Протозвезда
Протозвезда је велика маса која се формира сажимањем гаса великог молекуларног облака у међузвезданом медијуму.[1] Протозвездана фаза је рани стадијум у процесу формирања звезде. За звезду масе Сунца траје око 100.000 година. Започиње језгром повећане густине у молекуларном облаку, а завршава се формирањем T Tauri звезде, која се затим развија у звезду главног низа. Ово је обележено T Tauri ветром, типом супер соларног ветра који означава промену од акреције масе у зрачење енергије.
Види још[уреди | уреди извор]
![]() |
Протозвезда на Викимедијиној остави. |
- Хербиг-Харо објекат
- Протопланетарни диск
- NGC 7538, дом највеће откривене протозвезде која има величину око 300 пута већу од нашег Сунчевог система.
Литература[уреди | уреди извор]
- Larson, R.B. (2003), The physics of star formation, Reports on Progress in Physics, vol. 66, issue 10, pp. 1651–1697
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Dunham, M. M.; et al. (2014). The Evolution of Protostars in Protostars and Planets VI. University of Arizona Press. ISBN 9780816598762. S2CID 89604015. arXiv:1401.1809
. doi:10.2458/azu_uapress_9780816531240-ch009.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Planet-Forming Disks Might Put Brakes On Stars (SpaceDaily) Jul 25, 2006
- Planets could put the brakes on young stars Lucy Sherriff (The Register) Thursday 27 July 2006 13:02 GMT
- Why Fast-Spinning Young Stars Don't Fly Apart (SPACE.com) 24 July 2006 03:10 pm ET