Пројекат потпуног дигиталног приступа архиву друштва народа

С Википедије, слободне енциклопедије

Пројекат потпуног дигиталног приступа архиву Друштва народа, познат по акрониму на енглеском језику ЛОНТАД (енг. LONTAD, Total Digital Access to the League of Nations Archives Project), је пројекат широког опсега дигитализације, заштите и обезђења онлајн-приступа архивске грађе Друштва народа. Пројекат је у потпуности финансиран из донаторских средстава. Основни циљ пројекта је  модеранизација приступа архивској грађи за истраживаче, образовне установе и јавност. Резултат пројекта биће 250 терабајта података (скоро 30 милиона дигиталних датотека), преко 500.000 јединица описних метаподатака, и заштитa и конзервацијa физичке архивске грађе (скоро 3 дужна километра).[1][2][3][4] Носилац пројекта је Одсек за институционално сећање (енг. Institutional Memory Section) у оквиру Библиотеке Канцеларије Уједињених нација у Женеви.[5] Пројекат је покренут 2017. године и очекује се да ће бити завршен 2022.[6][7]

Архивска грађа Друштва народа[уреди | уреди извор]

Архивска грађа Друштва народа састоји се од око 15 милиона страница грађе настале од  оснивања Друштва народа 1919. године до њеног распуштања, почетком 1946. године.[6] Збирка се чува у Уједињеним нацијама у Женеви и представља историјску колекцију Архива Уједињених нација у Женеви.[5][8]

Активности пројекта[уреди | уреди извор]

Са тежиштем на дигитализацији, дигиталној и физичкој заштити и онлајн-приступу, пројекат је подељен на три главне активности: пре-дигитализацију, скенирање и пост-дигитализацију. За сваку активност задужен је посебан специјализован тим.[9][10]

Пре-дигитализација[уреди | уреди извор]

Кутије и документи Архива Друштва народа. Тамнозелене кутије су оригинали које ће бити замењене архивским кутијама од неутралног картона у оквиру активности пре-дигитализације.

Активности пре-дигитализације примарно се односе на физичку припрему за скенирање и третмане заштите. Тим за пре-дигитализацију задужен је за конзервацију и рестаурацију папира и стара се о превентивној заштити архивске грађе. Архивска документа се смештају у архивске омоте како би се обезбедила њихова дуготрајна заштита, фотографије се изолују заштитне омотаче за фотографску грађу.  Документи се потом сортирај, ређају по редоследу и означавају у складу са пројектним стандардима а затим се евидентирају у архивски документациони систем.[11]

Скенирање[уреди | уреди извор]

ЛОНТАД се реализује у сарадњи са специјализованом компанијом за скенирање. Користе се скенери са техником снимања "главе одозго", дизајнирани за дигитализацију културног наслеђа. Мастер копије (JPEG-2000 формат) и приступни документи (PDF формат) могу се претраживати по садржају спровођењем оптичког препознавања знакова (OCR) и предају се тиму за пост-дигитализацију.[11]

Пост-дигитализација[уреди | уреди извор]

Активности пост-дигитализације су примарно усмерене на контролу и осигурање квалитета и креирање метаподатака. Тим за пост-дигитализацију задужен је за контролу квалитета скенираних слика. Спроводи и физичку контролу на узорку скенираног материјала са циљем обезбеђења дуготрајне заштите.[11]

Креирање  метаподатака састоји се од архивског описивања и индексовања. Описни метаподаци представљају кључну компоненту у обезбеђењу приступа дигиталној збирци. Тим за пост-дигитализацију такође ради на стандардизовању и документовању процеса архивског описивања при чему користи MoSCoW метод у контроли квалитета и метаподатака.[11][12]

Тим за пост-дигитализацију надлежан је за обезбеђење онлајн-приступа дигиталној збирци, уноси дигиталне документе у систем за дигиталну заштиту и координише неке од пројектних активности усмерених ка јавношћу као што су Твитер налог и пројектна маскота Лонтадињо.[11][13]

Истраживачки циљеви[уреди | уреди извор]

Пројекат ЛОНТАД за циљ има да учини архивску грађу Друшва народа приступначнијом истрживачима. То се спроводи у оквиру три истраживачка циља: молибисање знања и обезбеђење глобалног приступа; обезбеђење униформног и комплетног приступа преко архивских описа у складу са Општим међународним стандадом за опис архивске грађе ISAD(G) и отварањем нових путева за анализу, посебно у домену дигиталних хуманистичких наука.[10][11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Textier, Bruno (2019). „Les archives de la Société des Nations accessibles via une bibliothèque numérique”. Archimag (на језику: француски). 
  2. ^ Pluralising international legal scholarship : the promise and perils of non-doctrinal research methods. Deplano, Rossana,. Cheltenham, UK. ISBN 1-78897-637-1. OCLC 1132299428. 
  3. ^ „Numérisation de la Société des Nations: des dizaines de milliers de documents sont scannés”. Play RTS. 2019-05-22. Приступљено 2020-09-28. 
  4. ^ Gary, Nicolas (2020-06-15). „7,5 millions de pages numérisées tirées des archives de la Société des Nations”. Аctualitté. Приступљено 2020-09-28. 
  5. ^ а б Bays, James (2020-01-12). „League of Nations: 100 years since founding of UN predecessor”. Аljazeera. Приступљено 2020-09-28. 
  6. ^ а б „Where global solutions are shaped for you | Library & Archives | Digitization Programmes”. www.unog.ch. Архивирано из оригинала 08. 05. 2020. г. Приступљено 28. септембар 2020.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  7. ^ „The League of Nations in the Digital Age - Communiqués de presse - UNIGE”. www.unige.ch (на језику: енглески). 2017-10-04. Приступљено 2020-09-28. 
  8. ^ Guide des archives de la société des nations, 1919-1946. United Nations. Library. Genève: Nations Unies. 1999. стр. 19. ISBN 92-1-200347-8. OCLC 46462017. 
  9. ^ Bussard, Stéphane (2019-04-24). „"La Société des Nations est à portée de clic dans le monde entier". Le Temps (in French). 2019-04-24. ISSN 1423-3967. Retrieved 2020-02-18.”. Le Temps. 
  10. ^ а б Bussard, Stéphane (2018-01-16). „Les archives numériques de la Société des Nations suscitent l'engouement”. Le Temps. 
  11. ^ а б в г д ђ „Total Digital Access Project League of Nations”. United Nations Archives. Архивирано из оригинала 20. 05. 2020. г. Приступљено 2020-09-28. 
  12. ^ Nikolic, Dejan (2017-10-06). „Les archives de la Société des Nations à Genève dopées par l'intelligence artificielle”. Le Temps. 
  13. ^ „Твитер”. Twitter (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пројекат_потпуног_дигиталног_приступа_архиву_друштва_народа&oldid=26983924”