Прњавор (Горњи Милановац)

Прњавор
Прњавор;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	133
Географске карактеристике
Координате	44° 03′ С; 20° 36′ И / 44.05° С; 20.6° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	355 m
	Прњавор Прњавор на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Прњавор је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 133 становника. Удаљено је 17 км од Горњег Милановца и поред пута је за Крагујевац. Налази се на јужним падинама планине Рудник, у Горњој Гружи, на надморској висини од 350 до 500 м и површини од 816 ха.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Прњавору (општина Горњи Милановац).

Историја[уреди | уреди извор]

Село Прњавор се у средњем веку звало Купиново, по купинама којих је било много и које су се добро рађале. Пред наиласком Турака цело село се иселило. За време турске окупације село се звало Горња Враћевшница. Под тим именом забележено је у турском попису 1525. године. Тада је имало 10 домова. Под именом Прњавор први пут се појављује 1806. године, из чега се може закључити да је село било метох манастира Враћевшница. Већина становништва се 1809. године доселила из Старог Влаха.^[1]

Прњавор се првобитно налазио у општини Враћевшница. У њој је од 1810. године радила школа којој је припадало и ово село. Надлежност црквене парохије манастира Враћевшница пружа се и на село Прњавор. Сеоска слава је Мали Спасовдан.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 56 ратника. Погинуло их је 18 а 38 је преживело.^[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 326 становника, 1921. године 308, а 2002. године тај број је спао на 108.^[1]

У насељу Прњавор живи 86 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (44,1 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	288
1953.	240
1961.	218
1971.	174
1981.	153
1991.	166	160
2002.	107	108
2011.	133

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	106	99,06%
Словаци	1	0,93%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	2	2
75—79	3	1
70—74	5	4
65—69	5	12
60—64	0	2
55—59	3	1
50—54	1	2
45—49	7	2
40—44	6	4
35—39	1	5
30—34	1	2
25—29	5	1
20—24	0	4
15—19	8	6
10—14	1	4
5—9	2	1
0—4	2	0
Просек :	44,1	46,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	50	43	45	44	43	45	34

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	6	10	3	5	8	2	0	0	0	0	3,15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	48	13	28	5	2
Женски	49	9	28	12	0
УКУПНО	97	22	56	17	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	20	7	0	0	4
Женски	15	2	0	0	5
УКУПНО	35	9	0	0	9
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	3	1	3
Женски	0	0	1	1	0
УКУПНО	0	1	4	2	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	2	0	2	2
УКУПНО	0	2	0	2	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 351.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 351.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]