Пругасти једрилац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пругасти једрилац
(Iphiclides podalirius)
Iphiclides podalirius.jpg
Горња страна
Papilionidae - Iphiclides podalirius.JPG
Доња страна
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
I. podalirius
Биномијално име
Iphiclides podalirius

Пругасти једрилац[1] (лат. Iphiclides podalirius) палеарктичка је врста дневног лептира из породице једрилаца (лат. Papilionidae), који настањује баште, поља и отворене шуме. Први пут га је описао Лине, 1758. године.

Опис[уреди]

Пругасти једрилац је лептир бледожуто-беле боје. Дужина предњег крила креће се од 32-44 mm. Предња крила имају широки црни руб и на сваком је шест црних трака различите дужине, док задња крила имају две такве траке и широки црни руб с једним подручјем попут плавог месеца. Код летње генерације унутрашња црна трака задњих крила није двострука већ само једнострука, а осим тога нема ни смеђе међузоне која постоји међу тракама пролећне генерације. На унутрашњем рубу задњих крила налази се плава, према телу обрубљена наранџаста мрља.

Дистрибуција[уреди]

Распрострањење пругастог једрилца у Србији      присутан

Пругасти једрилац је широко распрострањен у целој Европи, осим на крајњем северу. Његова дистрибуција се протеже на север до Доње Лужице и централне Пољске, а на исток кроз Малу Азију и Кавказ, па све до Арабијског полуострва, ПакистанИндију и западну Кину. Неколико лептира је забележено у на подручју централне Шветске и у Великој Британији, али се вероватно ради о залуталим јединкама. У Алпима се ова врста може наћи све до 1600 метара.

Присуство пругастог једрилца унутар плавне зоне реке Мораве у Словачкој се узима као добар показатељ очуваности ксеротермних травнатих површина са шумостепском вегетацијом, који није била под утицајем сече.[2]

Статус[уреди]

Неких година пругасти једрилац зна да буде прилично честа врста. Како се крче површине са трњином, тако и бројност овог лептира у природи постепено опада. Лептир је сада законом заштићен у Чешкој, Словачкој, Немачкој, Мађарској, Луксембургу, Русије и Пољској.[3] Иако према неким ауторима има статус угрожене врсте ,[2]:46[4], није наведен као угрожен унутар црвене листе IUCN-а[5], нити у прилозима I и II CITES конвенције.[6]

Станишта и животни циклус[уреди]

Пругасти једрилац је полифагна врста лептира која се храни глоговима (Финска), белим глогом (Палеарктик), јабуком (Палеарктик), биљкама из рода Prunus (Финска, Палеарктик), кајсијом (Палеарктик, Шпанија), трешњом (Палеарктик, Шпанија) вињом, (Палеарктик, Русија), шљивом (Палеарктик), бадемом (Палеарктик, Шпанија), сремзом (Палеарктик), бресквом (Палеарктик), трњином (Палеарктической), крушком (Палеарктик) и јаребиком (Палеарктик). Гусенице уплећу мале јастучиће на листовима и чврсто из стежу. Новоизведена гусеница је тамна са две мање и две веће зеленкасте површине на дорзалној страни. Касније постају зеленкасте са жућкастим дорзалним и бочним линијама. Током лета лутке лептира су увек зелене, а након хибернације оне постају браон. Велики број лутки бива поједен од стране предатора током хибернације.

Примећено је да гусенице пругастог једрилца остављају трагове од свиле између места где одмарају и места где се хране. Ово се може приметити и код солитарних и код територијарних ларви, при чему гусенице могу да разликују своје трагове од трагова других јединки.[7]

Студије на луткама пругастог једрилца у Шпанији указују да лутка може да поприми две боје, било зелену или браон у циљу камуфлаже. Зелена лутка се развија на биљци хранитељки и то директно, док се браон лутке развијају током хибернације међу опалим лишћем. Улуткане гусенице образују зелене лутке пре августа, а током августа формирају браон лутке. Изгледа да је трајање дужине фотопериода или светлог периода механизам који одређује пут развоја боје лутке. Добијени резултати указују да се зелене лутке развијају на биљци хранитељки како не би биле поједене од стране ситних сисара или птица, док се браон лутке развијају на опалом лишћу да би се пре свега избегао напад птица.[8]

Сезона лета[уреди]

Северно од Алпа врста образује само једну генерацију годишње. На Балканском полуострву у нижим пределима образује две генерације, од краја марта, до почетка јуна, и од краја јуна до августа. У топлијим годинама образује и делимичну трећу генерацију, од краја августа до октобра.

Референце[уреди]

  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  2. 2,0 2,1 Kulfan, Miroslav; Degma, Peter; Kalivoda, Henrik (1995). „Lepidoptera of different grassland types across the Morava floodplain” (PDF). Journal of Research on the Lepidoptera. 34: 39—47. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 07. 2011. Приступљено 27. 10. 2010. 
  3. ^ Collins, N. Mark; Collins, Michael G. (1985). Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book. IUCN Protected Area Programme Series. Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.: IUCN. стр. 45. ISBN 978-2-88032-603-6. Приступљено 22. 10. 2010. 
  4. ^ Popov, 1989.
  5. ^ A search for "Iphiclides" in the search facility of the IUCN Red List web site provides no result.
  6. ^ „Appendices I, II and III to CITES”. Convention on International Trade on Endangered Species. 2010. Приступљено 23. 9. 2010. 
  7. ^ Weyh, R.; Maschwitz, U. „Individual trail marking by larvae of the scarce swallowtail Iphiclides podalirius L. (Lepidoptera; Papilionidae)”. Oecologia. 52 (3): 415—316. doi:10.1007/BF00367969. 
  8. ^ Stefanescu, C. (2004). „Seasonal change in pupation behaviour and pupal mortality in a swallowtail butterfly” (PDF). Animal Biodiversity and Conservation. 27 (2): 25—36. Приступљено 28. 10. 2010. 

Литература[уреди]

  • Collins, N. Mark; Collins, Michael G. (1985). Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book. IUCN Protected Area Programme Series. Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.: IUCN. стр. 45. ISBN 978-2-88032-603-6. Приступљено 22. 10. 2010. 
  • Tolman, T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
  • Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik
  • Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011) Дневни лептири Засавице

Спољашње везе[уреди]