појаснио је да то значи да све док владавина закона не успостави, грађани имају право да то спроводе. Јовановић је рекао и да су од данас прекинули сву комуникацију са свим органима Републике Србије и да са њима могу разговарати само у живом преносу на Српској радиотелевизији. Декан Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић рекао је да скоро три године покушавају да информишу јавност о катастрофалном утицају на животну средину концепта изградње малих хидроелектрана деривативног типа, које наносе невероватну штету животној средини, нарушавају екосистеме, производе непристојно мало енергије. Он је рекао да су разговарали са председником Србије Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић и додао да само траже да се испуне обећања, а то су забрана градње на заштићеним подручјима, формирање државне комисије која би била састављена од представника министарстава, независних стручњака и представника. организације које се боре против изградње малих хидроелектрана. Научни саветник др Драгана Ђорђевић рекла је да удишемо најзагађенији ваздух на свету, што озбиљно штети здрављу[99][100]. Истог дана одржана су два протеста на различитим локацијама. Један протест су предводили припадници покрета Светло које на челу са Милованом Бркићем и Бранком Драгашем на Тргу републике, а други скуп су одржали припадници покрета Достојни Србије чији је лидер доктор безбедности Душан Дунђер чије су се присталице окупиле испред Народне Скупштине Републике Србије. Окупило се неколико стотина грађана 13. јуна, а у наредних седам дана је неколико десетина присталица остало испред Скупштине где су следећег дана под вођством српског трофејног бодибилдера Петра Челика прогласили тзв. Народну Републику Србију. Дан после проглашења Народне Републике Србије дошло је до сукоба Дунђера у Челика па је проглашење поновљено 16. јуна, а тзв. влада Народне Републике Србије је изабрана 17. јуна у кући Душана Дунђера[101]. Лидер покрета Достојни Србије Др Душан Дунђер није се појавио пред присталицама до 19. јуна.

Протест Срђана Нога 20. јуна[уреди | уреди извор]

Народни посланик Срђан Ного позвао је 17. маја грађане на протест 20. јуна у 17 часова испред Дома Народне скупштине Србије на Тргу Николе Пашића да спроведу „Народно гласење” и „Народну скупштину” испред платоа. Дана 20. јуна окупило се више хиљада грађана после 17 часова где им је Ного поручио да буду стрпљиви и да не учествују све док им не буде омогућено да уђу у скупштину „цивилизовано и мирно“. "Не одлазим одавде док мирним путем не уђем у Скупштину. Ово може трајати сатима. Пред нама је дуг дан, дуга је ноћ пред нама. Не смемо да идемо одавде. Нема повлачења. Нема предаје", рекао је Ного окупљенима. Изјавио је да се неће мицати чак и ако остане сам на протесту. "Једино чега се Александар Вучић боји је да останемо овде и будемо стрпљиви и мирни", рекао је Ного. Оснивач такозване народне патроле против миграната, Дамњан Кнежевић, такође се обратио окупљенима на протесту, питајући председника Србије Александра Вучића који легитимитет треба да иде у Вашингтон и разговара о Косову[102]. Посланик Срђан Ного, који је организовао протест испред Скупштине, позвао је грађане да буду стрпљиви и да не учествују док им се не дозволи да уђу у Скупштину „цивилизовано и мирно“. Како је известио репортер Н1, испред Скупштине је стигла група полицајаца с опремом за разбијање демонстрација. "Не идем одавде док мирним путем не уђем у Скупштину. Ово може трајати сатима. Пред нама је дуг дан, дуга ноћ пред нама. Не смемо да излазимо одавде. Нема повлачења. Нема предаје.", рекао је Ного. Ного је окупљенима рекао да их је позвао да буду "стрпљиви у игри живаца" како би одржали своје изборе, ушли у Народну скупштину, одржали конститутивну седницу, изабрали Владу и прогласили устав. "Нисмо дошли да се рушимо, нисмо дошли да се бијемо. Ово није плишана револуција, ово није државни удар, ово је празник демократије", рекао је Ного. Изјавио је да се неће мицати чак и ако остане сам на протесту. "Једино чега се Александар Вучић боји је да останемо овде и будемо стрпљиви и мирни", рекао је Ного. Организатори су најавили да се неће разићи док не уђу у Скупштину, као и да траже од владе да одустане од избора у недељу, 21. јуна[103].

Изборни дан и протести Републиканаца испред РИК-а[уреди | уреди извор]

На дан избора 21. јуна, стотинак присталица Републиканске странке под вођством лидера Николе Сандуловића окупило се у подне на Градском Тргу у Београду у знак протеста због одржавања избора за које су оценили да су нелегални и неуставни. На протесту су се чуле жестоке пароле како против председника Александра Вучића и владајуће коалиције Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије тако и против актуелних протеста испред Народне скупштине присталица независног посланика Срђана Нога који су се одвијали дан пре и у току наредног дана. Републиканцима су се прикључиле присталице покрета "Достојни Србије" које је предводио Душан Дунђер испред Скупштине од 13. до 20. јуна. У вечерњим сатима након затварања бирлишта, присталице Републиканаца и покрета "Достојни Србије" су дошли испред зграде Републичке изборне комисије у знак протеста због незадовољства изборним резултатима оптуживши припаднике РИК-а за изборну манипулацију и крађу гласова. Протести су завршени нешто мало иза поноћи.

Увођење нових рестриктивних епидемиолошких мера и наставак протеста[уреди | уреди извор]

Прва два дана након избора у понедељак 22. и уторак 23. јуна окупио се јако мали број грађана око самосталног посланика Срђана Нога због обилних падавина које су погодиле велики део Србије нарочито у понедељак. Срђан Ного је 20. јуна дан пре изборног дана сазвао испред Народне Скупштине своје изборе за посланике и народне протесте на којима се окупило неколико хиљада људи. У среду 24. јуна када се пролепшало време поново се окупио одређени број грађана око Срђана Нога који је најавио ново веће окупљање за 27. и на Видовдан 28. јуна поводом наставка преговора о статусу Косова и Метохије у Вашингтону[104].

Видовдански протест и литија 27. и 28. јуна[уреди | уреди извор]

У суботу 27. јуна окупио се јако мали број људи упркос позивима народног посланика Срђана Нога. Међутим наредног дана на Видовдан 28. јуна окупио се знатно већи број људи. Протест су организовали ратни ветерани којима се придружило око 5000 грађана. На Видовдан од 18 до 21 час у Београду се одржавала Видовданска литија и Крсни ход за све светиње, за народно јединство, мир, здравље и благостање наше деце и породица. Литију је благословио Патријарх Иринеј до храма Светог Саве на Врачару. Веран народ у литији пева родољубиве песме посвећене српском Косову и Метохији. Пролазе централним улицама Београда. Певали су „Ми смо деца неба“, „Над Косово зора свића“, „Вера вечна, вера славна“…, група појаца из Рукимије је дошла у Београд у народним ношњама и посебно увеличава Крсни ход у центру Београда изводећи родољубиве песме у краћим паузама ради предаха народа. Велики број људи слио се испред Храма Светог Саве. Народ је одговорио „За крст часни и слободу златну“ и пуна срца стојећи на платоу испред Храма светог Саве. Иначе, барјаке и велике иконе на литији су нисили ратни ветерани и младићи из Народних патрола. Наредна Литија заказана је за Петровдан 12. јул[105].

Увођење нових епидемиолошких мера и нова радикализација протеста[уреди | уреди извор]

Од 17. јуна у Србији се бележи нагли скок новооболелих људи од вируса COVID-19 са 54 на 94. У Србији су 20. јуна (дан пре избора) у последња 24 сата потврђена такође 94 нова случаја коронавируса, а једна особа је преминула. У Србији је наредни (изборни) дан потврђен 91 нови случај заразе коронавирусом, а једна особа је преминула[106]. Епидемиолог доктор Предраг Кон упозорио је 22. јуна на свом Фејсбук профилу да је епидемиолошка ситуација у Београду поново претећа и да се због повратка студената својим кућама у јулу претња може проширити по читавој Србији. Епидемиолог Предраг Кон је написао на Фејсбуку да је до погоршања епидемиолошке ситуације дошло после 5. јуна, када је на јавним окупљањима дозвољено присуство 1.000 људи, након чега су ограничења потпуно укинута[107]. Наредног дана 23. јуна, имунолог и члан Кризног штаба, доктор Срђа Јанковић, каже за РТС да то што се одржава број новооболелих из дана у дан показује да је коронавирус и даље ту и да би требало мало стегнути обруч око вируса. Данас је састанак Кризног штаба, а Јанковић очекује да мере које су на нивоу препорука, укључујући ношење маски, држање дистанце и максимални број људи који може да се окупи – пређу у законску снагу. Срђа Јанковић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да је потенцијално забрињавајућа ситуација што се број заражених на дневном нивоу приближава броју сто. На питање како смо дошли опет до броја од скоро сто оболелих дневно, Јанковић каже да се то сви питају, јер су очекивали крај епидемије. До почетка јула број новоболелих се попео на 14564 док се број преминулих повећао на 277 од почетка епидемије. Дана 1. јула, Ванредна ситуација је проглашена у Новом Пазару, Тутину, Врању и Крагујевцу, а Ужице и Београд су донели посебне мере. Епидемиолози су поручили грађанима да носе маске и држе физичку дистанцу[108].

Студентски протести 2. и 3. јула против затварања студентских домова и померања испитних рокова[уреди | уреди извор]

