Протокол за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом

Протокол за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом
Тип	Организовани криминал, међународно кривично право
Израђен	15. новембар 2000.
Потписан	12. децембар 2000.
Услов	40 ратификација
Потписници	117
Стране	180
Депозитар	Генерални секретар Уједињених нација
Језици	арапски, кинески, енглески, француски, руски и шпански

Протокол за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом (који се такође назива Протокол о трговини људима или УН ТИП Протокол) је протокол уз Конвенцију Уједињених нација против транснационалног организованог криминала. Ово је један од три протокола из Палерма, а остали су Протокол против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом и Протокол против недозвољене производње и трговине ватреним оружјем .

Протокол је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација 2000. године и ступио је на снагу 25. децембра 2003. године. Од новембра 2022. ратификовало га је 180 страна.

Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (УНОДЦ) је одговорна за спровођење протокола. Она нуди практичну помоћ државама у изради нацрта закона, креирању свеобухватних националних стратегија за борбу против трговине људима и пружању помоћи у ресурсима за њихово спровођење. У марту 2009. УНОДЦ је покренуо Кампању Плаво срце за борбу против трговине људима, за подизање свести и за подстицање укључивања и подстицање акције.

Протокол обавезује државе које су ратификовале да спречавају и сузбијају трговину људима, штите и помажу жртвама трговине људима и промовишу сарадњу међу државама у циљу испуњавања тих циљева.

Садржај протокола

Протокол покрива следеће:

• Дефинисање кривичног дела трговине људима, да би се сматрала трговином људима, ситуација мора да испуни три услова: дело (тј. регрутовање), средство (тј. употребом силе или обмане) и сврху (тј. у сврху принудног рада)

„Трговина људима“ значи регрутовање, превоз, пребацивање, скривање или прихватање лица, уз претњу или употребу силе или других облика принуде, отмице, преваре, обмане, злоупотребе моћи или рањивог положаја или давања или примања плаћања или бенефиција за постизање пристанка особе која има контролу над другом особом, у сврху експлоатације. Експлоатација укључује, у најмању руку, експлоатацију проституције других или друге облике сексуалне експлоатације, присилни рад или услуге, ропство или праксе сличне ропству, ропство или вађење органа... Пристанак жртве трговине људима на намеравану експлоатацију биће ирелевантан када је коришћено било које од (горе) наведених средстава.

• Омогућавање повратка и прихватања деце која су била жртве прекограничне трговине, уз дужно поштовање њихове безбедности
• Забрана трговине децом (која се дефинише као особе млађе од 18 година) у сврхе комерцијалне сексуалне експлоатације деце (ЦСЕЦ), експлоататорске радне праксе или уклањања делова тела.
• Укидање родитељских права родитеља, старатеља или било које друге особе која има родитељска права у односу на дете ако се утврди да су продали дете.
• Осигурати да дефиниције трговине људима одражавају потребу за посебним заштитним мјерама и бригом о дјеци, укључујући одговарајућу правну заштиту.
• Осигурати да жртве трговине људима не буду кажњене за било које прекршаје или активности везане за њихову трговину, као што су проституција и кршење имиграције.
• Осигурати да жртве трговине буду заштићене од депортације или повратка када постоје оправдани разлози за сумњу да би такав повратак представљао значајан безбедносни ризик за жртве трговине људима или њихову породицу.
• Разматрање привременог или сталног боравка у земљама транзита или одредишта за жртве трговине људима у замену за сведочење против наводних трговаца људима, или из хуманитарних и саосећајних разлога.
• Предвиђење сразмерних кривичних казни које ће се примењивати на лица која су проглашена кривима за трговину људима уз отежавајуће околности, укључујући кривична дела која укључују трговину децом или кривична дела која су починили или укључују саучесништво државних службеника.
• Обезбеђивање одузимања инструмената и прихода стечених трговином људима и сродним кривичним делима који ће се користити у корист жртава трговине људима.

Конвенција и протокол обавезују државе које ратификују да уведу национално законодавство о трговини људима.

Регионална акција против трговине људима

У Варшави је 16. маја 2005. године отворена за приступање Конвенцији Савета Европе о борби против трговине људима . Конвенција је основала Групу експерата за борбу против трговине људима (ГРЕТА) која прати спровођење конвенције кроз извештаје земаља. Ратификовало га је (од јануара 2016.) 45 европских држава, док га је још једна држава (Турска) потписала, али га још није ратификовала.

Комплементарна заштита је обезбеђена кроз Конвенцију Савета Европе о заштити деце од сексуалне експлоатације и сексуалног злостављања ( Ланзароте, 25. октобар 2007).

Поред тога, Европски суд за људска права Савета Европе у Стразбуру донео је пресуде које се односе на трговину људима којима су прекршене обавезе из Европске конвенције о људским правима, Силиадин против Француске, пресуда од 26. јула 2005, и Ранцев против Кипра и Русија, пресуда од 7. јануара 2010.