Пубертет

С Википедије, слободне енциклопедије
Развој мушког тела од детињства кроз пубертет до доба од око 30 година

Пубертет је појам који се односи на период живота између детињства и младости. Период раста и развоја, у току кога људска јединка завршава процес полног сазревања и стиче телесну способност обнављања врсте, означава се као пубертет. Иако су осцилације могуће, сматра се да почиње око једанаесте, а завршава се око петнаесте године (по нeкима од 13 до 20). Најважније промене које се дешавају у пубертету односе се на постепен, али често буран развој секундарних полних карактеристика, емоционалне нестабилности и тешкоћа у интерперсоналним односима. Поред физиолошких, за пубертет су карактеристичне и емоционалне промене, промене ставова о начину живота и кризе идентитета. Пубертет претходи адолесценцији или је, према савременим схватањима, то прва фаза адолесценције. У неким социјалним заједницама практикују се посебни обреди иницијације као увод у преузимање нових животних улога. Због неуспешне адаптације на промене или тежих емоционалних проблема често се говори о пубертетској неурози.

У просеку, девојчице почињу са пубертетом са 10–11 година, а завршавају са 15–17 година; дечаци генерално почињу са пубертетом у узрасту од 11-12 година, а завршавају са 16-17 година.[1][2][3] Главни оријентир пубертета за жене је менарха, почетак менструације, која се јавља у просеку између 12 и 13 година.[2] Код мушкараца, прва ејакулација, спермарч, јавља се у просеку са 13 година.[4] У 21. веку просечна старост у којој деца, посебно девојчице, достижу пубертет, нижа је у односу на 19. век, када је било 15 за девојчице и 16 за дечаке.[5] То може бити последица бројних фактора, укључујући побољшану исхрану која резултира брзим растом тела, повећаном тежином и таложењем масти,[6] или изложеношћу ендокриним поремећивачима попут ксеноестрогена, што понекад може бити последица конзумирања хране или других фактора околине.[7][8] Пубертет који почиње раније него обично познат је као преурањени пубертет, а пубертет који почиње касније него обично познат је као закаснели пубертет.

Међу морфолошким променама у величини, облику, саставу и функционисању пубертетског тела приметан је развој секундарних полних карактеристика, „попуњавање” тела детета; од девојке до жене, од дечака до мушкарца. Пореклом из латинског puberatum (доба зрелости), реч пубертет описује физичке промене у сексуалном сазревању, а не психосоцијално и културно сазревање означено термином адолесцентски развој у западној култури, где је адолесценција период менталног преласка из детињства у одрасло доба, који преклапа већи део телесног периода пубертета.[9]

Разлике између мушког и женског пубертета[уреди | уреди извор]

Приближан преглед развојних периода од детињства до раног одраслог доба. Пубертет је означен зеленом бојом са десне стране.

Две најзначајније разлике између пубертета код девојчица и пубертета код дечака су узраст у коме почиње, и главни полни стероиди, андрогени и естрогени.

Иако постоји широк распон нормалног узраста, девојчице обично почињу са пубертетом око 10-11 година и завршавају пубертет око 15-17; дечаци почињу око 11–12 година, а завршавају око 16–17.[1][2][3] Девојчице постижу репродуктивну зрелост око четири године након првих физичких промена у пубертету.[10] Насупрот томе, дечаци спорије убрзавају, али настављају да расту око шест година након првих видљивих пубертетских промена.[11] Свако повећање висине након пубертета је неуобичајено.

За дечаке, андрогени тестостерон је главни полни хормон; док се производи тестостерон, све промене код дечака окарактерисане су као вирилизација. Значајан производ метаболизма тестостерона код мушкараца је естрадиол. Претворба тестостерона у естрадиол зависи од количине телесне масти и нивои естрадиола код дечака су обично много нижи него код девојчица. Мушки „скок раста” такође почиње касније, спорије се убрзава и траје дуже пре спајања епифиза. Иако су дечаци у просеку за 2 cm (0,8 in) нижи од девојчица пре почетка пубертета, одрасли мушкарци су у просеку око 13 cm (5,1 in) виши од жена. Већина ових полних разлика у висини одраслих приписује се каснијем налету раста и споријем напредовању до краја, директном резултату каснијег пораста и смањења нивоа естрадиола код одраслих мушкараца.[12]

