Протести црногорских националиста 2020—2021.

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Протести црногорских националноста (2020—21)
Датум6. септембар 2020. — данас
(3 године, 7 месеци, 1 седмица и 4 дана)
Локација
Црна Гора Црна Гора: Подгорица, Никшић, Цетиње, Мојковац, Бијело Поље, Будва, Даниловград, Колашин, Андријевица, Плужине
ПоводПобеда Српске православне цркве и опозиције на изборима и пораз Демократске партије социјалиста (ДПС) на парламентарним изборима 30. августа 2020. године после 30 година владавине
Укидање закона о слободи вероисповести
Избор нове технократске владе Здравка Кривокапића
Хапшење припадника Мојковачког клана
Најава укидања закона и чишћење бирачких спискова
СтатусУ току;
Стране у цивилном сукобу
Водеће фигуре
Број
1000+
120000+
Жртве
Хапшењанепознато

Протести црногорских националноста (2020—21) је талас контрапротеста који је уследио почетком септембра 2020. године одмах после пораза Демократске партије социјалиста (ДПС) на парламентарним изборима 30. августа 2020. године након 30 година владавине. Током јесени и зиме 2020/21. одржавали су се спорадични протести против нове технократске владе Здравка Кривокапића. У априлу 2021. године у Црној Гори је покренут талас протеста, који су његови организатори назвали Црногорским прољећем[1][2], или одговором Црне Горе против најављеног усвајања прописа који ће олакшати стицање црногорског држављанства, али и одузети држављанство неким црногорским емигрантима, што демонстранти сматрају „покушајем владе да промени етничку структуру Црне Горе“ и против новоформиране технократске владе Црне Горе, коју демонстранти оптужују да је „издајничка“ и „сателит Србије“[3][4][5][6].

Позадина[уреди | уреди извор]

Рани протести 2020[уреди | уреди извор]

Након пада популистичког режима ДПС-а са позиције моћи након 30 година, након клерикалних протеста и парламентарних избора 2020. године, бројни црногорски националистички политички субјекти организовали су масовне скупове на Цетињу и у престоници Подгорици, у знак подршке одлазећи режим ДПС-а, због наводне „претње црногорској државности и независности“[7]. Скупови су започели 6. септембра и били су обележени непримереним порукама лидерима и члановима неких партија нове већине, који су означени као „издајници“ и „четнички гадови“[8]. Националистичку реторику и говор мржње учесника скупа осудили су бројни медији, црногорске јавне личности, уметници, универзитетски професори, академска и студентска удружења, активисти за људска права и невладине организације[9][10]. 4. децембра 2020. године формиран је нови технократски кабинет, на челу са Здравком Кривокапићем, а већ истог месеца, влада је најавила уклањање спорних тачака из верског закона, што је изазвало нови талас протеста[11].

Закон о држављанству и бирачким списковима[уреди | уреди извор]

Тренутни црногорски закон о држављанству врло је строг и забрањује двојно држављанство, осим у неким посебним ситуацијама. Поред тога, потребно је десет година непрекидно боравити у Црној Гори како би се могао поднијети захтјев за држављанство. Многи грађани који су дошли као избеглице пре 30 година још увек нису решили питање држављанства. Посланици већине претходних опозиционих партија, а сада партија које чине владу, оценили су закон као "крут и дискриминаторан", посебно према Србима, јер по закону не могу да добију црногорско држављанство ако су држављани Србије. У Црној Гори живи 63.746 странаца, што је око десет одсто укупне популације. Од тога је 30.930 добило статус странаца са сталним боравком јер тамо живе годинама и потенцијални су добитници држављанства, док је 32.816 људи добило привремени боравак у Црној Гори[12].

У марту 2021. године влада је најавила усвајање прописа који ће олакшати стицање црногорског држављанства. Влада тврди да исправља само неправде бивше владе према грађанима који нису могли да добију црногорско држављанство јер су били „политички неподобни“. Такође желе коначно да среде бирачки списак, који је годинама на мети критика, и са листе уклоне црногорске држављане који деценијама трајно живе у другим земљама, док задржавају право гласа на привременом раду. Као одговор, опозиција тврди да је реч о наставку „србизације Црне Горе“, јер би либерализација држављанства, како тврде, ускоро дала држављанства десетинама хиљада људи из Србије, Босне и Херцеговине и Русије, док би многи црногорски емигранти изгубили своја гласачка права[13].

Протести 2021[уреди | уреди извор]

Дана 8. априла 2021. одржани су протести и „протести аутомобила“ у више црногорских градова. Заједно са црногорским заставама и другим националним симболима, окупљени су узвикивали: "То није наша влада!", "Ових дана ћемо бранити Црну Гору од непријатеља!" „Ово није Србија“, „Косово је поред Србије“ са увредљивим порукама упућеним владиним министрима[14].