Студенти из више студентских домова у Београду окупили су се 2. јула испред Скупштине Србије како би изразили незадовољство због најаве о затварању студентских домова, иако је накнадно договорено да до тога ипак неће доћи. Студенти су у протест кренули због најаве председника Вучића који је раније вечерас за РТС рекао да ће једна од мера, како би се зауставило ширење коронавируса, бити и затварање свих студентских домова у Београду. То је изазвало бурну реакцију студената у Београду, који су домове морали да напусте и током ванредног стања. Они су после најаве Вучића протестовали у Студентском граду, испред 4. априла, дома "Пенезић" на Звездари, узвикујући "Нећемо кући". Уследио је разговор студентских представника са председником Србије након чега је одлучено да ће студенти ипак остати у домовима, али уз посебне мере. Студенти су се са Новог Београда упутили у протестну шетњу све до Скупштине Србије, где су им се придружиле колеге из више других домова како би изразили незадовољство због најављене, па повучене, одлуке о затварању домова. Најавили су ново протестно окупљање за наредни дан у 10.00 на Платоу испред Филозофског факултета и затражили да им се обрати министар просвете. Taкође, захтевали су да им се достави званична одлука да домови неће бити затворени[109]. Следећег дана 3. јула, група студената окупила се на платоу испред Филозофског факултета одакле су затражили од Владе и ресорног министарства да остану у студентским домовима до краја академске године, а не до краја испитног рока. Окупљени студенти су се разишли након што су добили уверавање да ће њихови захтеви бити испуњени. Поред захтева да остану у студентским домовима до краја академске године, а не до краја испитног рока, окупљени студенти тражили су и бесплатно тестирање и лечење за све студенте, додатни рок за студенте заражене коронавирусом, као и оставку управе Студентског парламента. Првобитно, студенти су планирали да оду до Владе Србије како би премијерки предали своје захтеве, али су одустали од тога након што им се обратила ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић. Поповићева је рекла да је ту да подржи студенте и да је ранији договор са министарством просвете био да се реализује јулски испитни рок до краја, на шта су студенти реговали повицима "цело лето, цело лето". Након обраћања ректорке, Радић је позвао колеге да се разиђу, јер су из Владе Србије добили уверавање да ће њихови захтеви бити испуњени. Док су се студенти окупљали на платоу, преко мегафона су им се обратили представници Студентског фронта, на шта је Радић реаговао и рекао да та група не представља студенте и да су они политичка организација. Радић је навео и да не жели да се протести студената политизују. У међувремену, министар Младен Шарчевић рекао је да је договорено да се студентски домови неће затварати. Студентски парламент Београдског универзитета саопштио је да је са министром просвете Младеном Шарчевићем договорено да студенти неће бити исељени из домова, као и да ће они који су позитивни добити прилику да додатно полажу испите[110]. Ректорка Иванка Поповић изјавила је 8. јула за Танјуг да је Сенат потврдио намеру да сви факултети Универзитета у Београду организују допунске рокове, како би сви студенти могли да покажу своје знање. Студенти који су били заражени неопходно је да се пријаве продеканима за наставу или својим студентским представницима на факултетима како би могли да се организују додатни рокови. Поповићева је нагласила да је у овом тренутку најважније да факултети заврше упис, али и да се јулски испитни рок приведе крају. Како каже, факултети су предузели све мере заштите те су студенти у високошколским установама заштићенији него у другим просторима. Упитана када ће бити допунски испитни рок, она је рекла да је та одлука на факултетима и да у овом моменту не може да каже када би то било, али да се зна да школска година траје до 30.септембра и да допунски рок мора пре тога да се реализује. Представници Студентског парламента задовољни су закључком Сената и кажу да су за сада сви њихови захтеви испуњени. Студент проректор Јагош Стојановић рекао је да ће додатни испитни рок бити усвојен на свим факултетима, али и да ће заражени добити додатну шансу да полажу испите које су пропустили[111].

Велики протести и нереди поводом поновног увођења полицијског часа 7. и 8. јула[уреди | уреди извор]

Демонстранти који користе ограду да би одгурнули полицију од улаза у зграду Народне скупштине, Београд, 7. јула 2020. године.
Полицајац премлаћује и шутира демонстранта по земљи, Београд, 8. јула 2020. године.

Уторак 7. јул 2020. године је од почетка епидемије коронавируса забележен као најтежи дан за Србију са 13 преминулих особа и више од 120 људи на респираторима. У обраћању нацији председник Александар Вучић изјавио је да ситуација је најалармантнија у Београду због чега је од сутрашњег дана најавио забрањено свако јавно окупљање са више од пет људи, а од петка до понедељка ће на снази бити полицијски час, најавио је председник. Председник Србије је рекао да ће се одредити сати за шетњу пензионера, мајки са малом децом и кућних љубимаца током полициског часа. Навео је да ће полицијски час највероватније бити на снази од петка у 18 часова до понедељка у 5 ујутру, а да би он волео, уколико се са тим сложи Кризни штаб, да то важи и за целу Србију[112]. Грађани незадовољни због најављених мера у вечерњим сатима окупили су се испред Скупштине Србије протестујући због најављеног увођења полицијског часа. Учесници протеста су блокирали саобраћај на раскрсници Трга Николе Пашића и Таковске улице. Поједини су узвикивали пароле на рачун власти, а неки су звиждали пиштаљкама. Једна група учесника протеста сукобила се са полицијом на вратима Скупштине Србије, након чега су успели да уђу у хол парламента. Полиција је интервенисала и избацила демонстранте из скупштинске зграде у којој је накратко остао само опозициони политичар и самостални посланик досадашњег сазива Скупштине Срђан Ного. Нешто касније и он је изашао из зграде парламента. Полиција је употребила сузавац да би растерала групе демонстраната који су изазивали неред, гађали полицију чврстим предметима попут лименки и флаша. Сукоби су почели око 22.30 када је група демонстраната ушла у Скупштину. Они су после неколико минута избачени. Демонстранти су дуго стајали на степеништу покушавајући да прођу кордон и уђу у парламент. После више бачених сузаваца су се померили ка парку. Покушавају да се врате испред парламента, бацајући каменице, бакље и флаше на полицију. Бачено је доста сузавца, а било је доста сукоба полиције и демонстраната. Људи су углавном млади, било је и људи и са децом. Демонстранти су покушавали да се врате до Скупштине, а полиција је поново бацила сузавац и употрбила је шок бомбе[113]. Након што су се сукобили са полицијом испред скупштине Србије демонстранти су испред главне Поште у Београду запалили полицијска возила. Tри полицијска аутомобила запаљена су испред зграде Поште у Таковској улици. Ватрогасци су угасили ватру. Демонстранти се нису повлачили до дубоко у ноћ већ су само сабијени ка споредним улицама и у околним деловима парка око Скупштине. Скандирали су и узвикивали пароле против власти. На полицију су бацили бакље, а реаговао је и коњички одред полиције око поноћи. Демонстранти су покушавали да се поново организују и оду до зграде Парламента[114]. Више десетина полицајаца и цивила повређено је током синоћњих нереда због увођења полицијског сата у Београду. Сви повређени превезени су на ВМА. Како је за РТС рекао директор полиције Владимир Ребић, повређена су најмање 43 полицијска службеника и 17 демонстраната. Један полицајац са фрактуром лобање и потресом мозга. До сада су ухапшене 23 особе, а као организатори упада у Скупштину означени су Дамњан Кнежевић и бивши посланик Двери Срђан Ного. Запаљено је пет полицијских возила, повређена су три коња. O нередима у Београду известиле су и светске агенције. Испред зграде Скупштине Србије јутрос се налази кордон полиције. Припадници МУП-а распоређени су и испред других важних институција у Београду, као и на појединим већим раскрсницама. Мања окупљања су 7. јула одржана и у Новом Саду и Крагујевцу[115][116][117].

Следећег дана у среду 8. јула, грађани незадовољни епидемиолошком ситуацијом и радом актуелне власти су протестовали широм Србије. Иако су у престоници протести почели мирно, полиција је реаговала након што су је демонстранти гађали димним бомбама, флашама и бакљама. Нападнуте су екипе РТС-а у Новом Саду и Нишу. Окупљање грађана је синоћ почело на Платоу испред Филозофског факултета, а обратио им се Председник Покрета за преокрет Јанко Веселиновић, који је прочитао четири захтева. Први захтев је хитно именовање новог "деполитизованог Кризног штаба", а други се односи на функционере МУП-а и друге руководиоце који су "применили бруталну силу над грађанима који су исказали свој револт". Тражили су и хитно пуштање ухапшених грађана и информација о стању повређених, као и објективо извештавање РТС-а о захтевима и протестима побуњених грађана. На протесту су били и Драган Ђилас, Бошко Обрадовић, Зоран Лутовац, Вук Јеремић, Мирослав Алексић. Након обраћања Јанка Веселиновића, демонстранти су дошли до Скупштине Србије. Један од демонстраната рекао је новинарки РТС-а да није дошао "ни у чијој политичкој одежди" већ у "грађанском оделу Србије". Каже да је српски народ изашао на улицу јер не може да трпи понижење од стране власти, јер је незадовољан економијом у земљи, зато што је "Србија своје најбоље синове протерала" и зато што тргује Косовом. Демонстранти су сузавцем и каменицама напали кордон Жандармерије у Булевару краља Александра, након чега је полиција узвратила сузавцем. Демонстранте је предводио човек који је држао крст у руци, а већи број је носио иконе са ликовима Светог Саве, Христа. Испред Скупштине Србије је око 20 сати испаљен сузавац. Испред Скупштине су летеле каменице, димне бомбе и бакље. Полиција је потиснула демонстранте делом према Скупштини града, а делом ка Тргу Николе Пашића. У једном тренутку су почели инциденти – демонстранти су гађали полицију светлећим ракетама, а бачен је сузавац. Једна група младића са црним маскама изгурала је председника Покрета слободних грађана Сергеја Трифуновића, уз увреде и псовке, а један човек га је ударио торбицом и раскрварио му главу. Велики број демонстраната побегао је на угао Косовске и Палмотићеве улице због топовских удара и полиције која их је потискивала даље од Народне скупштине. У Булевару краља Александра запаљени су контејнери, који су горели и испред Теразијског тунела. Кордон полиције спречавао је учеснике протеста да приђу згради парламента. Кордон полиције се налазио и на раскрсници Кнеза Милоша и Краља Милана, која је била блокирана. Демонстранти су бацали бакље, а током укључења репортерке РТС-а демонстранти су скандирали, јер су незадовољни извештавањем РТС-а. Испред Председништва Србије је било мирно. На углу Косовске и Палмотићеве улице је велики број демонстраната побегао због топовских удара и полиције која потискује демонстране. Протест је био миран док демонстранти нису почели да гађају полицију светлећим ракетама. Полиција је тада кренула у акцију. Демонстранте су певали химну Србије "Боже правде". Кордон полиције је блокирао раскрсницу Кнеза Милоша и Краља Милана. Демонстранти су бацали бакље, а полиција је покушавала да их заустави. Око 21 сат у Булевару краља Александра запаљени су контејнери. Кордон полиције спречавао је учеснике протеста да приђу згради парламента. Припадници полиције поставили су пунктове у ужем центру Београда, на ширем простору око Скупштине Србије, код Теразијског тунела, код Лондона и на почетку Булевара краља Александра. На платоу испред Скупштине није било људи, а полицијски кордон је на улазу у парламент. Mинистар унутрашњих послова Небојша Стефановић најавио је конференцију за медије вечерас у 23 часа у Палати "Србија". Полицијски кордон је потом постављен на углу Таковске улице и Булевара краља Александра. Камера РТС-а забележила је да су запаљене бакље код пословнице "Ер Србије", чују се детонације. Испред Теразијског тунела видели су се преврнути и запаљени контејнери, каменице. Полиција је потискивала демонстранте све даље. Један од демонстраната рекао је новинарки РТС-а да није дошао "ни у чијој политичкој одежди" већ у "грађанском оделу Србије". Рекао је да је српски народ изашао на улицу јер не може да више трпи понижење од стране власти, јер је незадовољан економијом у земљи, зато што је "Србија своје најбоље синове протерала и зато што тргује Косовом као и због принудне вакцинације и могућег микрочиповања становништва". Демонстранти су молотовљевим коктелима и каменицама напали кордон Жандармерије у Булевару краља Александра, након чега је полиција узвратила сузавцем. Кордон је померен до Ресавске улице где се налазе полицијски џипови и коњица, а демонстранти се углавном налазе у Ташмајданском парку и иду ка Правном факултету. Већина учесника демонстрација у Београду се после поноћи разишла. Они најупорнији су раштркани по ободима центра града. Кордони полиције и даље су постављени ка Таковској улици и ка Булевару краља Александра. У 18 сати, на платоу испред споменика Косовским јунацима, одржан је протест грађана Крушевца. Скуп је организован током дана позивима преко друштвених мрежа. Након краћег задржавања на централном градском тргу, окупљени грађани прошетали су до зграде Градске управе у Крушевцу. Више стотина Крагујевчана окупило се у 19 часова на платоу испред Робне куће, а затим су у колони прешли на плато код Скупштине града. До извезног времена све је било мирно, а затим су демонстранти каменицама поломили стакло на згради града и полицијске управе у Крагујевцу. У просторије које се налазе у приземљу, убачене су бакље. Полиција је употребила сузавац, формирала кордон и потиснула демонстранте који су изазвали нереде. Грађани су се, како кажу, окупили преко друштвених мрежа. Желели су да пруже подршку грађанима Београда, али и да искажу своје незадовољство звог најаве могућег увођења забране кретања, због ширења коронавируса. Током протеста, док је био миран, могле су да се чују и погрдна скандирања на рачун актуелне власти. У центру Јагодине окупило се више десетина углавном младих људи. Учесници протеста прошетали су главном градском улицом од сквера до зграде Основног суда и вратили се у центар. У Смедереву је протест почео нешто после 20 часова и завршен је мирно и без инцидената. У Новом Саду су се окупили грађани испред Градске куће у 18 часова, а затим кренули у протестну шетњу, која је на почетку деловала мирно, осим што је долазило до повремених сукоба. Тражили су оставку директора полиције Владимира Ребића, министра Небојше Стефановића, Милоша Вучевића, градоначелника Новог Сада и председника Вучића. Захтевали су и да се распусти Кризни штаб, да се саопшти колико је тачно људи оболело и умрло од короне, да се паре за цркве преусмере на оне који су оболели, да се здравствени радници хонорарци запосле и да се они који су изгубили посао за време епидемије поново врате на своја радна места. На протесту су се чула скандирања "Хоћемо истину", "Доле Вучић" и "Косово је срце Србије". Међутим, дописник РТС-а из Новог Сада навео је да је на тргу кренуло демолирање градске куће од стране појединих демонстраната, а да je екипа Радио-телевизије Србије нападнута када су неки демонстранти видели микрофон РТС-а. Повређен је сниматељ Лазар Вукадиновић. Демонстранти су каменицама разбили врата на улазу у РТВ као и улаз у просторије СНС-а у Стражиловској улици, јавио је дописник РТС-а. Један мушкарац је повређен. Окупљање у Нишу је уследило после позива преко друштвених мрежа. Један број грађана Ниша окупио се око 19 сати испред градске скупштине, уз звиждуке и узвикивања, и блокирао саобраћај у улици Николе Пашићам, а потом је дошло до нереда. Нападнута је екипа РТС-а. Сниматељ Иван Стамболић погођен је флашом или лименком у главу, а камера је поливена. Колеге из редакције Јужних вести су практично одбраниле екипу нашег дописништва. До инцидента је дошло када је колона демонстраната почела да се креће од Градског одбора СНС-а ка КЦ Ниш, да би се затим вратили у центар града. Ту је екипи РТС-а било онемогућено да се укључи у програм.Демонстранти су испред нишке полиције поломили стакла на неколико полицијских аутомобила и гађали зграду каменицама[118][119]. Деветнаест полицајаца и 17 демонстараната повређено је током другог протеста грађана у Београду. Докторка Ивана Стефановић из Хитне помоћи каже за РТС да је 12 медицинских екипа било испред Скупштине. Jедан полицајац повређен је као пешак у саобраћајној незгоди на углу Таковске и Булевара краља Александра када га је ударило путничко возило. Он је са лакшим повредама превежен на ВМА, навела је докторка[120].

