Прњавор (Шабац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Прњавор
Prnjavor, Crkva Svetog Ilije, 02.jpg
Црква Светог Илије у Прњавору
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Мачвански
Општина Шабац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3931
Географске карактеристике
Координате 44°41′34″ СГШ; 19°23′11″ ИГД / 44.692666° СГШ; 19.3865° ИГД / 44.692666; 19.3865Координате: 44°41′34″ СГШ; 19°23′11″ ИГД / 44.692666° СГШ; 19.3865° ИГД / 44.692666; 19.3865
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 92 м
Прњавор на мапи Србије
Прњавор
Прњавор
Остали подаци
Поштански број 15306
Позивни број 015
Регистарска ознака ŠA

Прњавор је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3931 становника. До 1965, године је ово насеље било седиште Општине Прњавор коју су чинила насељена места: Бела Река, Дуваниште, Липолист, Петковица, Петловача, Прњавор, Рибари, Скрађани, Слепчевић, Змињак (после укидања општине припојени општини Шабац); Чокешина и Ново Село (после укидања општине припојени Општини Лозница).

У Прњавору је рођен Драгутин Лазаревић Цакан , југословенски атлетичар, државни рекордер у скоку удаљ и државни репрезентативац.

У селу се налази Спомен капела са костурницом, која представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Прошлост[уреди]

На почетку Првог светског рата место је било на удару аустроугарске "казнене експедиције", током које страдало на ужасан начин много Срба - недужних немоћних цивила. Ту је убијено и спаљено претходно измасакрираних 352 становника. А били су то пре свега старци, жене и деца.[1] Прњаворска православна црква задужбина Михаила Самуровића трговца је претворена тада у огањ. Аустроугарски војници су претходно у њу дотерали, сурово убили а затим све запалили. У цркви је изгорео и народни посланик старац Павле Самуровић. И кућа Петра Попадића је завршила на исти начин; све укућане и комишије су живе запалили. Од 30 чланова задруге Попадић преживела су само три младића - одсутна војника.[2] У кући мештанина Милутиновића 16. августа 1914. спаљено је 96 лица.[3] Село Прњавор је тог августа 1914. године било уништено.[4] Комисија за истраживање покоља у Прњавору извршила је убрзо увиђај и саставила извештај.[5] Швајцарац, др Арчибалд Рајс је као велики стручњак криминолог истражио то незамисливо насиље и објавио га свету.

Године 1934. краљ Александар I Карађорђевић је одликовао Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена "места мученике" Шабац и Прњавор. Југословенски владар је посетио село и лично предао орден. Било је то у поводу обележавања стравичних догађаја из ратне 1914. године. У спомен-костурници у Прњавору пренете су кости прњаворских мученика са разних локација (и Лешнице). Извршиоци гнусних злочина, током којих су убијана деца и жене из Прњавора, били су војници 42. "Вражје" домобранске дивизије, прецизније - из 25. хрватског домобранског пука. На спомен-плочи уклесана су 621 имена - поред несрећних цивила ту су сахрањени и изгинули српски војници.[6]

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Прњавор живи 3553 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 1322 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 3.014
1953. 3.390
1961. 4.100
1971. 4.538
1981. 4.892
1991. 4.718 4.587
2002. 4.464 4.733
2011. 3.931
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
4.389 98,31 %
Роми
  
36 0,80 %
Црногорци
  
4 0,08 %
Муслимани
  
4 0,08 %
Хрвати
  
3 0,06 %
Руси
  
3 0,06 %
Југословени
  
3 0,06 %
Чеси
  
1 0,02 %
Украјинци
  
1 0,02 %
непознато
  
10 0,22 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Време", Београд 2. децембар 1934.
  2. ^ "Правда", Београд 3. јун 1934.
  3. ^ Перо Симић: "Тито и Срби", Београд 2016.
  4. ^ "Стража", Београд 14. август 1914.
  5. ^ "Правда", Београд 22. август 1914.
  6. ^ "Време", Београд 5. јун 1934.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]