Хормон који доминира женским развојем је естроген зван естрадиол. Док естрадиол поспешује раст дојки и материце, он је такође главни хормон који покреће пубертетски раст, сазревање и затварање епифизе.[13] Ниво естрадиола расте раније и достиже већи ниво код жена него код мушкараца.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Kail, RV; Cavanaugh JC (2010). Human Development: A Lifespan View (5th изд.). Cengage Learning. стр. 296. ISBN 978-0-495-60037-4. 
  2. ^ а б в Schuiling (2016). Women's Gynecologic Health. Jones & Bartlett Learning. стр. 22. ISBN 978-1-284-12501-6. »The changes that occur during puberty usually happen in an ordered sequence, beginning with thelarche (breast development) at around age 10 or 11, followed by adrenarche (growth of pubic hair due to androgen stimulation), peak height velocity, and finally menarche (the onset of menses), which usually occurs around age 12 or 13.« 
  3. ^ а б D. C. Phillips (2014). Encyclopedia of Educational Theory and Philosophy. Sage Publications. стр. 18—19. ISBN 978-1-4833-6475-9. »On average, the onset of puberty is about 18 months earlier for girls (usually starting around the age of 10 or 11 and lasting until they are 15 to 17) than for boys (who usually begin puberty at about the age of 11 to 12 and complete it by the age of 16 to 17, on average).« 
  4. ^ (Jorgensen & Keiding 1991).
  5. ^ Alleyne, Richard (2010-06-13). „Girls now reaching puberty before 10—a year sooner than 20 years ago”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2010. 
  6. ^ Guillette EA, Conard C, Lares F, Aguilar MG, McLachlan J, Guillette LJ (март 2006). „Altered breast development in young girls from an agricultural environment”. Environ. Health Perspect. 114 (3): 471—5. PMC 1392245Слободан приступ. PMID 16507474. doi:10.1289/ehp.8280. 
  7. ^ Buck LG, Gray LE, Marcus M, Ojeda SR, Pescovitz OH, Witchel SF, Sippell W, Abbott DH, Soto A, Tyl RW, Bourguignon JP, Skakkebaek NE, Swan SH, Golub MS, Wabitsch M, Toppari J, Euling SY (фебруар 2008). „Environmental factors and puberty timing: expert panel research needs”. Pediatrics. 121 Suppl 3 (Supplement 3): S192—207. PMID 18245512. doi:10.1542/peds.1813EСлободан приступ. 
  8. ^ Mouritsen A, Aksglaede L, Sørensen K, Mogensen SS, Leffers H, Main KM, Frederiksen H, Andersson AM, Skakkebaek NE, Juul A; Aksglaede; Sørensen; Mogensen; Leffers; Main; Frederiksen; Andersson; Skakkebaek; Juul (април 2010). „Hypothesis: exposure to endocrine-disrupting chemicals may interfere with timing of puberty”. Int. J. Androl. 33 (2): 346—59. PMID 20487042. doi:10.1111/j.1365-2605.2010.01051.x. 
  9. ^ The Oxford Dictionary of English Etymology, C. T. Onions ed. Oxford University Press, 1996, p. 720.
  10. ^ „Puberty and adolescence”. University of Maryland. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-24. Приступљено 13. 9. 2013. 
  11. ^ Garn, SM. Physical growth and development. In: Friedman SB, Fisher M, Schonberg SK., editors. Comprehensive Adolescent Health Care. St Louis: Quality Medical Publishing; 1992. Retrieved on 2009-02-20
  12. ^ Abbassi V (1998). „Growth and normal puberty.”. Pediatrics. 102 (2 Pt 3): 507—513. PMID 9685454. 
  13. ^ MacGillivray MH, Morishima A, Conte F, Grumbach M, Smith EP (1998). „Pediatric endocrinology update: an overview. The essential roles of estrogens in pubertal growth, epiphyseal fusion and bone turnover: lessons from mutations in the genes for aromatase and the estrogen receptor”. Hormone Research. 49 Suppl 1 (Suppl. 1): 2—8. PMID 9554463. S2CID 72138474. doi:10.1159/000053061. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]