Пређи на садржај

Пунчак Џаја

С Википедије, слободне енциклопедије
Пунчак Џаја
Карстенсова пирамида /
Немангкави Нингок
Врх Пунчак Џаје виђен из хеликоптера (око 2020)
Географске карактеристике
Ндм. висина4.884 m m
Израженост4.884 m
СписакСедам врхова
Осам врхова
Највиши врх државе
Највиши врх острва
Ултра
Димензије
Дужина137/9/30/E km
Ширина04/04/44/S km
Географија
ДржавеИндонезија
ПокрајинеЦентрална Папуа
МасивСудирман
Пењање
Први успон1936. (Колајн, Дози и Висел)
1962. (Харер, Темпл, Кипакс и Хојзенга)
Најлакши путУспон по стени/снегу/леду
Ледена капа у региону Пунчак Џаје, Папуа

Пунчак Џаја (инд. Puncak Jaya, IPA: [ˈpuntʃak ˈdʒaja]; дословно „Победоносни врх”; амуншки: Nemangkawi Ninggok)[1] или Карстенсова пирамида (/ˈkɑːrstəns/, инд. Piramida Carstensz, хол. Carstenszpiramide), планина на острву Нова Гвинеја са надморском висином од 4.884 m, највиши је планински врх на неком острву на Земљи, те највиши врх у Индонезији и унутар Аустралазије. Планина се налази у венцу Судирман, у брдима регентства Мимика, у Централној Папуи, у Индонезији. Пунчак Џаја је рангиран на пето место у свету по топографској изолацији.

Када се Нова Гвинеја сматра делом аустралијског континента у биогеографском смислу, Пунчак Џаја се може сматрати највишим врхом целе Океаније, с обзиром да његова висина премашује највише врхове оближњих држава Папуе Нове Гвинеје (Маунт Вилхелм), Новог Зеланда (Аораки / Маунт Кук) и Аустралије (Кошћушко). Због тога се Пунчак Џаја често наводи као један од Седам врхова. Међутим, пошто се Пунчак Џаја налази у Западној Новој Гвинеји, подручју под управом Индонезије и стога геополитички делу југоисточне Азије, врх се такође може сматрати осмим највишим врхом у овом региону, након Хкакабо Рази и шест других у држави Качин, у Мјанмару.

Масивни, површински рудник злата и бакра Грасберг, други највећи рудник злата на свету, налази се 4 km западно од Пунчак Џаје.

Други врхови су Источни Карстенс (4.808 m), Сумантри (4.870 m) и Нга Пулу (4.863 m). Остали називи укључују Немангкави на амунгкал језику, Карстенс Топен и Гунунг Сукарно.[2] Такође је највиша тачка између Хималаја и Анда.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив планине на језику домородачког народа Амунгме је Немангкави Нингок, што значи „Врх беле стреле”. Назив Пунчак Џаја је на индонежанском језику „Славни врх”. Познат је и као Карстенсова пирамида, планина Џајавиџаја или планина Карстенс.

Историја

[уреди | уреди извор]

Висораван која окружује врх била је насељена пре контакта са Европљанима, а врх је познат као Немангкави на амунгкал језику.

Холандско откриће

[уреди | уреди извор]

Пунчак Џаја је назван „Карстенсова пирамида” по холандском истраживачу Јану Карстенсону, који је био први Европљанин који је уочио глечере на врху планине једног ретко ведрог дана 1623. године.[3] Ово виђење је остало непроверено више од два века, а Карстенсон је у Европи био исмеван када је рекао да је видео снег у близини екватора. На тадашњим мапама појављивао се као Снеберг.[4]

Снежно поље Пунчак Трикоре, 170 km источно одавде, досегао је још 1909. холандски истраживач Хендрик Алберт Лоренц са шест својих носача из дајачког племена Кенјах, регрутованих из Апо Кајан на Борнеу.[5] Претходник Националног парка Лоренц, који обухвата венац Карстенс, основан је 1919. након извештаја ове експедиције.

