Психотерапеут

Психотерапеут је специјално школована особа (најчешће психијатар или психолог) са лиценцом стручног удружења која јој омогућава да се бави психотерапијом.[1] То значи да је након завршеног основног фаултета, завршено још три до пет година едукације у изабраном терапијском модалитету (нпр. психоанализа, гешталт, конструктивистичка, трансакциона, породично-системска, когнитивно-бихевиорална терапија, психодрама, телесна, О.Л.И. Интегративна Психодинамска Психотерапија итд.) Поред стручних квалификација (познавање теорије и технике лечења психичких поремећаја), она мора имати и погодне личне особине. Посебним методама евалуације успешности утврђено је да психотерапеути треба да поседују и посебне способности и вештине као што су: емпатија, толеранција на фрустрације, интуиција, прихватање клијента какав јесте и вештину успостављања сарадничког односа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]