Мирни протести 9. јула[уреди | уреди извор]

У Београду је у четвртак 9. јула, трећи дан заредом, одржан протест грађана незадовољних мерама због актуелне епидемиолошке ситуација и радом власти. Протест у престоници протекао је без инцидената, за разлику од претходне две вечери када је било нереда. Мирни протести незадовољних грађана одржани и у другим градовима Србије. Грађани су се у Београду окупили испред Народне скупштине, а неки од њих носе транспаренте на којима, између осталог, пише "Хапси хулигане, не туци свој народ", "Пендрек боли, али издаја ствара дубље ране". Током вечери било је спорадичних мањих кошкања, група момака је у једном тренутку упалила бакље. Било је и оних који су одбијали да седну, па су их окупљени грађани потиснули у парк надомак Скупштине. Како јавља репортерка РТС-а, та потиснута група напала је новинара портала nova.rs, који је том приликом задобио повреде главе и затражио лекарску помоћ. Осим тога, протест испред Скупштине протекао је мирно. Овај протест је био другачији од других политичких протеста, пошто нема јединствених захтева због којих се демонстрира, а сам скуп је био хетероген. У Нишу су око 19.30 сати испред зграде Скупштине града почели протести. Након окупљања, грађани су кренули у протестну шетњу улицама града. Већ од поподнева саобраћајна полиција је на главним градским раскрсницама, јер овај скуп није био пријављен, па се није знало којом ће трасом ићи демонстранти. Приметно је било и присуство полиције, а припадници Жандармерије виђени су испред седишта СНС-а. Протест је прошао без инцидената. Углавном млади Врањанци протестовали су испред Градске управе, уз повремене узвике против власти и председника државе. Имали су и пиштаљке и носили пароле на којима је писало "Доле СНС". Потом су прошетали градским улицама до просторија СНС. У Крушевцу је и вечерас у 18 часова одржано протесно окупљање грађана крај споменика Косовским јунацима. Крушевљани који су се одазвали позиву упућеном преко друштвених мрежа, исказали су незадовољство извештавањем РТС-а, захтевали су од власти поштовање закона и заустављање вештачких нереда и напада на грађане и на полицију. Током протестне шетње централним градским улицама позивали су суграђане да изађу и придрже им се, баш као и припаднике полиције током краћег задржавања испред зграде Полицијске управе. Једночасовни скуп завршен је без инцидената. И у Краљеву су се око 18 часова, испред зграде градске управе, окупили грађани, међу којима су били и поједини угоститељи. За погоршање епидемиолошке ситуације окупљени су окривили власт и успротивили су се увођењу полицијског часа и ванредне ситуације. Узвикивали су пароле против председника и чланова Владе, а тражили су и оставку чланова кризног штаба. Затим су окупљени грађани кренули у протестну шетњу централним градским улицама која се завршила поново испред зграде градске управе. Протест у Краљеву је протекао мирно и без иједног инцидента. Крагујевчани су се окупили испред Робне куће у центру града, а затим су у колони прешли на плато испред зграде Градске управе. Како кажу, окупили су се спонтано преко друштвених мрежа и иза њих не стоји ниједна политичка партија или нека друга организација. Дошли су да изразе незадовољство због стања у земљи и рада, како кажу, како градске тако и републичке власти. Сматрају да мере у борби против ковида 19, држава доноси онако како јој одговара, а не у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом. Протест је протекао мирно, није било говорника. И у Чачку је одржан протест грађана. Најпре су се окупили испред зграде Градске управе и блокирали саобраћај у главној улици у Чачку. Потом су уз пиштаљке, повике и звиждуке прошетали централним градским улицама, до Полицијске управе и до седишта Градског одбора Српске напредне странке које су гађали каменицама. Протест је завршен нешто после 21 сат, када је због мањег броја демонстраната, који су остали испред зграде Градске управе, интервенисала и полиција. Званичне потврде да ли је било ухапшених демонстраната нема. У Ужицу је протестно окупљање почело у 20 часова, испред Градске куће. Демонстранти су потом уз скандирање и звиждање пиштаљкама кренули пешачком зоном, задржали се испред седишта Градског одбора СНС где је неколицина јајима гађала седиште СНС, односно плакат са ликом Александра Вучића. Протест је завршен око 21.30 без инцидената. Суботичани су се окупили код Плаве фонтане у центру града на протесту који је иницирало удружење грађана "Слободан град". То удружење позвало је Суботичане на миран протест испред Градске куће "због поступања власти током епидемије новог коронавируса, манипулације насиљем и бруталности полиције". Најављено је да говорника неће бити, а повремено се чују пиштаљке. Друго вече заредом и у центру Јагодине се протестовало уз гласно скандирање против актуелне власти. Учесници скупа кренули су затим у протестну шетњу главном градском улицом која је иначе од 20 часова затворена за саобраћај и пуна шетача и деце. Инцидената није било као ни претходне вечери, а није било ни припадника полиције у униформама. На раскрсници испред зграде Основног суда у Јагодини протестна поворка је застала, а учесници скупа сели су на коловоз. Мирни протести и у Смедереву. Грађани су се нешто после 20 часова окупили на градском тргу. Уз пиштаљке и узвикивање, упутили су се у шетњу, најпре су отишли до зграде општине, а затим и до представништва Српске напредне странке, којег су гађали јајима. Није било приметно присуство полиције. Грађани су се и вечерас окупили и у Новом Саду, где је синоћ дошло до нереда. Вечерашњи протест протекао је мирно. На Широкој чаршији у Лесковцу протестовали су углавном млади Лесковчани. Није било шетње, обраћања нити присуства политичара и полиције. На друштвеним мрежама је најављивано и позивано на окупљање у Шапцу, али се то није догодило. Градоначелник Небојша Зеленовић позвао је све суграђане да поштују прописане мере штаба за ванредне ситуације и да се суздрже од окупљања и других актовности које би додатно утицале на лошу епидемиолошку ситуацију у граду. Поручио је да ни он, нити странка на чијем је челу, као ни политичке организације са којима сарађује, не организују било какав протест у Шапцу и да је "данас у Шапцу најважнија борба против епидемије"[121]. Директор полиције Владимир Ребић рекао је да је током дводневних протеста повређено укупно 118 полицијских службеника, којима је указана помоћ у здравственим установама у више градова у Србији. Владимир Ребић је рекао да су "грађани синоћ били сведоци невероватних размера насиља не само у Београду већ и у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу". Додао је да су током синоћних протеста процесуиране 153 особе. Директор полиције је такође истакао да је причињена велика материјална штета, јер су демонстранти оштетили имовину грађана, као и имовину Републике Србије. Подсетио је да је полиција и друго вече реаговала "тек када су на полицајце бачене каменице, димне бомбе, флаше и бакље, па чак и Молотовљев коктел". Наводи да су и нетачне информације да су међу демонстранте убачени људи из безбедносних структура како би изазвали нереде.

