Пруга Брчко—Бановићи

Плакат са изградње пруге Брчко-Бановићи

Пруга Брчко–Бановићи је железничка пруга у северној Босни која је настала као резултат прве омладинске радне акције у Југославији. На њеној изградњи радило је 62.268 омладинаца (од тога добрим дијелом присилно) из целе Југославије и више од 1.000 најамника из иностранства.^{[тражи се извор]}

Историја[уреди | уреди извор]

Идеја о изградњи железничке пруге која би спајала богата налазишта угља бановићког базена са главним саобраћајницама, а преко њих и са удаљеним потрошачким центрима, постојала је још пре Другог светског рата. По завршетку рата, још у периоду обнове Југославије од ратних разарања, а пре почетка планске изградње социјалистичке привреде, ово је био један од првих великих инвестиционих подухвата.

За будући петогодишњи план у слободној Југославији било је преко потребно осигурати солидну сировинску базу. Богате наслаге бановићког угља, за југословенске прилике релативно висококалоричног, са врло погодним условима експлоатације, подстакле су највише руководеће органе привреде, да још почетком 1946. године одлуче, да се током те године приступи изградњи ове пруге. Било је, предвиђено и испланирано да пруга буде завршена за седам месеци. Тај задатак, био је завршен у рекордно кратком времену.

Средином марта 1946. године, грађевинско одељење тадашњег министарства саобраћаја добило је налог да приступи извођењу припремних радова. Елаборат о изградњи био је готов за непуних месец дана. На дан 1. априла почеле су припреме и тај датум је Дан почетка омладинских радних акција. 1. маја, прве омладинске радне бригаде отвориле су радове на прузи Брчко-Бановићи, дугој 92 km. У току изградње пруге ископано је 1.361.680 km² земље и 134.460 km² камена.^{[оспорено – разговор]} Изграђена су два тунела у дужини 667 m и 22 моста укупне дужине 455 m.^{[тражи се извор]}

Први воз овом пругом прошао је 7. новембра 1946. године.

Мирослав Крлежа је рекао:„Није ово прва пруга на свијету сигурно, али је прва коју су изградила дјеца“.^{[тражи се извор]}

Литература[уреди | уреди извор]

Михаиловић, Срећко; Грујица Спасојевић (1979). Тито на радним акција. Београд: Истраживачко-издавачки центар ССО Србије.