Пружани

Координате: 52° 33′ 24″ С; 24° 27′ 52″ И / 52.556667° С; 24.464444° И / 52.556667; 24.464444
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пружаны)
Пружани
Пружаны
Саборна црква Александра Невског из 1866.
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Брестска област
РејонПружански рејон
Основанпрви помен 1487.
Статус града1589.
Становништво
Становништво
 — 2012.18.796 (процена)
Географске карактеристике
Координате52° 33′ 24″ С; 24° 27′ 52″ И / 52.556667° С; 24.464444° И / 52.556667; 24.464444
Временска зонаUTC+3
Пружани на карти Белорусије
Пружани
Пружани
Пружани на карти Белорусије
Поштански број225133
Позивни број+375 1632
Регистарска ознака1

Пружани (блр. Пружаны; рус. Пружаны) град у западном делу Републике Белорусије и административни центар Пружанског рејона Брестске области.

Према процени из 2012. у граду је живело 18.796 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Пружани лежи на месту где се река Муха и Ветски канал спајају и претварају у реку Мухавец (део басена реке Буг). Град је удаљен 89 км североисточно од административног центра области Бреста. Град пресеца магистрални друм Р85 на релацији СлонимРужани—Пружани— Високаје.

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље Пружани се први пут помиње 1433, вероватно као место на којем је локално становништво спасило неколико Пруса од неких крсташких витезова (па отуда и Прушани, односно Пружани). Само насеље је од 1487. познато под именом Добучин.

Добучин добија Магдебуршко право 1589, мења име у Пружани и постаје важним трговачким центром у ком су се одржавала и до 4 сајма годишње. Године 1563. имали су 1.250 становника, 278 домаћинстава и 7 улица. Град дуби Магдебуршко право 1776.

Пружани 1795. постају саставним делом Руске Империје и ту остају све до Ришког мира чијим одредбам, а је град враћен у састав Пољске 1921. године (остаје Пољски све до 1939). Саставни део Белоруске ССР постаје у септембру 1939. године.

Пре Другог светског рата, Јеврејска популација бројала је нешто више од 5.000 становника Пружана. Током рата Нацисти су све пружанске Јевреје сместили у гето у ком је до 1943. било преко 10.000 затвореника. За самао три дана, од 28. до 31. јануара 1943. у концентрационе логоре Аушвиц и Биркенау депортовани су сви затвореници (где су и ликвидирани).[1][2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 18.796 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
17.256[3] 23.079[3] 23.079[3] 19.032[3] 18.796[3]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ JewishGen.org Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2012)
  2. ^ Holocaust Encyclopedia Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2007)
  3. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]