Нереди у Београду (каменице, бакље, шок бомбе и сузавац) и мирни протести широм Србије 10. јула[уреди | уреди извор]

Дана 10. јула, мирно окупљање грађана почело је око 19.00 испред Народне Скупштине у Београду, али је око 21.30 дошло до нереда. Група демонстраната испровоцирала је инциденте испред Скупштине, бацајући бакље, петарде и каменице ка вратима Скупштине, јавља репортерка РТС-а. Једна група демонстраната покушала је да уђе у Скупштину, али их је полиција потиснула са степеништа. Део грађана удаљио се са платоа испред Скупштине, уз поруку да не желе да учествују у немирима. Група демонстраната испровоцирала је инциденте, бацала бакље, каменице и петарде ка вратима Скупштине, а чули су се и топовски удари. Они су оборили заштитну ограду испред Скупштине и флашама гађала обезбеђење у цивилу. Упутили Jаке полицијске снаге у опреми за разбијање демонстрација налазе се испред и око Скупштине. Полицајци на коњима налазили су се у Косовској улици. Део демонстраната издвојио се од нереда, поручујући да они желе мирно да изразе протест и да не желе да учествују у немирима. МУП је саопштио да је један мушкарац ухапшен због сумње да је вечерас на протесту након свађе ножем задао убод у пределу десне ноге 32-годишњем мушкарцу. Агенције Танјуг и Фонет пренели су и да је група демонстраната одгурнула и новинаре Танјуга и телевизије Н1. Због повреда задобијених током протеста, двоје новинара агенције Бета примљени су у Ургентни центар. су ка улазу у Скупштину, али их је полиција потисла са степеништа. У неколико наврата поново су летеле бакље ка степеништу Скупштине. Више пута је дошло до мањих вербалних сукоба сукобљених фракција, углавном левичара и десничара. Присутни су и грађани који за себе кажу да не припадају ни једној струји, већ да су ту како би изразили своје незадовољство. Они траже смену Кризног штаба, поручују да не желе да буду јефтина радна снага и траже бољи здравствени систем. Примећено је и неколико група полицајаца, као и патрола на моторима на Тргу Николе Пашића. Уочи почетка протеста, друштвеним мрежама ширио се позив грађанима да, за разлику од јуче када су протест изразили седењем на платоу испред Скупштине, данас "устану и дигну глас". За сада се нико није изјаснио као организатор протеста, а на позиву који је објављен на друштвеним мрежама писало је да је свака особа појединачно вођа протеста. Протест се одржава и у Новом Саду, а група грађана кренула je ка ауто-путу за Београд са намером да га блокирају. Кордон полиције блокирао је регионални пут Нови Сад – Зрењанин како Новосађани који протестују не би дошло до ауто-пута. После сат времена стајања испред кордона, демонстранти су се упутили назад ка центру града. Саобраћај ка Зрењанину био је и даље блокиран. Крагујевчани су се окупили на платоу испред зграде Градске управе. Како кажу, дошли су спонтано и иза њих не стоји ниједна политичка партија или нека друга организација. Желе да да изразе незадовољство због стања у земљи и рада актуелне власти. Протест протиче мирно, нема говорника, а део демонстраната седи на трави. Нема ни полиције. Трећи дан протестују и Крушевљани. Грађани који су се одазвали позиву упућеном преко друштвених мрежа, окупили су се у 19 часова код споменика Косовским јунацима, како би исказали незадовољство радом власти и извештавањем РТС-а. Незадовољни грађани у колони су дошли до седишта СНС-а где су скандирали Србији, певали химну. У обраћању су говорили о ускраћеним правима грађана на слободу мишљења, залагању за нестраначко запошљавање. Током шетње учесници су позивали грађане да им се придруже. Протест је, за разлику од претходне две вечери, завршен обиласком крушевачких светиња. Група грађана окупила се и у Чачку. Уз миран протест за сада поручују да се ограђују од испада групе демонстраната који су јуче каменовали седиште СНС-а у том граду. Присутан је и лидер Двери Бошко Обрадовић. После мирне протестне шетње до зграде Полицијске управе и главним градским улицама, демонстранти у Чачку су се разишли. И вечерас се на протесту испред Градске куће окупила група Ужичана, која је потом, уз звиждуке и скандирање прошетала до седишта Градског одбора СНС. Ту су демонстранти поново јајима и фарбом, гађали седиште СНС-а и плакат са ликом Александра Вучића уз погрдне повике. Протест је завршен поновним окупљањем испред Градске куће, око 21 сат, без инцидената. Грађани у центру Јагодине и вечерас су протестовало против актуелне власти уз скандирање, пиштаљке и вувузеле. Учесници скупа кренули су затим у шетњу главном градском улицом. Неколицина грађана који су били у поворци скинули су део плаката са билборда, што је поједине учеснике одвратило од даље шетње јер, како кажу, желе да мирно искажу своје незадовољство без икаквог рушења и уништавања. Током шетње која се завршила на главном градском тргу није било припадника полиције у униформама. У Нишу је протест почео око 19.30 испред Скупштине града. Окупљени су блокирали улицу Николе Пашића, а затим кренули у протестну шетњу. Они су тражили истините информаицје о броју умрлих од коронавируса и одговорност за прекомерну употребу силе од стране полиције. Протест протиче без инцидената. Као и претходне две вечери, на Широкој чаршији у Лесковцу окупили су се грађани који пружају подршку демонстрантима у Београду. Без икаквих политичких обележја, звиждањем изразили су своје незадовољство. Није било протестне шетње. Друго вече заредом, око 19 часова испред зграде Градске управе у Краљеву окупили су се грађани, међу којима су углавном млади, незадовољни мерама које су уведене због ширења коронавируса и најавом њиховог пооштравања. За ширење вируса окривљују власт, траже оставку и одговорност кризног штаба и откривање, како кажу, истинитих података о епидемији. Чули су се и захтеви да за угоститеље важе исте мери у целој земљи и да не буду у неповољнијем положају од кладионица. Траже и да, држава, ако им већ ограничава рад приватника, обезбеди и помоћ како би могли да исплате раднике. Јасног организатора није било, а позив за окупљање послат је преко друштвених мрежа. Учесници протеста су потом кренули у протестну шетњу централним градским улицама. Протест тече мирно и без инцидената. Пожеги је одржан други протестни скуп на градском тргу. Говорила је мајка претученог новинара Нова С Војислава Милованчевића, а обратио се и отац претучене студенткиње у Београду, Пожежанке Вање Вуловић. Протест је протекао мирно, а како је Пожега варошица, учесници протеста уочили су присутво и неколико млађих десничара, групације која не егзистира у том граду. Са каквим циљем и одакле су дошли није било јасно, али су их окарактерисали као хулигане који вечерас нису могли да изазову никакав неред. Полиција у цивилу пратила је догађај без ометања протеста. Учесници су носили маске, а већина се придржавала социјалне дистанце због корона вируса. За сутра није најављено ново протестно окупљање, али су учесници најавили одлазак на протест у Београд. Суботичани су се вечерас поново окупили око Плаве фонтане у центру града да би протестовали против поступања власти у време епидемије. Одржан је миран протест, без страначких обележја. Један демострант је носио заставу Србије. Организатори су позвали учеснике на достојанствено и пристојно понашање[122].

Мирни протести и мањи инциденти 11. јул - данас[уреди | уреди извор]

Демострантиња је поставила играчку булдожера испред степеница Народне скупштине у част преминулог возача Џоа Багеристе (Симбола 5. октобра), Београд, 11. јула 2020. године.

У центру Београда и 11. јула су се, пето вече заредом, грађани окупили на протесту. Окупљања и у другим градовима у Србији. Плато испред Народне Скупштине почео је значајније да се попуњава после 20 часова. Дошле су различите групације са различитим захтевима. Оно што је заједничко свима је да су незадовољни актуелном влашћу и да траже оставке. Екипа РТС-а је видела раније да је полиција у цивилу привела једног младића и одвела га у правцу Косовске улице. Плато испред Народне Скупштине почео је значајније да се попуњава после 20 часова. Дошле су различите групације са различитим захтевима, јавља извештач РТС-а. Оно што је заједничко свима је да су незадовољни актуелном влашћу и да траже оставке. Екипа РТС-а је видела раније да је полиција у цивилу привела једног младића и одвела га у правцу Косовске улице. Није било видљивих истурених снага полиције, али је неколико јединица опремљених опремом за разбијање демонстрација примећено иза Скупштине, као и коњичка јединица. Међутим, све је протекло мирно. Неколико демонстраната је прилазило степеништу Скиштине Србије, где су палили свеће за "Џоа багеристу", који је 11. јула ујутру преминуо. Осим у Београду, протести и у другим градовима Србије. Полиција је у суботу ухапсила укупно 42 особе, како је навео директор полиције Владимир Ребић, због вандализма и нереда на протестима. У Крушевцу су се демонстранти одазвали позиву упућеном преко друштвених мрежа. Окупили су се у центру града, код споменика Косовским јунацима. Пре протестне шетње одржали су минут ћутања "Џоу багеристи". Грађани су се окупили и у Новом Саду. Кренули су у протестну шетњу и блокирали су мост Дуга на петнаестак минута. Протестна шетња и у Нишу. Грађани су позвани да не нападају полицију. У Чачку је на протесту постављена кутија за скупљање помоћи за болницу у том граду. Група људи окупила се и у центру Лесковца[123].

У Београду су се у недељу 12. јула, шесто вече заредом, грађани окупили на протесту. Незадовољни грађани су се окупили и у Нишу и Крушевцу. Чачани су протест искористили и за прикупљање помоћи за болницу. Репортер РТС-а јавио је да је демонстраната у Београду било мање него претходних дана. Били су раштркани на платоу испред Скупштине. Нису носили заставе, само неколико транспарената. У Пионирском парку готово да није било никога. На протесту није било никаквих инцидената, сем једне мање групе млађих момака који су скандирали и упућивали различите увреде на рачун председника и премијерке. Неки од тих момака пели су се уз степениште Скупштине, бацали су новац полицајцима, позивајући их да скину униформу. У неком тренутку момак и девојка су развили заставу Србије. Није било ни припадника полиције, макар оне у униформама. Пред Скупштином су били и припадници опозиције. Ту су били лидери СзС, лидер покрета Доста је било Саша Радуловић и самостални посланик Срђан Ного. Сем окупљених грађана и новинарских екипа није било великог броја полицајаца. Иза зграде Парламента је стајала коњичка јединица полиције, кордони и марице. Демонстранти су почели да се разилазе око 23.00. Саобраћај се одвијао без прекида Таковском улицом. Плато испред Градске скупштине слободан је за возила и за градски превоз. Грађани су се окупили и у Нишу. Протестна шетња кретала се централним градским улицама до зграде полиције. У том граду није било инцидената. Група грађана окупила се испред зграде Градске управе у Чачку где је поставила кутију у коју су, како су рекли, сакупљали помоћ за чачанску болницу. И током претходног протеста прикупљали су помоћ, када су сакупили неколико десетина хиљада динара. Крушевљани који су се пети дан заредом одазвали позиву упућеном преко друштвених мрежа, окупили су се у 19 сати у центру града, код споменика Косовским јунацима како би исказали незадовољство стањем у земљи. Окупљенима се обратило више суграђана истичући да од власти захтевају смену свих одговорних из полиције и БИА који су дозволили нереде на улицама Београда и који су применили прекомерну силу над ненаоружаним, мирним демонстрантима, пуну истину о догађајима у претходних неколико дана и одговорност за нереде у земљи. Инцидената није било. У Крагујевцу није било окупљања на платоу испред градске скупштине, иако је било најава[124].

