Публикум календар нове уметности

С Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна првог Публикум календара нове уметности „Немогуће” са радовима Станислава Шарпа, 1993.
Насловница монографије

Публикум календар нове уметности био je српски издавачко-мултимедијални пројекат у култури у периоду од 1993. до 2008. године. Главни елемент пројекта био је тематски осмишљен календар, праћен медијском акцијом и промоцијама, које су имале за циљ да успоставе интерактиван однос аутора и издавача са пубиликом.[1]

Настао са визијом да промовише чување културних вредности у условима ратног окружења, лимитираних ресурса и санкција УН према Југославији 90-тих година 20. века, био је заснован на високим критеријумима у избору уметника, врхунским стандардима у штампи и продукцији, као и на уређивачкој политици чија је мисија било улагање у уметничку сцену и културу Србије.[2][3]

Издавач, уредништво и аутори[уреди | уреди извор]

Издавач Публикум, који је уједно и штампао календар и аутори концепта пројекта чланови Уметничке групе ФИА – Нада Рајичић (Nada Ray), уредник и директор пројекта[4] и Ђорђе Милекић, креативни директор, били су одговорни за уређење и осмишљавање годишњих, тематских издања календара. Публикум је у врхунској штампи објавио радове више од сто домаћих и више десетина интернационалних аутора из области визуелних комуникација, фотографије, дизајна и уметности међу којима су: Славимир Стојановић, Горанка Матић, Владимир Перић Талент, Александар Кујучев, Станислав Шарп, Борут Вилд, Милета Продановић, Михаел Милуновић, Драган Папић, Драгољуб Замуровић, Јелена Трпковић, Игор Оршолић и интернационални аутори Мирко Илић, Пола Шер (Paula Scher),[5] Карлсонвилкер (Karlssonwilker), Андреа Дежо (Andrea Dezso), Луба Лукова (Luba Lukova) и многи други.[6][7]

Промоције и дистрибуција календара[уреди | уреди извор]

Публикум календар нове уметности је био штампан у тиражу од 2000 примерака годишње, који су додељивани институцијама и истакнутим појединцима из области културе, бизниса и медија, уметничким школама као и клијентима штампарије Публикум. Промоције Публикум календара су одржаване сваке године у различитим просторима међу којима су били београдски Музеј савремене уметности, Народни музеј, Павиљон Цвијета Зузорић, Скупштина града Београда, Галерија САНУ,[8] али и на неубичајеним локацијама као што су рушевине галерије Себастиан у центруБеограда, забавни парк Адриа на Калемегдану, трг Безистан и студио Астакос у атомском склоништу.

Интернационална фаза и еволуција[уреди | уреди извор]

„Публикум календар је био један од првих, у модерном смислу, трансмедијаланих пројеката, како би га данас дефинисали. Испољавање пројекта се дешавало око једног епицентра - тематски осмишљеног календара који је био централни елемент, око којег је орбитирао велики број различитих уметничких активности, које су преносиле понеки аспект кључне поруке.”
цитат Лазар Џамић

Први интернационални Публикум календар под називом Антизид 2001 дизајнирао је југословенски дизајнер Мирко Илић, који живи и ради у Њујорку. Објављени су радови светских уметника као што су Кристо (Christo), Барбара Кругер (Barbara Kruger), Оливиеро Тоскани (Oliviero Toscani), Вим Вендерс (Wim Wendres), Давид Бирн (David Burn) и други. Календар је јавности представљен у директном националном преносу из ТВ студиjа 8 РТС у Кошутњаку, јануара 2001. године, а следећег дана је уживо на 3 каналу РТС одржан вишечасовни ТВ маратон, где је детаљно представљена историја Публикум календара од 1993. године.

Пројекат је постепено еволуирао тако да је од 2001. године поред ексклузивног зидног календара у посебном паковању, укључивао пратећу књигу, документарни филм, изложбу у центру Београда која је привукла десетине хиљада посетилаца, као и кампању која је укључивала билборде, огласе, радијске и телевизијске џинглове који су медији спонзорисали.

Од 2004. године Публикум календар нове уметности присутан је на културној сцени и у САД, путем изложби и презентација у њујоршким водећим галеријама и институцијама као што су Арт Директорс Клуб (Art Directors Club NYC), Оне Клуб (The One Club) , АИГА Национална галерија (AIGA Natinal Gallery), као и АИГА конференција у Денверу, затим Волфсониан музеј у Мајамију (Wolfsonian Museum).

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Deset godina Publikumovih kalendara: U slavu fotografije”. Vreme. Приступљено 25. 5. 2020. 
  2. ^ С.Ч. "Омаж", репортажа са прве промоције Публикум календара, 25. јануар, 1993. Време, страна 63
  3. ^ Дора Мар, "Нова уметност и савремени живот", 15. март 1993, Време, страна 53
  4. ^ „Nada Ray”. Designed. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2013. Приступљено 25. 5. 2020. 
  5. ^ „Predstavljen "Publikum kalendar 2007". Mondo. Приступљено 25. 5. 2020. 
  6. ^ М.Ч.М. "Живот у покрету", Политика Експрес, страна 22, 20. јануар 1995
  7. ^ Саво Поповић, "Календар као одраз живота", Борба 16. април, 1996. страна 17
  8. ^ „"Publikum kalendar" do 10. decembra u Galeriji SANU”. Blic. Приступљено 25. 5. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Liz McQuiston, Graphic Agitation 2; Издавач: Phaidon Press, 2004; Публикум календар од 112 до 113 стране; укупно 240 страна;
  • Монографија „Календари нове уметности и савременог живота: Првих X година”; издавач Публикум, 1993. Аутори: Ђорђе Милекић и Нада Рајичић; стране 203;
  • “Step inside Design” magazin, Volume 22 number 6, 2006. Izdavač: Dynamic Graphics Group; Clanak: Made in Serbia: Publikum Calendars of New Art, stranice: 46 -53;
  • One. A Magazine; Novembar 2004; Izdavač: The One Club; Članak: Creating Something out of Nothing; stranice: 44-49
  • Steven Heller, Mirko Ilić, Icons of Graphic Design, Themes&Hudson, prvo izdanje 2001, drugo izdanje 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]