Заставе које су користили демонстранти
Застава Црне Горе Крсташ-барјак Алај-барјак Комеморативна застава Црногорских Зеленаша Застава Европске уније Застава Социјалистичке Републике Црне Горе (1963—1994)

Богетићи блокада[уреди | уреди извор]

На излазу из Никшића блокиран је главни пут за Подгорицу, јер је полицију зауставила група демонстраната. Том приликом догодио се инцидент у којем је учествовало и владино возило. Двоје демонстраната попело се на хаубу возила, не дозволивши му да прође. Међутим, возач службеног возила је кренуо и обојица демонстраната су пали на асфалт. Касније је објављено да је путница у аутомобилу била ћерка премијера Здравка Кривокапића[15], који је на овај инцидент одговорио назвавши инцидент „нападом на владино возило“, наводећи да неће дозволити „дивљање и безакоње. “, као и оптуживање председника Мила Ђукановића као главног кривца протеста и тензија[16]. На истој локацији демонстранти су напали и ранили два припадника црногорске војске[17].

Демонстранти су 9. и 10. априла поново блокирали пут Подгорица – Никшић, због чега је никшићка полиција процесуирала две особе и поднела прекршајне ​​пријаве против још девет особа. 11. априла око 10 протеста напало је и претукло случајног пролазника у Беранама[18].

Инцидент у Богетићима добио је 9. маја први епилог - Одељење за унутрашњу контролу рада полиције утврдило је да постоји основана сумња да су полицајац Полицијске станице Никшић, СГ и службеник Полицијске управе (УП) - возач заштићене особе Дражен Јекнић поступао је непрофесионално док је обезбеђивао руту и ​​возио владин аутомобил у коме је била ћерка премијера Здравка Кривокапића. На снимку инцидента види се да је владин „Мерцедес“ имао блиски сусрет са гомилом, а затим су два учесника блокаде - Б.В. седећи на хауби службеног аутомобила, са намером да заустави кретање, али и док возач заштићене особе у једном тренутку нагло убрзава, због чега њих двоје падају на пут и само пуком срећом пролазе са лакше повреде[19].

Укупна блокада пута Подгорица-Никшић била је привремено укинута након вишедневних протеста, након што су спорни подзаконски акти уклоњени 15. маја са седница Владе [20].

Протест на дан независности 21. маја[уреди | уреди извор]

У периоду између септембра 2020. и краја априла 2021. године, Министарство унутрашњих послова регистровало је 152 про-црногорска окупљања и протеста, у које је било укључено 130 000 људи (21% становништва Црне Горе)[21]. На 15. годишњицу црногорске независности 21. маја, грађанска иницијатива у локалитету Иванова Корита организовала је протест у Националном парку планине Ловћен. Окупило је се 65.000 људи, што представља преко 10% становништва земље. Истог дана откривена је највећа црногорска застава (величине 5000 м2)[22][23].

Јун[уреди | уреди извор]

Протести су се неочекивано заокренули и њихов лик се трансформисао из националистичког у антифашистички, након инцидента који се догодио у Никшићу увече 12. јуна 2021. када је старији мушкарац мокрио статуу народног хероја Љубе Чупића на централном тргу града, пред многим пролазницима[24]. Наведени инцидент изазвао је негодовање јавности и осудио га је већина главних политичких партија, председник државе, председник парламента, а и делимично га осудио градоначелник Никшића и премијер[25][26][27][28]. Наредних дана одржани су протести у Никшићу (на месту инцидента), Цетињу, као и у Подгорици, са још много тога, у организацији углавном СУБНОР-а, али и бивших демонстраната који су учествовали у претходном таласу протеста[29][30][31].