Дана 13. јула, испред Централног затвора у Београду, данас после подне на позив Деморатске странке окупила се група присталица опозиције са захтевом да се пусте сви ухапшени током протеста и нереда у Београду прошле недеље. Они су носили транспаренте са натписима "Стоп насиљу", "Хапсите лопове, а не борце". Окупљенима се обратио председник Демократске странке Зоран Лутовац, који је рекао да се солидаришу са, како је истакао, неправедно приведеним грађанима и да желе да покажу незадовољство владањем институција у Србији. Седмог дана протеста, демонстранти су се окупили на платоу испред Скупштине Србије. Испред улаза у зграду парламента није било полиције, али су полицијске снаге стациониране иза зграде Скупштине Србије. Саобраћај на тргу око Скупштине Србије је обустављен, а међу демонстрантима је виђен и посланик Срђан Ного. Грађани су се и вечерас окупили у Нишу испред градске скупштине. Окупљање је било мирно, без инцидената. Миран протест одржан је у Чачку. Мали број људи окупио се испред Градске управе у том граду. Кажу да су поднели допис управи града да се изјасни у вези са ситуацијом око коронавируса. Крај споменика Косовским јунацима у Крушевцу, шесто вече заредом, група Крушевљана окупила се у 19 сати како би исказала незадовољство стањем у земљи и упутила поруку солидарности демонстрантима у Београду. Обраћајући се окупљеним суграђанима говорници су истакли пре свега жељу да Србија буде законита држава, у којој се поштује Устав и у којој један човек не може да доноси одлуке у име свих. Скуп је завршен мирно, без инцидената[125].

И 14. јула је одржан протест испред Централног затвора у Београду. Окупљени су тражили пуштање свих ухапшених учесника протеста и нереда испред Скупштине Србије прошле недеље. "Ми смо се окупили да се солидаришемо не само са Владимиром Ментусом него са свима онима који су неправедно и противправно ухапшени и процесуирани преким судовима које демократске државе не познају", рекао је Зоран Лутовац, председник Демократске странке[126]. Осми дан заредом испред Скупштине Србије протестовала је мања група грађана. Протести су одржани и у Крушевцу, Нишу и Чачку. Полиције испред зграде Скупштине Србије нема, саобраћај је затворен у оба смера, али нормално функционише улицама Kнеза Милоша и Таковском. На заштитној огради испред Скупштине Србије постављен је транспарент са написом "Kосово је Србија" и фотографијама америчког председника Доналда Трампа и његовог представника за преговоре Београда и Приштине Ричарда Гренела. Међу грађанима су и лидер покрета Доста је било Саша Радуловић, Саво Манојловић из Удружења за заштиту уставности и законитости и Срђан Ного. Седмо вече, на позив преко друштвених мрежа окупила се група грађана у центру Kрушевца да изрази протест против актуелне власти. Учесници протеста истичу да је ово маратонска борба за будућност и да од ње не треба одустајати. Окупљање грађана прошло је без инцидената. Протести су одржани и у Нишу где су се окупљени грађани прошетали централним градским улицама. Мања група грађана окупила се и у Чачку испред Градске управе изражавајући незадовољство радом локалних и републичих власти[127].

Од 15. јула испред скупштине одржавају се свакодневни протести грађана са трендом константног опадања броја окупљених. Тренутни број људи датира од неколико десетина до неколико стотина.

Реакције и осуде насилних протеста од стране владе[уреди | уреди извор]

Премијерка Ана Брнабић рекла је да најоштрије осуђује вандализам поличара који стоје иза насилног упада у Скупшину Србије у тренутку када се држава и здравствени систем суочавају са најтежим ударом коронавируса од почетка пандемије и да ће држава заштитити уставни поредак [128]. Потпредседница Владе Србије и министарка саобраћаја Зорана Михајловић најоштрије је осудила насилни покушај упада у Скупштину, позвавши грађане да не прибегавају било каквом насиљу и да се придржавају мера. Министар здравља Златибор Лончар реаговао је на информацију да је екипа Хитне помоћи заустављена у обављању свог посла, током протеста испред Скупштине и затражио хитну реакцију надлежих органа. Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оцењује да оно што се догађа у Београду, посебно тренутак који је изабран за насиље над институцијама државе, указује на крајње опасне намере. Реагујући на дешавања испред Скупштине, потпредседница ГО СНС Марија Обрадовић оценила је да насилно понашање "Ђиласових фашиста и батинаша" мора бити санкционисано. Лидер СПС-а и министар спољних послова Ивица Дачић осудио је насилни упад у Скупштину и рекао је да "нема никакве дилеме да је ово одговор опозиције на Вучићев позив на јединство у борби против коронавируса". Председник Покрета социјалиста и министар одбране Александар Вулин изјавио је да су "Ђиласови запослени оптужили Владу Србије и председника Вучића да су прерано ублажили мере борбе против ковида-19, а сада су променили став и нападају председника Вучића, јер тражи пооштравање мера". Председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности и посланик СНС Игор Бечић истиче да је насиље "неспојиво са здравим разумом". Председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма покушај уласка у парламент назвао је терористичким актом[129]. Директор полиције Владимир Ребић каже за РТС да полиција контролише ситуацију испред Скупштине Србије где је у току протест грађана незадовољних најавом нових мера. Нећемо дозволити хулиганско понашање, улазак у Народну скупштину нити у било који штићени објекат у Републици Србији или насиље на улицама, поручује Ребић. Владимир Ребић је гостујући на РТС-у навео да је један број учесника протеста испред Скупштине насрнуо на полицијске службенике и да је неколико полицајаца повређено. Указао је да су они насрнули на полицијске службенике и гађали их каменицама. Навео је да је један број лица задржан на лицу места и ухапшен. "Међу њима је и Дамњан Кнежевић за кога процењујемо да је уз Срђана Нога један од организатора и они су позивали грађане да са њима уђу у Скупштину Србије", додао је директор полиције. Истакао је да су у току консултације са надлежним јавним тужиоцем и очекује се став да ли у њиховим радњама има елемената прекршаја и кривичног дела. На питање може ли да појасни ко су људи који су упали у хол Скупштине, Ребић је рекао да су "процене да су то следбеници Нога и Кнежевића". Поручио је да неће дозволити да било ко угрожава здравље и живот грађана Србије и припадника полиције и да ће заштити имовину државе и имовину свих грађана. Навео је да нису имали никаквих најава оваквих скупова и да у остаалим градовима није било ни приближно као у Београду. Поручио је свим грађанима да су безбедни и да сви који поштују закон немају разлога за било какву бригу.

"Сви они који мисле да на овакав начин себи могу учинити неку погодност или корист, то им неће успети", изјавио је Ребић[130].

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је 8. јула да свако има право да протестује, али нема право да каменицама засипа полицијске службенике. Небојша Стефановић је рекао да су напади на полицајце недопустиви те додао да неће бити толерисани. Наводи да су синоћ 43 полицијска службеника повређена, јер су, каже, неки хулигани очигледно мислили да је разбијање глава припадника МУП-а пожељно и нормално понашање. Истакао је да група насилника није показала ни трунку поштовања, "хтели су да руше зграду Народне скупштине, палили су аутомобиле и контејнере, ломили Београд". Такво понашање увек ће наићи на оштру реакцију полиције[131]. Председник Покрајинске владе Игор Мировић каже да су синоћни догађаји пред Народном скупштином и посебно покушај њеног насилног заузимања одраз немоћи екстремних политичких кругова који нису у стању да на изборима освоје минималан број гласова[132]. Председник Александар Вучић обратио се медијима 8. јула у 15 часова и изјавио да су лица десничарске оријентације, иако је на скупу било на почетку и оних који су мислили да су ту због короне, напали Народну скупштину. Било је сваковрсног уплива и страних безбедносних служби, напоменуо је Вучић. Поручио је да ће полиција бити у стању да заштити државу од политичког екстремизма, десничарских и профашистичких група. Навео је да учесници демонстрација говорили о мигрантима, "земљи као равној плочи", 5Г мрежи. Вучић је навео да је протест био противзаконит и непријављен, у супротности са свим општим и посебним правним актима. Према његовим речима, подбацио је део безбедносних служби Србије, јер се тек касније видело да је било сваковрсног уплива страних безбедносних служби. На питање одакле руски и црногорски држављани синоћ на протесту, рекао је да постоје докази, али да се чека коначни став служби. Одговарајући на констатацију новинара да је камера снимила полицију која туче грађане који нису били насилни, Вучић је одговорио да за све постоји закон, па тако и за полицију, али да се, како истиче, чињенице не смеју извртати, јер је полиција била нападана све време и морала је да реагује. Поручио је да ће сваки припадник полиције који је синоћ прекршио своја овлашћења за то и одговарати. Како је навео, неколико стотина лица је учествовало у немирима, пет полицијских аутомобила је уништено, 43 полицајца повређена, један има фрактуру лобање. Упитан за реакције политичара из Хрватске на протест, посебно бивше премијерке Јадранке Косор, која је рекла да ће тражити избацивање СНС-а из групације ЕПП, Вучић је одговорио да они знају да је полиција у свим земљама Европе реаговала десет пута оштрије. Полиција је, како је навео, одговорила тек када су демонстранти заузели објекат и кад су их погодиле многе каменице. Вучић је рекао да ће поједини политичари из Хрватске и других земаља подржати било кога, без обзира на ставове, уколико на тај начин могу да покушају да напакосте Србији и њему. Председник је навео да су неки медији на протесту представљали као хероје људе са криминалном прошлошћу, као и да је ноторна лаж коју је изрекао један момак да му је отац умро зато што у Земунској болници није било респиратора. То је, како је рекао, "језива лаж", пошто су лекари користили и инвазивне и неинвазивне методе и пребацивали тог човека у интензивну негу са респиратором. Истиче да је Земунска болница друга или трећа у Србији по броју респиратора и да ту није недостајао никада ниједан респиратор. Вучић је додао и да је тај момак особа врло лоше прошлости, осуђивана за прекшајна и кривична дела. "Друго лице на које су се позвали има надимак Робија, лажно се представља као пољопривредник из Пазове, а у ствари је са Новог Београда, вишеструко осуђиван", навео је Вучић[133]. Председник Скупштинског Одбора за контролу Служби безбедности Игор Бечић изјавио је истог дана да постоје јасне индиције о умешаности безбедносних служби из региона у протест испред парламента и изразио наду да су грађани свесни те опасности[134]. Истог дана око 23 сата у обраћању јавности потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да је полиција успела да успостави контролу, али да су десеторица припадника МУП-а вечерас повређена, од којих су једном поломљене обе ноге. Небојша Стефановић се обратио јавности поводом нереда на демонстрацијама у Београду и другим градовима и оценио да се вечерас видело "огољено насиље", покушај да се мимо воље народа, без избора и ван демократски уређене процедуре преузме власт. Каже да су сви могли да виде да је полициија била мирна и да нису реаговали када су их гађали бакљама, тешким каменицама и циглама. Реаговали су тек када им је живот био угрожен, рекао је министар. Навео је да је полиција успела да успостави контролу и да ће током ноћи на улицама бити снажне патроле. Увек ће држава бии јача од насиља, поручио је Стефановић. Каже да је протест незаконит и да га нико није ни тражио нити пријавио. "Тим људима је очигледно требала провокација, сукоб са полицијом, која је само штитила народну имовину, да би покушали да дођу на власт". Стефановић је рекао да полиција није бацила сузавац испред Скупштине Србије, већ да је сузавац дошао из масе демонстраната. Рекао је да је полиција трпељива и да се реагује само када морају да се одбране животи. Стефановић је навео да је 10 полицајаца вечерас повређено, од којих један тешко. Њему су обе ноге преломљене, пошто су га, како је навео министар, гурали низ степенице[135]. Председник Скупштинског Одбора за контролу Служби безбедности Игор Бечић изјавио је данас да постоје јасне индиције о умешаности безбедносних служби из региона у протест испред парламента и изразио наду да су грађани свесни те опасности. Каже да мора да истакне веома одмерену и суздржану реакцију полиције, која није одговарала на провокације и нападе све док они нису почели да угрожавају животе самих полицајаца. Додао је да ниједног момента не спори да је ноћас на улицама било и грађана незадовољних могућим карантином, али је, како наводи, много више оних других инструираних и плаћених од стране разних центара моћи. Бечић је навео да је кроз историју Србија много пута била поприште за поткусуривање великих сила. Позвао је све грађане да се суздрже од напада на полицију, који само раде свој посао, обезбеђују ред и мир[136].

