Протонаука

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

У филозофији науке постоји неколико дефиниција протонауке.

Наједноставнији смисао (најтачније одражава корене речи: прото- + наука) означава најраније епохе у историји науке када је научни метод тек настајао. Једна од протонаука је алхемија. Тако је Исак Њутн крајем 17. века и почетком 18. века доприносио наукама хемије и физике, иако је званично био алхемичар и природни филозоф. Са тачке гледишта из 21. века, Њутн се класификује као протонаучник.

Друго значење протонауку убацује у данашњи свет надовезујући се на разлику између "тврдих и меких наука" (енглHard and soft science) по којој се науке рангирају по томе колико имају ригорозну методологију. У овом смислу се природне науке попут физике и хемије посматрају као науке, док се психоанализа може класификовати као протонаука због њене теоријске основе и недостатка емпиријских доказа. У овом контексту, протонаука се разликује од псеудонауке, јер се она ипак мења са новим доказима док се у псеудонауци првобитна хипотеза не мења без обзира на доказе.

Филозоф хемије Јап Бракел дефинише протонауку као "проучавање нормативних критеријума за експерименталну употребу технологије у науци".[1] Томас Кун је истакао да протонаука "ствара закључке који се могу тестирати, али ... ипак подсећа на филозофију и уметност, а не модерну науку. Мислим на, на пример, у областима као што су хемија и еликтрицитет до средине 18. века, изучавање наследства и филогенетских стабала до средине 19. века или многе друштвене науке данас". Истичући да оне задовољавају критеријуме тестирања, Попер се пита да ли дискусије у протонаучним пољима "доводе до јасног прогреса".[2]

Термин пренаучни значи "у односу на епоху пре него што је наука постојала". На пример, традиционална медицина је постојала хиљадама година пре него што је настала медицинска наука и због тога се многи њени аспекти означавају као пренаучни. У сличном, али мало различитом смислу, протонаучне теме (као што су алхемија током Њутновог времена) се могу назвати пренаучном, у ком случају су прото- и пре- синоними.

Неке протонауке постају део званичне науке.[3] Тако је из астрологије настала астрономија или из алхемије хемија.

Види такође[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Brakel, Jaap, "protoscience and protochemistry", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000
  2. ^ Kuhn, Thomas (1970). Imre Lakatos and Alan Musgrave, ур. Criticism and the growth of knowledge, Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science [held at Bedford college, Regent's Park, London, from July 11th to 17th 1965] (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 244—245. ISBN 978-0-521-09623-2. 
  3. ^ Reflections on the reception of unconventional claims in science at the Wayback Machine (archived 19 April 2012[Date mismatch]), newsletter Center for Frontier Sciences, Temple University (1990). Archived from the original in April 19, 2012.

Литература[уреди]

  • Kuhn, Thomas (1970). Imre Lakatos and Alan Musgrave, ур. Criticism and the growth of knowledge, Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science [held at Bedford college, Regent's Park, London, from July 11th to 17th 1965] (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 244—245. ISBN 978-0-521-09623-2. 
  • H Holcomb, Moving Beyond Just-So Stories: Evolutionary Psychology as Protoscience. Skeptic Magazine, 1996.
  • D Hartmann, Protoscience and Reconstruction. Journal of General Philosophy of Science, 1996.
  • R Tuomela, Science, Protoscience and Pseudoscience. Rational Changes in Science.
  • JA Campbell, On artificial intelligence. Artificial Intelligence Review, 1986.
  • G Kennedy, Psychoanalysis: Protoscience and Metapsychology. 1959.
  • AC Maffei, Psychoanalysis: Protoscience Or Science?. 1969.
  • N Psarros, The Constructive Approach to the Philosophy of Chemistry. Epistemologia, 1995.

Спољашње везе[уреди]