Протозвезда

Протозвезда је велика маса која се формира сажимањем гаса великог молекуларног облака у међузвезданом медијуму.^[1] Протозвездана фаза је рани стадијум у процесу формирања звезде. За звезду масе Сунца траје око 100.000 година. Започиње језгром повећане густине у молекуларном облаку, а завршава се формирањем T Tauri звезде, која се затим развија у звезду главног низа. Ово је обележено T Tauri ветром, типом супер соларног ветра који означава промену од акреције масе у зрачење енергије.

Види још[уреди | уреди извор]

Хербиг-Харо објекат
Протопланетарни диск
NGC 7538, дом највеће откривене протозвезде која има величину око 300 пута већу од нашег Сунчевог система.

Литература[уреди | уреди извор]

Larson, R.B. (2003), The physics of star formation, Reports on Progress in Physics, vol. 66, issue 10, pp. 1651–1697

Референце[уреди | уреди извор]

^ Dunham, M. M.; et al. (2014). The Evolution of Protostars in Protostars and Planets VI. University of Arizona Press. ISBN 9780816598762. S2CID 89604015. arXiv:1401.1809 . doi:10.2458/azu_uapress_9780816531240-ch009.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Planet-Forming Disks Might Put Brakes On Stars (SpaceDaily) Jul 25, 2006
Planets could put the brakes on young stars Lucy Sherriff (The Register) Thursday 27 July 2006 13:02 GMT
Why Fast-Spinning Young Stars Don't Fly Apart (SPACE.com) 24 July 2006 03:10 pm ET

[1] Dunham, M. M.; et al. (2014). The Evolution of Protostars in Protostars and Planets VI. University of Arizona Press. ISBN 9780816598762. S2CID 89604015. arXiv:1401.1809 . doi:10.2458/azu_uapress_9780816531240-ch009.

[1]