Александар Вучић је 9. јула у видео-снимку објављеном на Инстаграм налогу buducnostsrbijeav коментарисао демонстрације у Србији. Поручио је грађанима Србије да ће држава заштитити мир и замолио их да се не супротстављају "батинашима".

"Драги грађани, обећао сам вам да ћемо умети да заштитимо мир и стабилност упркос криминалним хулиганским насилничким нападима којима смо сви шокирани".

Председник је додао да "смо шокирани јер у Новом Саду 1941. године, када су хортијевске фашистичке јединице упале, нису оштетиле фасаду зграде Градске куће", а да неки људи синоћ јесу.

"Ја само молим све наше људе у Београду, Новом Саду и другим градовима да се не супротстављају батинашима. То ћемо да радимо ми као држава. Радићемо и победићемо. Сачуваћемо мир за нашу земљу. Предаја никад није била опција, а ја сад летим у Париз да се борим за нашу земљу. Србија побеђује", поручио је Вучић[137]. Истога дана је заменик градоначелника Горан Весић изјавио је да је на протестима током претходне две вечери у центру Београда штета причињена на јавној имовини од 30 милиона динара и додао да је Град Београд због тога поднео две кривичне пријаве. Горан Весић је на конференцији за новинаре у Старом двору рекао да ту не рачуна уништене приватне аутомобиле, потпуно демолиране баште угоститељских објеката, уништене излоге...односно штету на приватној имовини. Весић је рекао да је Београд две вечери заредом мета вандалских напада организоване групе хулигана. Додао је да свако има право да изражава своје политичке ставове што подразумева и право на протесте, али да они морају да буду пријављени, да се спроводе у складу са законом и да не смеју бити насилни[138]. У службене просторије Испоставе БИА Савски венац доведена су двојица страних држављана који су јуче током протеста затечени како вуку џакове шута на коловоз, односно извлаче на улицу контејнере које су преврнули и покушали да запале[139]. Небојша Стефановић је рекао да мора да констатује да и вечерас има кршења закона и непријављених скупова, кршења епидемиолошких мера, али и инцидената у појединим градовима, наведено је у саопштењу. Министар додаје да ће полиција учинити све да идентификује свакога од тих људи[140].

Председник Србије Александар Вучић се поводом нереда на протестима у Београду обратио и 10. јула где је рекао да ће насилници бити поражени, и да ће добар део бити похапшен.

"Мораће да одговарају за сва злодела која су починили и у то нема сумње. Мислим да су све маске пале", навео је Вучић за Пинк. Како је рекао, "вечерас се полиција склонила, а онда су десничари и левичари почели међусобно да се туку. Кад је дошло до међусобних обрачуна, тај који се уплашио и који је убо некога је побегао преко ограде молећи полицију за помоћ. Па је и тај који је избоден молио за помоћ. И њему је полиција помогла. Ухапшени су и један и други, полиција је омогућила медицинску помоћ лицу које је убодено", рекао је Вучић. Вучић је рекао да су "неки који су тобож бојкотовали изборе позивали људе да затворе ауто-пут код Новог Сада". "Поносан сам на Србију што је трпељива и стрпљива и што им нико не одговара", рекао је Вучић и захвалио се полицајцима.

Рекао је да ће држава да победи насилнике и тајкунску политику и да је црвена линија угрожавање институција и живота људи. Замолио је људе да не излазе на демонстрације због ситуације са коронавирусом[141].

Дана 11. јула, Председница Скупштине Србије Маја Гојковић најоштрије је осудила најновије брутално насиље испред зграде парламента а чланица Председништва СНС и министарка правде Нела Kубуровић изјавила је да је Београд неколико вечери поприште страшног насиља и поручила да ће држава победити насилнике.

"Слике хулигана који бацају шок бомбе на полицију, разбијају безбедносне камере на Скупштини Србије, и имовину која припада свим грађанима наше земље, па све до нацистичког поздрава, показују да су маске потпуно пале и да инспиратори ових нереда не презају да прибегну најгнуснијем насиљу као последњем излазу, јер их напредак Србије и раст њеног угледа и снаге боли и погађа, навела је председница Скупштине Маја Гојковић у саопштењу. Грађани Србије, како је нагласила, јако добро разумеју и распознају праве мотиве који се крију иза лажног позивања на патриотизам и тобожње бриге за националне интересе. Сви они морају да знају да на власт не могу доћи ни заузимањем аутопутева, ни насиљем на улицама и мимо воље грађана Србије, већ само изборима, на којима су грађани 21. јуна недвосмислено исказали своје мишљење", навела је Маја Гојковић.

Министарка правде Нела Кубуровић позвала је надлежне органе да хитно приведу правди починиоце безумног насиља, као и њихове налогодавце. Она је оценила да такво насиље не само да представља удар на државу и њене институције и дестабилизује друштво суочено са великим проблемима, већ уноси додатни немир међу грађане.

"Насиље оволиких размера зато не сме бити толерисано", поручила је министарка.

Она је истакла да ће држава успети да се одбрани од, како је рекла, гнусних напада насилника и тајкуна и успети да се избори за очување територијалног интегритета и суверенитета земље, као и за очување живота грађана у ситуацији када се епидемија ковид-19 шири.

Дана 12. јула, посланик СНС-а Владимир Орлић као инспиратора нереда на протестима у Београду означио је једног од лидера Савеза за Србију Драгана Ђиласа. Владимир Орлић је тако одговорио на тврдњу изречену на конференцији за новинаре Савеза за Србију испред Скупштине Србије у којој се између осталог наводи да су високи функционери МУП-а неосновано тукли и приводили грађане.

"Свака бачена каменица, свака упаљена бакља, сваки бачени молотовљев коктел, сваки повређени полицајац, свако уништавање јавне и приватне имовине људи у овој земљи непосредно иду на образ, душу и одговорност Драгану Ђиласу", изјавио је Орлић[142].

Само бруталан одговор је "лек против фашиста"[уреди | уреди извор]

Члан председништва СНС-а и министар Зоран Ђорђевић поручио је 11. јула да хулигани који четврти дан праве нереде јер се противе власти, физички нападају, наносе материјалну штету и покушавају да блокирају ауто-пут, морају да буду одмах ухапшени и осуђени за сва дела која раде против наше државе.

"Само бруталан одговор је најбољи лек против фашиста", поручио је Ђорђевић у саопштењу.

Ђорђевић је истакао да ће полиција да заштити државу и народ, али подвукао да је потребно хитно хапшење свих који хоће да униште Србију.

"То је слика опозиције-група људи који би да униште не само споменике, парламент, већ целу Србију. Они желе зло грађанима, они физички нападају људе који су морали да буду на улици јер раде свој посао - полицију и представнике медија. Морамо да их зауставимо и морају бити ухапшени сви који раде против државе, јер организовање ових протеста није ништа друго осим тога", подвукао је Ђорђевић. Оно што се догађа на нашим улицама ужасава и сваког пристојног човека чини озлојеђеним, рекао је функционер СНС Марко Ђурић поводом насиља на протестима грађана испред Скупштине Србије. "Доста! Да ли ће насилници рушити док све не поруше? Србија то неће и не може дозволити", написао је директор Kанцеларије за Kосово и Метохију на свом Фејсбук профилу.

Он је нагласио да оно што није допуштено хулиганима и фашистима у другим демократским друштвима, не може бити допуштено ни у Србији[143].

Вучић: Молим грађане за дисциплину, победићемо корону[уреди | уреди извор]

Председник Србије Александар Вучић је дана 12. јула у обраћању јавности изјавио да Србија има довољно медицинске опреме и одговорне здравствене раднике. Победићемо корону, као у првом, тако ћемо и другом таласу, поручио је Вучић. Истакао је да пензије и плате у јавном сектору неће бити смањиване. На данашњем видео-састанку је, наводи председник, договорено да у четвртак у Бриселу прве теме буду интерно расељена лица и нестале особе, уз економију. Најавио је да ће састав нове владе бити познат пре краја августа. Александар Вучић је замолио вечарас све грађане Србије за дисциплину и одговорност. "Победићемо корону, гарантујем", рекао је Вучић за ТВ Пинк. Истакао је да су чланови Кризног штаба часни и одговорни људи. Председник je замолио грађане да верују држави и лекарима, који су врхунски, и указао да су болнице данас много боље него раније. Осврнуо се и на опрему, додајући да је недавно на РТС-у прочитао један број респиратора, наводећи да је додато још 264.

"Имамо, са слободнима, још 1.136 чистих клиничких, стационарних респиратора. Не причам о пумпама за анестезију. То показује колико је држава спремна. Ово све је у складишту у Крњишевцима. Тамо имамо додатних мобилних респиратора 115, апарата за анестезију 102, монитора 467, инфузионих пумпи 891, дефибрилатора 154, ЕКГ апарата 57, деконтаминатора ваздуха 54, стерилизатора 16 итд..", објаснио је председник. Људи, како је истакао, не треба да брину, јер држава има медицинску опрему и одговорне лекаре. Навео је да има 185.000 тестова, а да за два дана стиже нових 65.000, подсећајући да је Србија тестирала пола милиона грађана, убедљиво највише.

Указао је да, ако прилив људи у болнице буде велик неће бити места да се сместе. Навео је да тренутно у Арени има 137 пацијената, и додао да су угрожено млађи који су гојазни или имају друге болести, али и да старији и даље све више умиру.

"Немојте да бринете, победићемо корону, као и у првом тако ћемо и другом таласу. Само је потребно да покажемно ту врсту јединства и заједништва, и да разумемо да је тај противник веома опасан", поновио је Вучић.

Вучић је рекао да није желео да инсистира на поновном увођењу полицијског часа, јер је видео да су други били против, али да и даље сматра да би то био прави потез. "Морам да имам и покажем поверење у сараднике и све друге, јер су пре свега лекари рекли Ани (Брнабић) и мени да мисле да је могуће другачије", рекао је Вучић.

Коментаришући то што део јавности криви Кризни штаб што је дозволио одржавање утакмице и избора, Вучић је рекао да може да преузме одговорност да се нико није заразио на изборима[144].

"На изборима се нико није заразио, можда неко у кампањи јесте, али за то не могу да преузмем одговорност. Ниједан скуп нисмо организовали, никога нисмо доводили у Нови Сад, Ниш, Београд", навео је Вучић.

