Пређи на садржај

Публилије Сир

С Википедије, слободне енциклопедије

Публилије Сир (од 85. до 43. године пре нове ере[1]), био је латински писац, најпознатији по својим сентенцијама. Био је Сиријац из Антиохије који је доведен као роб у римску Италију. Сир је доведен у Рим истим бродом којим је доведен извесни Манилије, астроном - не чувени Манилије из 1. века нове ере (видети Плиније, NH X, 4-5), већ граматичар Стаберије Ерос.[2] Својом духовитошћу и талентом, Сир је задобио наклоност свог господара, који му је доделио слободу и образовао га. Постао је члан рода Публилија. Публилијево име, због палатализације „л“ између два „и“ у раном средњем веку, често се у рукописима (и неким штампаним издањима) представља у исквареном облику као „Публије“, при чему је Публије веома чест римски преномен.

Посао

[уреди | уреди извор]

Његове пантомиме, у којима је глумио, имале су велики успех у провинцијским градовима Италије и на играма које је приредио Јулије Цезар 46. п. н. е. Публилије је можда био још познатији као импровизатор. Добио је од Јулија Цезара награду на такмичењу, у којем је Сир победио све своје такмичаре, укључујући и прослављеног Децима Лаберија.

Његове представе су стекле похвале многих, али је навукао бес Цицерона који није могао да седи док гледа његове драме.[3]

Све што је остало од његовог корпуса је збирка „Sententiae“, низ моралних максима у јамбским и трохејским стиховима. Ова збирка је морала бити састављена веома рано јер је била позната Аулу Гелију у 2. веку нове ере. Свака максима се састоји од једног стиха, а стихови су поређани по абецедном реду према почетним словима. Временом је збирка допуњена реченицама преузетим од других писаца, посебно из апокрифних списа Сенеке Млађег. Број оригиналних стихова је око 700. Они укључују многе сажете изреке, као што је чувена „iudex damnatur ubi nocens absolvitur“ („Судија је осуђен када је кривац ослобођен“), коју је као свој мото усвојио часопис „Edinburgh Review“ . Због фрагментарне природе збирки, многе изреке су контрадикторне или немају много смисла. Оригиналне драме и ликови за које су написане су изгубљени у времену. Сачувана су само два наслова његових драма: „Путаторес“ (Орезивачи) и драма измењена у „Мурмидон“.

Текстови

[уреди | уреди извор]

Од 1911. године, најбољи текстови Сентенција били су они Едуарда Волфлина (1869), А. Шпенгела (1874) и Вилхелма Мајера (1880), са комплетним критичким апаратом и index verborum ; издања са напоменама О. Фридриха (1880), Р.А.Х. Бикфорд-Смита (1895), са комплетном библиографијом; видети такође В. Мајер, Die Sammlungen der Spruchverse des Publilius Syrus (1877), важно дело. Његова дела су такође превели на енглески Џ. Вајт Даф и Арнолд М. Даф 1934. године.

Цитати

[уреди | уреди извор]
  • Незнање је блаженство (In nil sapiendo vita iucundissima est)
  • Смрт је срећна за дете, горка за младића, прекасна за старца. (Mors infanti felix, iuveni acerba, nimis sera est seni.)
  • Можда није у реду, али ако се исплати, мислите тако (quamvis non rectum quod iuvat rectum putes)
  • Циљ оправдава средства (honesta turpitudo est pro causa bona)
  • Промишљање учи мудрости (deliberando discitur sapientia)
  • Промишљање често губи добру шансу (deliberando saepe perit occasio)
  • Част међу лоповима (etiam in peccato recte praestatur fides)
  • Најмање речено, најскорије поправљено (male dictum interpretando facias acrius)
  • Ниједан човек није херој за свог собара (inferior rescit quicquid peccat superior)
  • Где је јединство, увек је победа (Ubi concordia, ibi semper victoria).
  • Називати себе срећним значи изазвати катастрофу (irritare est calamitatem cum te felicem voces)
  • Нужност даје закон, а да га сама не признаје (necessitas dat legem non ipsa accipit)
  • Он даје сиромашном човеку дупло више добра ко даје брзо (inopi beneficium bis dat qui dat celeriter)
  • Свако може да држи кормило када је море мирно.

Наслови дела

[уреди | уреди извор]
  • Putatores (изгубљени)
  • амандман за Murmidon (изгубљен)

Утицај

[уреди | уреди извор]

Сенека Млађи је током целог свог живота тежио да развије „сентенционални стил“ попут Публилијевог.[4] Он цитира Сира из својих Моралних посланица Луцилију у осмом моралном писму, „О филозофовом усамљењу“[5] и деведесет четвртом, „О вредности савета“.[6]

Вилијам Шекспир у првој сцени петог чина дела „Много вике ни око чега“, Дон Педро пословично каже: „да га не мрзи смртно, волела би га јако.“[7] ВЛ Раштон тврди да је ово изведено из „Еуфеја“ Џона Лајлија. Ако Шекспир није преузео ово од Лајлија, онда су и он и Лајли извели овај израз од Публилија.[8]

Песма групе Мади Вотерс, „Rollin' Stone“ (1950), добила је име по изреци Публилија: „Камен који се котрља не скупља маховину“ (лат. Saxum volutum non obducitur musco).[9] Фраза се такође користи као „Musco lapis volutus haud obducitur“, а у неким случајевима као „Musco lapis volutus haud obvolvitur“.[10] Британски рок бенд Ролингстонс је заузврат добио име по песми Мадија Вотерса.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Moral Sayings of Publius Syrus, a Roman Slave: From the Latin trans. D. Lyman. Sketch of the Life of Syrus, page x
  2. ^ Pliny, Natural History
  3. ^ Ad Fam. XII. 18. 2.
  4. ^ Heller, J. L. (1943). „"Seneca" in the Middle Ages”. The Classical Weekly. 36 (13): 151—152. JSTOR 4341636. doi:10.2307/4341636. 
  5. ^ s:Moral letters to Lucilius/Letter 8
  6. ^ s:Moral letters to Lucilius/Letter 94
  7. ^ s:Much Ado About Nothing (Shakespeare)#Scene 1. Before LEONATO.27S House.
  8. ^ Tilley, M. T. (1925). „Much Ado About Nothing (V. I. 178)”. Modern Language Notes. 40 (3): 186—188. JSTOR 2914181. doi:10.2307/2914181. 
  9. ^ Adagia, Erasmus, at Bibliotheca Augustana.
  10. ^ Jerónimo Martín Caro y Cejudo, Refranes, y modos de hablar castellanos (1792), p. 288

Извори

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Publilius Syrus in Latin at The Latin Library
  • Publilius Syrus in Latin at Bibliotheca Augustana
  • English translations of 63 quotations at the Quotations Page
  • The Moral Sayings of Publius Syrus, a Roman Slave, English translation published in 1856, with a Sketch of the Life of Syrus
  • Scaenicae Romanorum poesis fragmenta, Otto Ribbeck (ed.), 2nd edition, Leipzig, 1871, vol. 2 (Comicorum fragmenta), pp. 303 ff.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Публилије_Сир&oldid=30391672”