Протоисторија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трипериодни систем
Холоцен Гвоздено доба Протоисторија
Позно бронзано доба  
Средње бронзано доба
Млађе бронзано доба
Бронзано доба
Енеолит    
Неолит Праисторија
Мезолит (Епипалеолит)
Плеистоцен Позни палеолит  
Средњи палеолит
Рани палеолит
Палеолит
Камено доба

Протоисторија је појам који се односи на историјски период између праисторије и историје, током којег култура или цивилизација још није развила писање, али су друге културе већ приметиле и забележиле њено постојање у својим списима. На пример, у Европи, Келти и германска племена су припадала протоисторији, јер су почели да се појављују у грчким и римским списима.

Протоисторија се може односити и на период транзиције између појаве писмености у друштву и настанка списа првих историчара. 

Такође се може односити на период у којем су пронађена фрагментарни или екстерни историјски документи, не нужно укључујући развијен систем писања.[1]

Хронологија[уреди]

Као и код праисторије, одређивање када се култура може сматрати праисторијски или протоисторијском, је понекад тешко за археологе. Подаци се знатно разликују од културе до културе, региона до региона, па чак и од једног система рачунања времена до другог.

У свом најједноставнијем облику, протоисторија следи исту хронологију као праисторија, на основу технолошког напретка одређеног народа у вези металургије:

Цивилизације и народи[уреди]

Најпознатије протоисторијске цивилизације и етничке групе су оне за које је термин првобитно скован: варварска племена. Многе од ових народа, наравно, такође пролазе кроз периоде праисторије и историје.

Референце [уреди]

  1. Bahn, Paul (ed.) The Penguin Archaeology Guide Penguin Books Ltd (29 Nov 2001) ISBN 978-0-14-029308-1 p. 368

Види још[уреди]