Напомиње да се у свакој демократској држави одржавају избори, да су одржани или ће бити одржани, између осталог, у Шпанији, Пољској, Северној Македонији, Француској, Хрватској... Вучић каже и да након дербија није дошло до великог скока броја заражених и да је тада била повољнија епидемиолошка ситуација. Вучић је рекао да је ове седмице "измишљао ко је шта стигао", и оценио да су неке од лажних вести биле сасвим бесмислене, а неке циљане да утичу на јавно мњење. Најавио је да су ускоро седнице органа СНС-а и да ће он бити само председник грађана. Поводом насилних протеста испред Дома Народне скупштине последњих дана, рекао је да разуме да су људи незадовољни, нервозни, да је сваком тешко, и да је зато замолио да полиција пусти људе и да само у последњем тренутку, ако мора, интервенише. Упитан о одлуци суда о пуштању Срђана Нога, за кога се наводи да је предводио насиље, да се брани са слободе, и да ли је за очекивати да се починиоци оваквих прекршаја и кривичних дела пуштају из притвора, Вучић је рекао да не жели да улази у оцену суда. Навео је да су учесници протеста бесомучно тукли и гађали полицајце, да су све то планирали за дан уочи избора, па потом седам дана касније, али да се очигледно нешто догодило, па су померили и сачекали тренутак да сакупе 3.000 или 4.000 људи. Поводом снимка пребијања младића на клупи у парку код парламента, Вучић је упитао шта су они радили пре него што су сели на клупу. "Мислите да полицајци не знају, да су они обесни кретени да ће да туку без разлога", навео је Вучић и додао да они који употребљавају прекомерну силу морају да одговарају. Председник је, поводом снимка дечака од 14 година који је учествовао у нередима испред Скупштине, да сви морамо да размислимо шта му нисмо пружили и коју будућност му нудимо. Одбацио је тврдње да су и хулигани и полицајци "његови" и да су хулигане довели да би растерали протесте. Сматра да су најбољи "растеривачи" протеста "тајкунски политичар и његова свита". Такђе, одбацио је спекулације да је владика Григорије умешан у протесте, мада се, каже Вучић, владика нада и радује протестима. Полицајац Небојша Апостоловић, којем су поломљене обе ноге на протестима у Београду, биће одликован, рекао је председник, наводећи да је на протестима повређено десет пута више полицајаца него демонстраната. Вучић је рекао да је Апостоловић постао симбол храбрости и часног обављања државне дужности, а да иде на част онима који су мислили да ће повређивањем полицајаца нешто моћи да ураде. Упитан да ли су Руси или други странци умешани у протесте, председник је рекао да не жели да оптужује ниједну земљу, а истиче да је састанак са руским амбасадором отказан из техничких разлога и да ће бити одржан сутра. Каже да није срећан због онога што раде и руски и немачки медији, али да је Србија независна земља и да је срећан да је то тако. Највише је, каже, било црногорских држављана, али не мисли да њихова служба има везе са тим. Истиче да су најчуднији двоје Израелаца, јер је код њих пронађена занимљива опрема, као и држављанин Британије, иначе Шкот. Упитан откуд толика "гужва" на тако малом простору, каже да увек има разних "пробисвета", али и да не треба бити наиван.

"Неки су ту случајно, неки са намером. Наше службе ће све да испитају", поручио је председник. Поводом тврдње да је било и навијача Хајдука, Торциде, каже да је видео неку песму, али да Хрвати то раде другачије и да се по њиховим медијима види да је у питању комплетно логистичка подршка за рушење власти у Србији.

"Та логистика против Србије је жешћа и јача него икада. Паника их је ухватила, јер ће Србија да их претекне идуће године по БДП-у. Пре него што одем са власти претећићемо Хрватску по БДП-у и никада се вратити назад", рекао је Вучић.

Поводом информација о учешћу неких људи блиским социјалистима на протестима, Вучић је рекао да има функционера СПС-а којима је крив јер им покварио планове и мање могу да краду.

Није задовољан објашњењима лидера СПС-а Ивице Дачића и министра Горана Тривана о умешаности сина Петра Шкундића, односно светника у министарству екологије у насилне протесте у Београду, односно изјаве да ти људи немају везе са СПС-ом, мада верује да је Дачић био искрен.

Незадовољан Дачићевим објашњењем да Петар Шкундрић није члан СПС-а, Вучић је рекао да је Триваново објашњење "још глупље" с обзиром на то да је реч о саветнику којем је "омогућио да узме пола милиона евра".

Упитан да ли ће то утицати на будућу сарадњу са СПС-ом, Вучић је рекао да ће гледати да буду заједно. "Гледаћемо да будемо заједно, увек смо их узимали и када нам нису били потребни"[145].

Рекције и осуде од стране опозиције за полицијско насиље[уреди | уреди извор]

Лидер Савеза за Србију Драган Ђилас изјавио је да су током у Београду протеста 10. јула ухапшене 42 особе. Поводом тих дешавања су се испред Скупштине обратили лидери Савеза за Србију. Показали су фотографије које, како тврде, доказују да високи функционери МУП-а неосновано туку и приводе грађане. Од надлежних очекују да буду процесуирани, а приведенима ће, кажу, пружити бесплатну правну помоћ[146].

Дипломатске активности и иностране реакције[уреди | уреди извор]

  1.  ЕУ8. јул 2020. — Европска комисија позвала је, поводом протеста који су се ноћас догодили у Београду, на поштовање одлука власти о мерама за борбу против ковида 19, али и поштовање људских права и слобода. О реакцији полиције, у Бриселу указују и на чињеницу да рестриктивне мере које се уводе ради смањења заразе ковидом 19 не смеју да имају диспропорционални утицај на људска права и слободе. У Европској комисији поводом напада демонстраната на Скупштину Србије закључују да се неповредивост демократских институција увек мора поштовати и сачувати[147]. Посланици Социјалдемократа у Европском парламенту Тања Фајон, Кати Пири и Тонино Пицула кажу да су забринути због "слика насиља полиције над демонстратима" током синоћњих протеста у Београду. Посланици Фајон, Пицула и Пири оцењују да је председник Србије до сада "игнорисао безбедност људи због политичке добит". Исти посланици из групе социјалиста и демократа у Европском парламенту раније су наводили да у Србији постоји недостатак демократије и позивали на блокаду приступног процеса Србије[148].

