Пругасти пољски миш

Пругасти пољски миш
	Apodemus agrarius
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Rodentia
Подред:	Myomorpha
Натпородица:	Muroidea
Породица:	Muridae
Потпородица:	Murinae
Род:	Apodemus
Врста:	A. agrarius
Биномно име
	Apodemus agrarius; (Pallas, 1771)

Пругасти пољски миш^[2] или пругасти миш^[3] (лат. Apodemus agrarius) врста је из породице мишева (Muridae), распрострањена од Средње Европе до Источне Азије (Јапан, Тајван). Од станишта, преферира травнате површине (укључујући агроекосистеме) и шуме.

Одрасле јединке су дугачке до 140 mm са репом дужине до 90 mm. Маса одраслих јединки се креће до 49,5 g. За размножавање су пољски мишеви способни током целе године, најчешће се паре шест пута годишње. У просеку, легло садржи 6 младунаца.

У његовом телу може бити изолован један од вируса, изазивача мишје грознице, Добрава-Београд вирус.

Извори[уреди | уреди извор]

^ Kaneko, Y.; Kryštufek, B.; Zagarondnyuk, I.; Vohralík, V.; Batsaikhan, N.; Avirmed, D. & Sukhchuluun, G. (2016). „Apodemus agrarius”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T1888A115057408. Приступљено 10. 11. 2017.
^ „Заштита и управљање фауном заштићеног подручја за управљање ресурсима „Универзитетски град“ у Бањој Луци”. Архивирано из оригинала на датум 19. 07. 2018. Приступљено 06. 04. 2018.
^ „Сисари посебни део (2)” (PDF). Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет. стр. 34.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Овај чланак везан за глодаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[iucn_status-1] Kaneko, Y.; Kryštufek, B.; Zagarondnyuk, I.; Vohralík, V.; Batsaikhan, N.; Avirmed, D. & Sukhchuluun, G. (2016). „Apodemus agrarius”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T1888A115057408. Приступљено 10. 11. 2017.

[2] „Заштита и управљање фауном заштићеног подручја за управљање ресурсима „Универзитетски град“ у Бањој Луци”. Архивирано из оригинала на датум 19. 07. 2018. Приступљено 06. 04. 2018.

[3] „Сисари посебни део (2)” (PDF). Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет. стр. 34.

[1]

[2]

[3]