Протоцератопс
| Протоцератопс Временски распон: касна креда,
| |
|---|---|
| |
| Скелет P. andrewsi | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Кладус: | Dinosauria |
| Ред: | †Ornithischia |
| Инфраред: | †Neoceratopsia |
| Парвред: | †Coronosauria |
| Породица: | †Protoceratopsidae |
| Род: | †Protoceratops Granger & Gregory, 1923 |
| Типска врста | |
| †Protoceratops andrewsi Granger & Gregory, 1923
| |
| Врсте | |
| |
Протоцератопс (/ˌproʊtoʊˈsɛrətɒps/; Грчки прото-/πρωτο-„први”, церат-/κερατ- „рог” и -опс/-ωψ „лице”, значење-„Прво Рогато Лице”)[1] је био диносаурус биљојед из доба креде који је достизао величину овце. Његови фосилни остаци су пронађени у Монголији. Припадао је породици Протоцератопсида(Protoceratopsidae), групи раних рогатих диносауруса. За разлику од каснијих припадника породице цератопсида, био је доста мањи диносаурус којем су недостајали развијени рогови. Протоцератопс је имао велики вратни набор који му је вероватно служио да би импресионирао друге јединке исте врсте. Постоји и друга хипотеза која говори да је овај вратни набор служио као заштита за врат и мишиће вилице. По тврдњама Волтера Грангера(Walter W. Granger) и Вилијема Кинга Грегорија(William King Gregory) 1923. године, протоцератопс се сматрао за претка свих северноамеричких цератопсида. Откривене су две врсте протоцератопса: Протоцератопс андревси(P. andrewsi) и протоцератопс хеленикорхинус(P. hellenikorhinus). Класификација врста је извршена у односу на просечну величину јединки.
Опис[уреди | уреди извор]
Протоцератопс је ходао на све четири ноге. Познат је по свом коштаном набору који се налазио на крају лобање. Сам набор је у основи имао две велике шупљине док је остатак био покривен чврстим костима.[2] Величина и облик набора је варирао од јединке до јединке. Неке јединке су имале мале док су друге јединке имале велике наборе који су били скоро пола дужине њихове лобање. Поједини научници, укључујући и Питера Додсона(Peter Dodson)[3], су утврдили разлике у величини и облику ових костију. Реч је о полном диморфизму као и о старости припадника. Протоцератопс је био дугачак око 1.8 метара. У потпуности одрасла јединка је тежила мање од 180 килограма. Maњи припадници су тежили око 23 килограма. Велики број припадника ове врсте је пронађен на истом месту што је указивало да је ова животиња живела у крдима.
Протоцератопс је био мали диносаурус са великом лобањом. Имао је снажне вилице способне за јак угриз, препуне зуба прилагођених дробљењу биљне хране. Протоцератопс је имао две велике орбите(шупљине у којима су биле смештене очи) које су у пречнику износиле 50 милиметара.[3]
Откриће и врсте[уреди | уреди извор]
Фотограф Џејмс Блејн Шакелфорд(James Blaine Shackelford) је 1922. године открио прве фосилне остатке протоцератопса у пустињи Гоби. Он је био члан америчког експедиционог тима који је 1922. године био послат да пронађе фосилне остатке људских предака. Ниједан фосил људских предака није био пронађен, али тим предвођен Ројем Чепмен Ендрузом(Roy Chapman Andrews), је сакупио бројне узорке протоцератопса заједно са фосилима теропода велоцираптора(Velociraptor), овираптора(Oviraptor) и пситакосауруса(Psittacosaurus) припадника групе цератопсида.[3] Волтер Грангер и Вилијем Кинг Грегори су овој врсти дали име Protoceratops andrewsi у част Роја Ч. Ендруза. У Монголији је 1971. године пронађен фосил велоцираптора који се налазио поред фосила протоцератопса. Верује се да су угинули у исто време док су се борили када их је захватила пешчана олуја или када се део терена одломио и пао преко њих. Године 2001. откривена је друга врста протоцератопса. Био је то Протоцератопс хеленикорхинус који је назван по Бајан Мадаху формацији(Bayan Mandahu Formation). Ова врста је била нешто већа од претходне. Имала је такође велики коштани набор са пуно малих коштаних рогова. Кост која је била преко ноздрва је садржала 2 мала носна рога и није било зуба у предњем делу уста.
Палеологија[уреди | уреди извор]
Репродукција[уреди | уреди извор]
Године 1920. Рој Чепмен Ендруз је у пустињи Гоби у Монголији открио прве познате фосилне остатке јаја диносауруса.[4] У почетку се веровало да су ова јаја припадала протоцератопсу али се касније утврдило да су то била јаја овираптора. У Монголији је 2011. године откривено гнездо са 15 младих протоцератопса. Претпоставља се да су се родитељи бринули о младима у њиховом најранијем периоду одрастања. Како је протоцератопс живео у крду сматра се да су и остале јединке водиле бригу о младима.
Дневна активност[уреди | уреди извор]
Велике очи протоцератопса су указивале на ноћни начин живота.[5] Међутим утврђено је да су се ове животиње кретале и преко дана у кратким временским интервалима.
Класификација[уреди | уреди извор]
| Leptoceratopsidae |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Liddell & Scott (1980). Greek-English Lexicon, Abridged Edition. Oxford University Press, Oxford, UK. ISBN 978-0-19-910207-5.
- ^ Lambert, D.: The Ultimate Dinosaur Book. Dorling Kindersley, New York. 1993. ISBN 978-1-56458-304-8. стр. 152–167.
- ^ а б в Dodson, P.: The Horned Dinosaurs. Princeton University Press, Princeton, New Jersey. 1996. ISBN 978-0-691-05900-6. стр. 200–234.
- ^ Choi, Charles. "15 Infant Dinosaurs Discovered Crowded in Nest". LiveScience.com. November 17, 2011.
- ^ Longrich, N. (2010). "The Function of Large Eyes in Protoceratops: A Nocturnal Ceratopsian?", In: Michael J. Ryan, Brenda J. Chinnery-Allgeier, and David A. Eberth (eds), New Perspectives on Horned Dinosaurs: The Royal Tyrrell Museum Ceratopsian Symposium, Indiana University Press, 656 pp. ISBN 978-0-253-35358-0.