Види такође[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Многи извори, попут BBC-ја на српском, дневног листа Данас и таблоида Ало!, наводе облик са размаком — корона вирус.[51][52][53] С друге стране, Марина Николић са Института за српски језик САНУ на лингвистичком сајту Језикофил препоручује састављено писање — коронавирус.[54] Ипак, Одбора за стандардизацију српског језика препоручује употребу облика „вирус корона”.[55]
  1. ^ https://www.danas.rs/politika/u-mnogim-delovima-buka-protiv-diktature-glasnija-od-aplauza/
  2. 2,0 2,1 2,2 „Upozorenje na zloupotrebu vanrednog stanja, vlast napada neimenovane kritičare”. Rs.n1info.com. Приступљено 16. 4. 2020. 
  3. ^ Insajder (8. 4. 2020). „Dr Kisić: Obavezna vakcinacija mora da se nastavi da ne bi došlo do EPIDEMIJE DRUGIH BOLESTI”. Insajder.net. Приступљено 7. 5. 2020. 
  4. ^ https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3369546/zasto-zelimo-da-nam-ugrade-mikrocipove.html
  5. ^ „За Васкрс забрана кретања од петка до уторка”. РТС.com. 14. 4. 2020. Приступљено 7. 5. 2020. 
  6. ^ Почиње увођење 5Г мреже у Србији
  7. ^ „Kontraprotest u 20.30h, simpatizeri SNS palili baklje na krovovima zgrada”. B92.net. 29. 4. 2020. Приступљено 7. 5. 2020. 
  8. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a595919/Vucic-Izbori-21.-juna.html
  9. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3121/izbori-2020/3994169/izbori-2020-rezultati-brojanje-glasova-liste.html
  10. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3131/koronavirus-u-srbiji/4010810/koronavirus-srbija-7-jul-novi-podaci.html
  11. ^ https://www.danas.rs/ekonomija/iseljavanje-mladih-srbiju-kosta-od-12-do-2-milijarde-evra-godisnje/
  12. ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/post-scriptum-srbija-ekonomija/29793600.html
  13. ^ https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/124491-naslovne-strane-za-nedelju-15-mart-2020-godine
  14. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3131/koronavirus-u-srbiji/3945644/srbija-koronavirus-kraj-vanrednog-stanja.html
  15. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012269/protest-beograd-skupstina-8-jul.html
  16. ^ Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године (PDF). ОЕБС. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 01. 2019. Приступљено 17. 01. 2019. 
  17. 17,0 17,1 Observation of the presidential election in Serbia (2 April 2017) (PDF). Савет Европе. 2017. 
  18. ^ Oko izbora 20 (PDF). CeSID. 2018. 
  19. ^ Danas: "Nastavljeni protesti u Beogradu"
  20. ^ RTS: "Protest 'Građanskog otpora' i dela opozicije u Beogradu
  21. ^ „N1: “Borko Stefanović napadnut u Kruševcu. Rs.n1info.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  22. ^ „BBC: “Serbia rallies now among Europe's longest-running protests. BBC. Приступљено 10. 8. 2019. 
  23. ^ „N1: “Trifunović: Protesti već uspeli, prerasli stranke i narod se oslobodio straha. Rs.n1info.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  24. ^ 12. decembra 2018. 12.00. „Danas: „Protestna kolona možda i ispred predsedništva. Danas.rs. Приступљено 18. 3. 2019. 
  25. ^ Н1: „Грађани на протесте "1 од 5 милиона" излазе због неслободе медија и корупције”
  26. ^ Jovanović, Srđan Mladenov (октобар 2016). „“One out of Five Million”: Serbia’s 2018-19 Protests against Dictatorship, the Media, and the Government’s Response”. Open Political Science. 2: 1—8. doi:10.1515/openps-2019-0001. 
  27. ^ „Predstavljanje preporuka stručnog tima protesta”. poceloje.rs. Приступљено 3. 9. 2019. 
  28. ^ „Organizatori protesta "1 od 5 miliona" pozvali na bojkot izbora”. rs.n1info.com. Приступљено 3. 9. 2019. 
  29. ^ N1: Jedan od pet miliona izlazi na predstojeće izbore
  30. ^ N1: "Bivši članovi "1 od 5 miliona": Ostali dobronamerni, izmanipulisani mladi ljudi"
  31. ^ N1: "Lokalni organizatori protesta "1 od 5 miliona" ograđuju se od odluke Beograda"
  32. ^ N1: "Protestna šetnja građana i opozicije do RTS"
  33. ^ Blic: "ODLAGANJE DO DALJNJEG Nakon 15 meseci, subotnji građanski protest u prestonici se OTKAZUJE"
  34. ^ 021.rs: "Protesti subotom otkazani zbog virusa Korona"
  35. ^ Danas: "Privremeno se obustavljaju protesti u Kragujevcu zbog Korona virusa"
  36. ^ Europe migrant crisis, BBC News, приступљено 16. октобра 2015.
  37. ^ Camila Ruz, The battle over the words used to describe migrants, BBC News Magazine, приступљено 16. октобра 2015.
  38. ^ Europe’s Migration Crisis, ft.com, приступљено 16. октобра 2015.
  39. ^ Gideon Rachman, Refugees or migrants – what’s in a word?, blogs.ft.com, 3. rujna 2015., приступљено 16. октобра 2015.
  40. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3868613/idlib-turska-napad-vojnici-sad-migranti-.html
  41. ^ https://www.alo.rs/vesti/drustvo/migrant-mokrio-nasred-ulice-u-centru-grada-a-onda-je-naisla-narodna-patrola-video/290593/vest
  42. ^ https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:849364-Policija-ispituje-pretnje-migrantima-Tuzilastvo-nalozilo-da-se-utvrdi-sta-rade-narodne-patrole-na-ulicama
  43. ^ https://srbin.info/politika/stop-migrantskom-nasilju-veliki-narodni-miting-ispred-vlade-srbije/
  44. ^ https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1292819/Migranti-narodne-patrole-protest-u-Beogradu.html
  45. ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/30477395.html
  46. ^ https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/lajic-do-2020-5g-mreza-u-velikim-gradovima-i-na-autoputevima-04-04-2018
  47. ^ https://mtt.gov.rs/slider/pustena-u-rad-prva-5g-bazna-stanica-u-srbiji/
  48. ^ N1: "Figaro — Opozicija bojkotuje izbore, ne želi da prizna autokratski režim Vučića"
  49. ^ https://www.danas.rs/politika/izbori-2020/vucic-parlamentarni-izbori-26-aprila-zelim-svima-uspeh/
  50. ^ N1: "U Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog koronavirusa"
  51. ^ „Најсмртоноснији дан: 97 људи умрло од корона вируса”. BBC на српском. 10. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  52. ^ „Кинески амбасадор у САД: Корона вирус није биолошко оружје”. Данас. 9. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  53. ^ „Откривено да ли је корона вирус стигао у Србију”. Ало!. 8. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  54. ^ „Коронавирус(и)”. Језикофил. 7. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  55. ^ „Писање назива једног вируса” (PDF). isj.sanu.ac.rs. Приступљено 28. 2. 2020. 
  56. ^ Reuters (6. 3. 2020). „Serbia Reports First Case of Coronavirus-Health Minister”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 6. 3. 2020 — преко NYTimes.com. 
  57. 57,0 57,1 РТС, Радио-телевизија Србије (6. 3. 2020). „Потврђен први случај коронавируса у Србији”. www.rts.rs. Приступљено 6. 3. 2020. 
  58. ^ „Serbia reports first case of coronavirus - health minister”. Reuters. 6. 3. 2020. Приступљено 6. 3. 2020 — преко www.reuters.com. 
  59. ^ Health, P. M. N. (6. 3. 2020). „Serbia reports first case of coronavirus – health minister”. Приступљено 6. 3. 2020. 
  60. ^ РТС, Радио-телевизија Србије. „Проглашено ванредно стање у Србији, од сутра нема школе”. www.rts.rs. Приступљено 15. 3. 2020. 
  61. ^ „Први пут полицијски час од Другог светског рата, грађани углавном послушни”. rs.n1info.com/. Приступљено 29. 3. 2020. 
  62. ^ Информер. „PROGLAŠENA EPIDEMIJA KORONAVIRUSA U SRBIJI! Ministar zdravlja izdao naredbu, odluka stupila na snagu!”. Приступљено 20. 3. 2020. 
  63. ^ „Прва жртва коронавируса у Србији”. Приступљено 20. 3. 2020. 
  64. ^ https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/241353/Pozivi-na-proteste-sa-prozora-u-Novom-Sadu-i-Beogradu.html
  65. ^ https://www.danas.rs/politika/u-mnogim-delovima-buka-protiv-diktature-glasnija-od-aplauza/
  66. ^ https://macvazdravograzuma.press/veceras-jos-masovniji-protesti-sirom-srbije/
  67. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a594008/Protest-gradjana-na-Dorcolu-zbog-gradnje-trolejbuske-mreze-tokom-policijskog-casa.html
  68. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a594349/Lupanje-u-serpe-muzika-i-petarde-protiv-diktature.html
  69. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a595061/Bukom-protiv-diktature-1.-maj.html
  70. ^ https://macvazdravograzuma.press/protesti-sirom-srbije-jos-bucniji/
  71. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a594355/Kontraprotest-u-20.30h-simpatizeri-SNS-palili-baklje-na-krovovima-zgrada.html
  72. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a594641/Protest-opozicije-ispred-Skupstine-Srbije.html
  73. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3946775/protest-ispred-predsednistva.html
  74. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3948149/brkic-i-nogo-protest-protiv-sistema.html
  75. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3948937/protest-ispred-rts-a-traze-odlaganje-izbora.html
  76. ^ https://www.srbija.gov.rs/vest/463599/izbori-u-srbiji-21-juna.php
  77. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3949696/skupstina-poslanici-strajk-gladju-izmene-zakoni-izbori.html
  78. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3949487/aleksandar-martinovic-sandra-bozic-strajk-gladju-skupstina.html
  79. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3950080/sevarlic-strajk-gladju.html
  80. ^ https://www.rtv.rs/sr_ci/politika/sevarlic-prekinuo-strajk-gladju-obradovic-martinovic-i-bozic-nastavljaju-zandarmerija-razdvojila-pristalice-sns-i-dveri_1123122.html
  81. ^ https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3950807/strajk-skupstina-dveri-sevarlic-sns.html
  82. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3950936/aleksandar-vucic-obracanje-okupljanje-skupstina.html
  83. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a598389/Okupljanje-ispred-Skupstine-Srbije.html
  84. ^ https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=05&dd=11&nav_category=16&nav_id=1683037
  85. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3950888/skupstina-sns-dveri-zandarmerija.html
  86. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3951730/martinovic-strajk-gladju-prekid.html
  87. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3951074/obradovic-martinovic-strajk-gladju.html
  88. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a601402/Obradovic-i-Kostic-prekinuli-strajk-gladju.html
  89. ^ https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3189480-protest-levijatana-ispred-migrantskog-centra-u-obrenovcu
  90. ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/beograd-dva-skupa-podr%C5%A1ke-sve%C5%A1tenstvu-spc-u-crnoj-gori/30613235.html
  91. ^ https://direktno.rs/beograd/274280/danas-protest-protiv-progona-joanikija-i-u-beogradu.html
  92. ^ https://istinoljublje.com/2020/05/10/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B5-16-05-2020-%D0%BF%D0%BE/
  93. ^ https://srbin.info/drustvo/beograd-rts-zavrsen-protest-protiv-obavezne-vakcinacije-naroda/
  94. ^ https://www.danas.rs/drustvo/sindikat-zaposlenih-policije-podrzava-protest-protiv-obavezne-vakcinacije/
  95. ^ https://opozicijanajednommestu.rs/video-branko-dragas-na-narodnim-protestima-nema-vodja-lidera-egocentrika-i-ludaka/
  96. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a607003/Protest-Ustani-narode-ispred-Skupstine-Narod-da-bira-tehnicku-vladu.html
  97. ^ https://www.danas.rs/politika/izbori-2020/pred-skupstinom-protest-gradjana-pod-nazivom-ustani-narode/
  98. ^ https://www.danas.rs/drustvo/protest-protiv-izgradnje-mhe-na-staroj-planini-13-juna-u-beogradu/
  99. ^ https://www.danas.rs/drustvo/protest-ispred-vlade-pristalica-pokreta-odbranimo-reke-stare-planine/
  100. ^ https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/protest-protiv-izgradnje-mini-hidroelektrana-ne-moramo-biti-mnogo-pametni-da-shvatimo-koliki-je-problem/
  101. ^ https://srbin.info/politika/narod-predvodjen-celikom-proglasio-narodnu-republiku-srbiju-i-smenio-vucica/
  102. ^ https://www.danas.rs/politika/protest-ispred-skupstine-srbije/
  103. ^ http://rs.n1info.com/Vesti/a611905/Protest-ispred-Skupstine-Srbije-Nogo-najavio-izbore-za-narodne-poslanike.html
  104. ^ https://beta.rs/vesti/politika-demostat/129033-pregovori-o-kosovu-na-novoj-prekretnici
  105. ^ https://srbin.info/pocetna/aktuelno/uzivo-skup-rodoljuba-na-vidovdan-kod-patrijarsije-i-krsni-hod-za-odbranu-svetinja/
  106. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3131/koronavirus-u-srbiji/3994095/koronavirus-srbija-broj-zarazenih-21-jun.html
  107. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3131/koronavirus-u-srbiji/3994635/predrag-kon-situacija-preteca-koronavirus-beograd-srbija.html
  108. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3131/koronavirus-u-srbiji/4004467/koronavirus-srbija-1-jul.html
  109. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3145/zivot-u-vreme-pandemije/4006790/protest-studenata-u-beogradu.html
  110. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4007134/studenti-koronavirus-protest-zahtevi.html
  111. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3131/koronavirus-u-srbiji/4012188/studenti-koronavirus-ispiti-.html
  112. ^ Најтежи дан од почетка епидемије, чека нас тешко лето и још тежа јесен
  113. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011476/protest-mere-beograd.html
  114. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011539/neredi-protest-beograd-zapaljena-vozila.html
  115. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011554/neredi-u-beogradu-skupstina-povredjeni.html
  116. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011597/rebic-neredi-beograd.html
  117. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011758/rebic-nasilje-skupstina-beograd.html
  118. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012269/protest-beograd-skupstina-8-jul.html
  119. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012382/napad-rts-povredjen-snimatelj.html
  120. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012526/protest-beograd-povredjeni.html
  121. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4013388/protest-beograd-9-jul-srbija.html
  122. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4014602/protest-beograd-srbija-10-jul.html
  123. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4015343/protesti-beograd-srbija-peti-put.html
  124. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4016035/protesti-srbija-.html
  125. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4017389/protest-srbija-.html
  126. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4018495/protest-centralni-zatvor.html
  127. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4018542/protesti-skupstina-srbije-gradjani-policija.html
  128. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011512/brnabic.html
  129. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011501/protest-reagovanja.html
  130. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011533/rebic-reakcija-protest-nove-mere.html
  131. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011654/nebojsa-stefanovic-mup-policija-neredi.html
  132. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012310/mirovic-nasilje-.html
  133. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012050/aleksandar-vucic-neredi-skupstina-srbije.html
  134. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012292/becic-protest-narodna-skupstina.html
  135. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012444/demonstracije-neredi-beograd-srbija-nebojsa-stefanovic.html
  136. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012292/becic-protest-narodna-skupstina.html
  137. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012672/aleksandar-vucic-demonstracije-srbija-narodna-skupstina.html
  138. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4013382/steta-imovina-protesti-vesic.html
  139. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4013388/protest-beograd-9-jul-srbija.html
  140. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4013653/stefanovic-protesti-incidenti.html
  141. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4014735/vucic-nasilnici-protesti.html
  142. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4016000/vladimir-orlic-dragan-djilas-bacena-kamenica-obraz.html
  143. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4015041/nasilje-protesti-osuda-politicari-sns.html
  144. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4016138/koronavirus-kovid-19-srbija-aleksandar-vucic.html
  145. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4016138/koronavirus-kovid-19-srbija-aleksandar-vucic.html
  146. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4015982/mup-privodjenje-gradjani-.html
  147. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4011779/protesti-neredi-beograd-evropska-komisija.html
  148. ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4012238/socijalisti-ep-beograd-protest.html

Спољашње везе[уреди | уреди извор]