Пунта дел Есте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пунта дел Есте
шп. Punta del Este
PuntadelEste3.jpg
Пунта дел Есте
Административни подаци
Држава  Уругвај
Департман Малдонадо
Становништво
Становништво
 — 2011. 9277 [1]
Географске карактеристике
Координате 34°57′53″ ЈГШ; 54°56′43″ ЗГД / 34.964722° ЈГШ; 54.945278° ЗГД / -34.964722; -54.945278Координате: 34°57′53″ ЈГШ; 54°56′43″ ЗГД / 34.964722° ЈГШ; 54.945278° ЗГД / -34.964722; -54.945278
Ндм. висина 11 m м
Пунта дел Есте на мапи Уругваја
Пунта дел Есте
Пунта дел Есте
Пунта дел Есте на мапи Уругваја
Поштански број 20100
Позивни број 42

Пунта дел Есте (шп. Punta del Este) је мали град у Уругвају на обали Атлантског океана. Налази се у департману Малдонадо, неких 140 km источно од Монтевидеа.

Ово је познато луксузно летовалиште у коме доминирају хотели, виле и приватни апартмани у амбијенту паркова. Пунта дел Есте се налази на полуострву и има 40 km пешчаних плажа. Са једне стране полуострво је окренуто отвореном океану (плажа Брава), а са друге мирнијем естуару реке Ла Плата (плажа Манса). У месту живи 10.506 становника (податак из 2004), док се њихов број у летњој сезони (средина децембра до средине марта) удесетостручава. Годишње Пунту дел Есте посети 600 до 700.000 туриста, највише из Аргентине, а мање из Уругваја, јужног Бразила, других земаља Америке и Европе.

Позната атракција Пунта дел Есте је скулптура „Прсти“ (Los Dedos), широка пет и висока 3 метра, кја је постављена на једној од плажа.

У граду ради неколико домаћих и један амерички казино. Ту је и међународни аеродром.

„Прсти“

Историја[уреди]

Ово насеље је основао дон Франсиско Агилар 1829. под именом Виља Итузаинго (Villa Ituzaingó). Од 1907. име му је Пунта дел Есте.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Пунта дел Есте је имао 9.277 становника.

Демографија
1963. 1975. 1985. 1996. 2004. 2011.
5.272[1] 7.197[1] 6.731[1] 8.294[1] 7.298[1] 9.277[1]

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Statistics of urban localities (1963–2004)” (PDF). INE. 2012. Приступљено 7. 09. 2012. 

Спољашње везе[уреди]