Пруси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у страници Пруси (вишезначна одредница).
Балтска племена око године 1200.
Wappen Mark Brandenburg.png
Wappen Preußen.png

Историја Бранденбурга и Пруске
Сјеверна марка
до 12. вијека
Пруси
до 13. вијека
Маркгрофовија Бранденбург
1157–1618 (1806)
Тевтонски витезови
1224–1525
Пруско војводство
1525–1618
Краљевска Пруска
1466–1772
Бранденбург-Пруска
1618–1701
Пруско краљевство
1701–1918
Слободна Држава Пруска
1918–1947
Клајпедска област
(Литванија)
1920–1939 / 1945–present
Бранденбург
(Њемачка)
1947–1952 / 1990–данас
Повраћене земље
(Пољска)
1918/1945–данас
Калињинградска област
(Русија)
1945–данас

Пруси (нем. Pruzzen or Prußen; лат. Pruteni; лит. Prūši; лет. Prūsai; пољ. Prusowie), понекад Стари Пруси или Балтички Пруси је групни назив за балтска племена, која су до средњег вијека живјела између ушћа Висле и Њемена. Познати су од римског доба када су са Римљанима трговали ћилибаром. Тацит их спомиње под именом Aestui, а у изворима из 9. и 10. вијека се наводе под именима Bruzi, Brusi, Pruzzi, Prusai и Prutheni..

Археолошки налази на том подручју сугерирају сродност њихове културе са културом Литванаца и Славена. Живјели су у племенским заједницима и мањим насељима без чврстих веза. Њихову земљу је у 13. вијеку као феуд добио њемачки Тевтонски витешки ред (крсташи); дио од пољских владара, дио од римско-њемачког царја Фридриха II (1226) под условом Прусе преобрате на хришћанство. Тевтонци су 1230. године почели освајати њихову земљу. Пруси су 1260. дигли устанак те су се све до 1283. одупирали освајачима. На крају су покрени; већина Пруса је тада убијена, остатак присилно покрштен. Земљу су почели колонизовати њемачки досељеници, па су се Пруси асимилирали и изумрли као народ.

Старопруски језик[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Старопруски језик.

Старопруски језик, који се говорио на подручју Источне Пруске, изумро је на крају 17. вијека, те га је у потпуности замијенио њемачки. Сродан је данас постојећем летонском и литванском језику и спада у балтичку породицу индоевропских језика. Познат је из неколико докумената: Елбиншког рјечника, који спомиње 802 ријечи, а који је настао у 14. вијеку, његовог пријеписа из 15. вијека, рјечника који је написао доминиканац Симон Грунау, два пријевода катехизма из 1545. године и пријевода Лутеровог Enchiridiona из 1561.

Извори[уреди]

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ, ВИ, Них-Раш, 666-667, Загреб (1980)

Спољашње везе[уреди]