Психоисторија (Задужбина)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Психоисторија је измишљена наука у универзуму Задужбине писца Ајзака Асимова. Ова наука комбинује историју, социологију и математичку статистику како би начинила општа предвиђања о будућности понашања врло великих група људи, као у Галактичком Царству. Психоисторија се испрва јавља у пет кратких прича написаних између 1942. и 1944, које су потом 1951. спојене у роман Задужбина.

Аксиоме[уреди]

Психоисторија се заснива на идејида, иако није могуће предвидети дела конкретног појединца, статистички закони примењени на велике групе људи могу да предвиде начелни ток будућих догађаја. Асимов је користио аналогију са гасом: посматрачу би било врло тешко да предвиди кретање појединачних молекула у гасу, али он може да предвиди кретање гаса са великом прецизношћу. (У физици је ово познато као кинетичка теорија.) Асимов је применио овај концепт на становништво фикционог Галактичког Царства, које је бројало трилион људи. Лик Хари Селдон, који је у романима развио ову науку је успоставио два аксиома:

  • популација чије понашање се моделује мора да буде довољно велика
  • популација не сме да буде свесна резултата примене психоисторијске анализе

Постоји и трећи позадински аксиом психоисторије, који је тривијалан, и стога га Селдон не наводи у свом Плану:

  • људска бића су једина интелигентна бића у Галаксији.

Прарадијант[уреди]

Асимов је представио „прарадијант“, уређај који је осмислио Хари Селдон, а изградио га је Југо Амарил. Овај уређај служи за складиштење психоисторијских једначина које приказују будући развој човечанства.

Прарадијант пројектује једначине на зидове на неки необјашњен начин, али не баца сенке, и стога допушта једноставну интеракцију. Уређај се контролише снагом ума, и допушта кориснику да зумира у детаље једначина, као и да их измени. Додавање анотација је могуће, али по конвенцији, сви амандмани остају анонимни.

Ученик који треба да постане „говорник“ мора да представи амандман на план. Пет различитих одбора затим ригорозно проверава математичку исправност амандмана. Ученици морају да одбране своје предлоге од удружених и немилосрдних напада. Након две године, измена се поново разматра. Ако и након другог испитивања и даље пролази инспекцију, амандман постаје део Селдоновог плана.

Прарадијант, осим што је интерактиван, користи и различите боје за приказ једначина како би их психоисторичари лакше разумели.

  • Црна (Селдон): Црном бојом су представљене једначине оригиналног Селдоновог плана које су развили Селдон и Амарил током прве четири деценије Селдоновог рада на Универзитету у Стирлингу, и дефинишу Селдонове кризе, дужину трајања плана, и долазак Другог галактичког царства.
  • Црвена (говорник): Црвеном бојом су обележени додаци које су начинили говорници (виши менталистички психоисторичари Друге задужбине) након Селдоновог времена.
  • Плава (девијације): Плавом бојом су обележене девијације од психоисторијских пројекција удаљене више од 1,5 стандардних девијација од предвиђених исхода (1,5 σ). „Ера девијација“ након успона Мазгова је произвела девијације у Селдоновом плану које су износиле од 0,5 до 10 σ, и за враћање Галаксије натраг на План је Другој галаксији било потребно читавих стотину година.

Друге боје су осмислили љубитељи романа а и сам Асимов их је помињао, као што су:

  • Зелена (нотације) — додаци релевантних научних радова приложени уз резултате (Према Задужбини)
  • Љубичаста (пројекције) — корисне за одређивање ограничења будућих црвених једначина говорника, коришћењем пројекција догађаја у складу са врло општим али ипак монументалним црно обележеним Селдоновим једначинама. Алат прве три генерације психоисторичара након Селдона, а до 5. века Плана, коришћене углавном у наставне сврхе. (Према Задужбини)

Развој[уреди]

Касније током каријере, Асимов је описао неке историјске (пре Селдона) корене психоисторије. У Роботима зоре (1983), чија се радња одвија хиљадама година пре Задужбине (1951), он описује покушаје роботичара Хана Фастолфа да створи науку засновану на пажљивом проучавању других, конкретно, своје ћерке Василије. У Прелудијуму за Задужбину (1988) се сугерише да је један од Фастолфових робота, Р. Данил Оливо, утицао на Селдона да развије практичну примену ове науке.

