Професионална рехабилитација инвалида
Професионална рехабилитација инвалида подразумева стручно оспособљавање и преоспособљавање инвалида за одговарајући посао, на коме ће по завршеној рехабилитацији особа са инвалидитетом моћи да обавља под нормалним условима и да уз нормалне напоре постиже нормалан учинак у раду, односно нормалне резултате рада, не погоршавајући тиме своје здравствено стање и стање инвалидности.[1]
Правна регулатива[уреди | уреди извор]
Оспособљавање и преоспособљавање инвалида рада у свим земљама света треба да буде стални и координирани процес, који спроводе одређене службе за запошљавање (јавне и приватне).[2]
Облици[уреди | уреди извор]
Процес рехабилитације подразумева:[2]
- изучавање одређеног занимања,
- практични рад на одговарајућим радним местима,
- рад у посебним организацијама за рехабилитацију, или код послодавца
- школовање у одговарајућим школама или на курсевима у организацији одговарајућих служби.
Право на помоћ за оспособљавање за рад[уреди | уреди извор]
Право на помоћ за оспособљавање за рад односно образовање и оспособљавање за рад, у Србији имају инвалидна лица која се, према психофизичким способностима и годинама живота, могу оспособити за одређен рад и то право не могу да остваре по другом правном основу. Ово право остварује се у виду упућивања на оспособљавање, материјалног обезбеђења, накнаде трошкова смештаја, трошкова превоза и накнаде трошкова оспособљавања.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Др Ратко Пешић, Радно право, «Књижевне новине», Београд,1976, стр.475.
- ^ а б „Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom”. www.paragraf.rs. Приступљено 3. 12. 2020.
- ^ Уклонимо наријере на www.uklonimo barijere.rs.