Напомена[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Komite najavljuju 'Crnogorsko proleće'” [Committees announce 'Montenegrin spring']. Vesti online (на језику: Montenegrin). 11. 4. 2021. Приступљено 11. 4. 2021. 
  2. ^ „Crnogorsko proljeće: Jedan dom! Jedna zastava! Jedna himna! • senat.me”. SENAT.me (на језику: Montenegrin). 4. 4. 2021. Приступљено 11. 4. 2021. 
  3. ^ „Izazovi crnogorskog 'odgovora'” [Challenges of Montenegrin 'response']. Analitika (на језику: Montenegrin). 4. 4. 2021. Приступљено 11. 4. 2021. 
  4. ^ „CRNOGORSKI ODGOVOR: Pokažimo da smo dostojni potomci naših predaka!” [Montenegrin Response: Let's show that we are worthy descendants of our ancestors!]. Antena M (на језику: Montenegrin). Приступљено 15. 4. 2021. 
  5. ^ „Crnogorski odgovor danas u podne ispred Skupštine” [Montenegrin response today at noon in front of the Assembly]. CDM.me (на језику: Montenegrin). Приступљено 15. 4. 2021. 
  6. ^ „Protesti ispred zgrade Vlade Crne Gore zbog najavljenog usvajanja propisa o državljanstvu” [Protests in front of the Government of Montenegro building due to the announced adoption of regulations on citizenship]. Danas (на језику: српски). 8. 4. 2021. Приступљено 11. 4. 2021. 
  7. ^ „Na Cetinju pjevali Tompsonovu 'Bojna Čavoglave'” [Thompson's 'Battle of Čavoglave' sung in Cetinje]. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 11. 4. 2021. 
  8. ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/protest-posle-izbora-u-podgorici/30823921.html
  9. ^ Vijeće studenata FPN: Iznenađeni smo stavom i terminologijom onih od kojih učimo, Vijesti, 8 September 2020. Retrieved 10 September 2020
  10. ^ 'Apel za očuvanje građanskog sklada': Da se spuste zastave, djelom doprinijeti građanskoj CG, Vijesti, 9 September 2020
  11. ^ „Stotine građana na demonstracijama u Podgorici” [Hundreds of citizens at demonstrations in Podgorica]. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 11. 4. 2021. 
  12. ^ „Vlada Crne Gore donela olakšice za sticanje državljanstva” [The Government of Montenegro has brought facilities for acquiring citizenship]. Danas (на језику: српски). Приступљено 11. 4. 2021. 
  13. ^ „Crna Gora: politička kriza bez kraja” [Montenegro: endless political crisis] (на језику: српски). Deutsche Welle. 10. 4. 2021. Приступљено 11. 4. 2021. 
  14. ^ „Protest i incident u Crnoj Gori, Vlada odložila razmatranje državljanstva” [Protest and incident in Montenegro, the Government postponed consideration of citizenship]. Radio Slobodna Evropa (на језику: бошњачки). Приступљено 11. 4. 2021. 
  15. ^ „Protesters attack Montenegrin PM Krivokapic's car”. intellinews.com (на језику: енглески). 8. 4. 2021. Приступљено 11. 4. 2021. 
  16. ^ „KRIVOKAPIĆ OPTUŽIO ĐUKANOVIĆA ZA DANAŠNJE OKUPLJANJE ISPRED ZGRADE VLADE” [Krivokapić Accuses Đukanović of Today's Gathering in front of the Government Building]. Mondo.Me Prod (на језику: српски). Приступљено 11. 4. 2021. 
  17. ^ „KOMITE TUKLE OFICIRA I VOJNIKA CRNE GORE: Zaustavili vojni autobus i počeli teror! Vojska pokušala da se odbrani od rulje” [Committees Tukle Officers and Soldiers of Nontenegro: They stopped the military bus and started terror! The army tried to defend itself from the mob]. kurir.rs (на језику: бошњачки). Приступљено 11. 4. 2021. 
  18. ^ „DESET KOMITA NAPALO I TUKLO MLADIĆA: Krvavi incident tokom 'vožnje', mučki napad pristalica DPS-a” [Ten Komits Attacked and Beaten Young People: Bloody incident during 'driving', fierce attack by DPS supporters]. Novosti (на језику: српски). Приступљено 11. 4. 2021. 
  19. ^ „BOGETICI: Driver and policeman outside the regulations”. Luca (на језику: Montenegrin). Portal Luca. Архивирано из оригинала 16. 05. 2021. г. Приступљено 15. 5. 2021. 
  20. ^ „"LET'S WITHDRAW FOR A PERIOD OF TIME" The blockade of traffic on Bogetići is suspended until further notice "We are only defending the state that we acquired with difficulty on May 21. Let the Government know that this is the greatest victory of the Montenegrin people," said Dragan Nikčević.”. Vijesti. Vijesti. Приступљено 15. 5. 2021. 
  21. ^ Emerging Europe: Ko je pravni nasljednik do 1918. autokefalne Crnogorske crkve?. „Interior Minister Sergej Sekulović said that since August 2020, there have been a total of 152 gatherings, organized mainly on social networks, which have attracted about 130,000 people. All this in a country of 622,000 inhabitants.”. Antena M (на језику: Montenegrin). Antena M. Приступљено 15. 5. 2021. 
  22. ^ „Montenegro celebrates the Independence Day, 65 000 people told from Ivanova Korita 'We love our country'”. Aktuelno.me (на језику: Montenegrin). Aktuelno.me. Приступљено 27. 6. 2021. 
  23. ^ „Independence Day: 65000 citizens celebrated at Ivanova Korita”. Senat.me (на језику: Montenegrin). Senat.me. Приступљено 27. 6. 2021. 
  24. ^ https://www.slobodnaevropa.org/a/crna-gora-niksic-narodni-heroj-skrnavljenje-spomenik/31305045.html
  25. ^ https://rs.n1info.com/region/djukanovic-skrnavljenje-spomenika-ljubu-cupicu-je-sramota-za-savremenu-crnu-goru/
  26. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/547683/becic-primitivizam-moramo-pobjedjivati-na-svakom-koraku
  27. ^ https://www.gov.me/clanak/premijer-krivokapic-osudio-skrnavljenje-spomenika-ljubu-cupicu
  28. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/547651/kovacevic-lose-sto-se-ovo-desilo-u-centru-grada-i-na-javnom-mjestu
  29. ^ http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/324734/cin-fasizma-da-zabrine-svakog-gradjanina.html
  30. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/547771/protest-u-niksicu-ljubo-dao-zivot-za-slobodu-a-kako-mu-vracaju-oni-koji-u-njoj-uzivaju
  31. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/politika/548371/protest-u-pg-zbog-skrnavljenja-spomenika-ljuba-cupica-apostolsko-ekspertska-vlado-dosta-je
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протести_црногорских_националиста_2020—2021.&oldid=26983741”