Асимов о психоисторији[уреди]

25. септембра 1987, Асимов је дао интервју Тери Грос на њеном програму Fresh Air на Националном јавном радију.[1] У овом интервју, Грос га је питала о психоисторији:

Грос: „Шта сте имали на уму кад сте осмислили назив и концепт?“
Асимов: „Па, желео сам да напишем кратку причу о паду Галактичког Царства. Управо сам [по] други пут завршио читање Опадања и пропасти Римског царства, и помислио сам да бих могао да прилагодим то дело много већој скали Галактичког Царства и да из тога добијем причу. А мог уредника, Џона Кембела је идеја толико освојила, и рекао је да не жели да она буде протраћена на кратку причу. Желео је серију са отвореним крајем како би трајала можда и заувек. И тако сам почео да радим на томе. Како бих одржао причу од једне до друге приче, практично сам писао будућу историју, и морао сам да је начиним довољно другачијом од модерне историје како бих јој дао тај дах научне фантастике. И тако сам претпоставио да ће доћи време када ће постојати наука у којој ће бити могуће да се ствари предвиде на пробабилистички или статистички начин.“
Грос: „Мислите ли да би било добро када би стварно постојала таква наука?“
Асимов: „Па, не могу а да не мислим да би било добро, осим што у мојим причама увек имам супротстављене ставове. Другим речима, људи износе све могуће... све могуће... тачке гледишта према психоисторији и одлучују да ли је она добра или лоша. Тако да не можеш заиста да будеш сигуран. Ја нагињем на оптимистичну страну. Мислим да ако бисмо некако могли да превазиђемо неке од проблема са којима се сада суочавамо, човечанство би имало блиставу будућност, и ако бисмо могли да користимо принципе психоисторије као водиљу, мислим да бисмо могли да избегнемо многе невоље. Међутим, са друге стране, психоисторија би могла и да направи проблеме. Немогуће је рећи унапред.“

Види још[уреди]

  • Психоисторија, права (неизмишљена) област науке која истражује психолошку мотивацију група у историјским и текућим догађајима
  • Теорија игара, примена модела вероватноће на анализу људских (и других) интеракција вођених стратешком рационалношћу, уз потенцијално предвиђање догађаја
  • Макроекономија, грана економије која се бави агрегатним понашањем
  • Економска историја, грана економије која покушава да открије дуготрајне трендове у људском понашању (једначине прарадијанта)
  • Праксеологија, испитивање људског деловања
  • Робопсихологија, измишљена наука која испитује личности интелигентних машина
  • Квантитативна психологија, подграна психологије која примењује алате статистичке математике на психологију
  • Математичка социологија, подграна социологије која примењује алате статистичке математике и друге квантитативне приступе (као што је анализа друштвених мрежа) приликом испитивања микро и макро друштвених феномена
  • Теорија социјалне термодинамике, која покушава да опише друштвене феномене користећи се математичким структурама термодинамике
  • Клиодинамика, истраживачка област која се бави математичким моделовањем историјске динамике
  • Социетика, измишљена наука о „интеракцији појединаца унутар културе, интеракцији група које ти појединци чине, једначинама изведеним из тих интеракција, и примани тих једначина у контроли једног или више фактора те исте културе“[2]
  • Анализа преживаљавања, грана статистике која се бави смрћу биолошких организама и кваровима механичких система. Ова област се назива теоријом поузданости или анализом поузданости у инжењерству, анализом трајања или моделовањем трајања у економији, или анализом историје догађаја у социологији.

Референце[уреди]

  1. "Sound Recordings", retrieved 2008-05-07
  2. Harrison, Harry (2009). Toy Shop and Two Others. Wildside Press LLC. стр. 27. ISBN 978-1-4344-5896-4. Приступљено 2011-10-14. »The applied study of the interaction of individuals in a culture, the interaction of the group generated by these individuals, the equations derived therefrom, and the application of these equations to control one or more factors of this same culture« 

Литература[уреди]