Протоцератопс

Из Википедије, слободне енциклопедије

Протоцератопс (/ˌproʊtoʊˈsɛrətɒps/; Грчки прото-/πρωτο-„први”, церат-/κερατ- „рог” и -опс/-ωψ „лице”, значење-„Прво Рогато Лице”)[1] је био диносаурус биљојед из доба креде који је достизао величину овце. Његови фосилни остаци су пронађени у Монголији. Припадао је породици Протоцератопсида(Protoceratopsidae), групи раних рогатих диносауруса. За разлику од каснијих припадника породице цератопсида, био је доста мањи диносаурус којем су недостајали развијени рогови. Протоцератопс је имао велики вратни набор који му је вероватно служио да би импресионирао друге јединке исте врсте. Постоји и друга хипотеза која говори да је овај вратни набор служио као заштита за врат и мишиће вилице. По тврдњама Волтера Грангера(Walter W. Granger) и Вилијема Кинга Грегорија(William King Gregory) 1923. године, протоцератопс се сматрао за претка свих северноамеричких цератопсида. Откривене су две врсте протоцератопса: Протоцератопс андревси(P. andrewsi) и протоцератопс хеленикорхинус(P. hellenikorhinus). Класификација врста је извршена у односу на просечну величину јединки.

Протоцератопс-илустрација

Опис[уреди]

Величина протоцератопса у односу на човека

Протоцератопс је ходао на све четири ноге. Познат је по свом коштаном набору који се налазио на крају лобање. Сам набор је у основи имао две велике шупљине док је остатак био покривен чврстим костима.[2] Величина и облик набора је варирао од јединке до јединке. Неке јединке су имале мале док су друге јединке имале велике наборе који су били скоро пола дужине њихове лобање. Поједини научници, укључујући и Питера Додсона(Peter Dodson)[3], су утврдили разлике у величини и облику ових костију. Реч је о полном диморфизму као и о старости припадника. Протоцератопс је био дугачак око 1.8 метара. У потпуности одрасла јединка је тежила мање од 180 килограма. Maњи припадници су тежили око 23 килограма. Велики број припадника ове врсте је пронађен на истом месту што је указивало да је ова животиња живела у крдима.

Протоцератопс је био мали диносаурус са великом лобањом. Овај диносаурус је имао снажне чељусти које су биле способне за јак угриз. Чељусти су биле препуне зуба прилагођеним за дробљење биљне хране. Протоцератопс је имао две велике орбите(шупљине у којима су биле смештене очи) које су у пречнику износиле 50 милиметара.[3]

Откриће и врсте[уреди]

Лобања одрасле јединке протоцератопса
Скелет протоцератопса

Фотограф Џејмс Блејн Шакелфорд(James Blaine Shackelford) је 1922. године открио прве фосилне остатке протоцератопса у пустињи Гоби. Он је био члан америчког експедиционог тима који је 1922. године био послат да пронађе фосилне остатке људских предака. Ниједан фосил људских предака није био пронађен , али тим предвођен Ројем Чепмен Ендрузом(Roy Chapman Andrews), је сакупио бројне узорке протоцератопса заједно са фосилима теропода велоцираптора(Velociraptor), овираптора(Oviraptor) и пситакосауруса(Psittacosaurus) припадника групе цератопсида.[3] Волтер Грангер и Вилијем Кинг Грегори су овој врсти дали име Protoceratops andrewsi у част Роја Ч. Ендруза. У Монголији је 1971. године пронађен фосил велоцираптора који се налазио поред фосила протоцератопса. Верује се да су угинули у исто време док су се борили када их је захватила пешчана олуја или када се део терена одломио и пао преко њих. 2001. године откривена је друга врста протоцератопса. Био је то Протоцератопс хеленикорхинус који је назван по Бајан Мадаху формацији(Bayan Mandahu Formation). Ова врста је била нешто већа од предходне. Имала је такође велики коштани набор са пуно малих коштаних рогова. Кост која је била преко ноздрва је садржала 2 мала носна рога и није било зуба у предњем делу уста.

Палеологија[уреди]

Репродукција[уреди]

1920. године Рој Чепмен Ендруз је у пустињи Гоби у Монголији открио прве познате фосилне остатке јаја диносауруса.[4] У почетку се веровало да су ова јаја припадала протоцератопсу али се касније утврдило да су то била јаја овираптора. У Монголији је 2011. године откривено гнездо са 15 младих протоцератопса. Претпоставља се да су се родитељи бринули о младима у њиховом најранијем периоду одрастања. Како је протоцератопс живео у крду сматра се да су и остале јединке водиле бригу о младима.

Дневна активност[уреди]

Велике очи протоцератопса су указивале на ноћни начин живота.[5] Међутим утврђено је да су се ове животиње кретале и преко дана у кратким временским интервалима.

Класификација[уреди]

Leptoceratopsidae

Asiaceratops




Cerasinops





Montanoceratops



Ischioceratops





Prenoceratops




Leptoceratops




Udanoceratops




Zhuchengceratops




Gryphoceratops



Unescoceratops












Graciliceratops



Protoceratopsidae

Bagaceratops




Lamaceratops




Breviceratops




Magnirostris




Protoceratops hellenikorhinus



Protoceratops andrewsi









Ajkaceratops




Zuniceratops



Ceratopsidae






Референце[уреди]

  1. Liddell & Scott (1980). Greek-English Lexicon, Abridged Edition. Oxford University Press, Oxford, UK. ISBN 0-19-910207-4.
  2. Lambert, D. (1993). The Ultimate Dinosaur Book. Dorling Kindersley, New York. pp. 152–167. ISBN 1-56458-304-X.
  3. 3,0 3,1 3,2 Dodson, P. (1996). The Horned Dinosaurs. Princeton University Press, Princeton, New Jersey. pp. 200–234. ISBN 0-691-05900-4.
  4. Choi, Charles. "15 Infant Dinosaurs Discovered Crowded in Nest". LiveScience.com. November 17, 2011.
  5. Longrich, N. (2010). "The Function of Large Eyes in Protoceratops: A Nocturnal Ceratopsian?", In: Michael J. Ryan, Brenda J. Chinnery-Allgeier, and David A. Eberth (eds), New Perspectives on Horned Dinosaurs: The Royal Tyrrell Museum Ceratopsian Symposium, Indiana University Press, 656 pp. ISBN 0-253-35358-0.