Пунта дел Есте

Координате: 34° 57′ 53″ Ј; 54° 56′ 43″ З / 34.964722° Ј; 54.945278° З / -34.964722; -54.945278
С Википедије, слободне енциклопедије
Пунта дел Есте
шп. Punta del Este
Пунта дел Есте
Административни подаци
Држава Уругвај
ДепартманМалдонадо
Становништво
Становништво
 — 2011.9.277 [1]
Географске карактеристике
Координате34° 57′ 53″ Ј; 54° 56′ 43″ З / 34.964722° Ј; 54.945278° З / -34.964722; -54.945278
Апс. висина11 m m
Пунта дел Есте на карти Уругваја
Пунта дел Есте
Пунта дел Есте
Пунта дел Есте на карти Уругваја
Поштански број20100
Позивни број42

Пунта дел Есте (шп. Punta del Este) је мали град у Уругвају на обали Атлантског океана. Налази се у департману Малдонадо, неких 140 km источно од Монтевидеа.

Ово је познато луксузно летовалиште у коме доминирају хотели, виле и приватни апартмани у амбијенту паркова. Пунта дел Есте се налази на полуострву и има 40 km пешчаних плажа. Са једне стране полуострво је окренуто отвореном океану (плажа Брава), а са друге мирнијем естуару реке Ла Плата (плажа Манса). У месту живи 10.506 становника (податак из 2004), док се њихов број у летњој сезони (средина децембра до средине марта) удесетостручава. Годишње Пунту дел Есте посети 600 до 700.000 туриста, највише из Аргентине, а мање из Уругваја, јужног Бразила, других земаља Америке и Европе.

Позната атракција Пунта дел Есте је скулптура „Прсти“ (Los Dedos), широка пет и висока 3 метра, кја је постављена на једној од плажа.

У граду ради неколико домаћих и један амерички казино. Ту је и међународни аеродром.

„Прсти“

Историја[уреди | уреди извор]

Ово насеље је основао дон Франсиско Агилар 1829. под именом Виља Итузаинго (Villa Ituzaingó). Од 1907. име му је Пунта дел Есте.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, град Пунта дел Есте је имао 9.277 становника.

Демографија
1963.1975.1985.1996.2004.2011.
5.272[1]7.197[1]6.731[1]8.294[1]7.298[1]9.277[1]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Statistics of urban localities (1963–2004)” (PDF). INE. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 11. 2012. г. Приступљено 7. 09. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]