Анимирана мапа распрострањености глечера на венцу Карстенс од 1850. до 2003.

Геологија

[уреди | уреди извор]

Пунчак Џаја је највиша тачка на Централном венцу, који је настао у касном миоцену током меланежанске орогенезе,[6] изазване косим сударом Аустралијске и Пацифичке плоче, и састоји се од кречњака средњег миоцена.[7]

Глечери

[уреди | уреди извор]
Ледена капа Пунчак Џаје 1936.
Ледена капа Пунчак Џаје 1972.

Иако је врх Пунчак Џаје без леда, на његовим падинама постоји неколико глечера, укључујући глечер Карстенс, Западни Northwall Firn, Источни Northwall Firn и недавно нестали глечер Мерен у долини Мерен (meren је холандски за „језера”).[8]

Будући да је екваторијални, постоји мала варијација у средњој температури током године (око 0,5 °C), а глечери флуктуирају на сезонској основи само незнатно. Међутим, анализа обима ових ретких екваторијалних глечера из историјских записа показује значајно повлачење од 1850-их, отприлике у време Максимума Малог леденог доба које је првенствено утицало на Северну хемисферу, што указује на регионално загревање од око 0,6 °C по веку између 1850. и 1972. Глечер на Пунчак Трикори у планинама Маоке потпуно је нестао негде између 1939. и 1962. године.[9] Од 1970-их, докази са сателитских снимака указују на брзо повлачење глечера на Пунчак Џаји. Глечер Мерен је нестао негде између 1994. и 2000. године.[8]

Експедиција коју је водио палеоклиматолог Лони Томпсон 2010. године установила је да се глечери нестају брзином од 7 метара дебљине годишње, а 2018. је предвиђено да ће нестати током 2020-их.[10][11]

Клима

[уреди | уреди извор]

Врх има климу алпске тундре (Кепен ETf) која се блиско граничи са климом ледене капе (Кепен EF). Јесен (од марта до маја) је најтоплије годишње доба, а мај је једини месец чије просечне температуре прелазе тачку смрзавања.

Клима Пунчак Џаја (4884 m)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) −0,1
(31,8) 		0,0
(32) 		0,1
(32,2) 		0,1
(32,2) 		0,3
(32,5) 		−0,2
(31,6) 		−0,3
(31,5) 		−0,5
(31,1) 		−0,4
(31,3) 		−0,3
(31,5) 		0,0
(32) 		0,1
(32,2) 		−0,1
(31,83)
Минимум, °C (°F) −0,5
(31,1) 		−0,5
(31,1) 		−0,5
(31,1) 		−0,4
(31,3) 		−0,2
(31,6) 		−0,6
(30,9) 		−0,8
(30,6) 		−1,1
(30) 		−1,0
(30,2) 		−0,8
(30,6) 		−0,5
(31,1) 		−0,4
(31,3) 		−0,61
(30,91)
Извор: [12]
Нестанак глечера са Пунчак Џаје, 1984–2020.

Успон

[уреди | уреди извор]
Висораван 2005. године, са јамом рудника бакра Грасберг у предњем плану. Врх се налази на крајњем делу централног гребена.

Пунчак Џаја је један од захтевнијих успона у једној од верзија Седам врхова, иако има најнижу надморску висину. Сматра се да има највишу техничку оцену, али не и највеће физичке захтеве међу успонима на тој листи.

Стандардна рута за успон на врх из базног кампа иде преко северне стране и дуж гребена врха, што је све тврда стеновита површина.[13] Упркос великом руднику, подручје је веома неприступачно за планинаре и ширу јавност. Стандардни пут до базног кампа од 2013. године је лет до најближег већег града са аеродромом, Тимика, а затим малим авионом преко планинског венца до неасфалтиране писте у једном од локалних села далеко испод врха. Одатле је обично потребно пет дана пешачења кроз џунглу до базног кампа, кроз веома густу прашуму и са редовним падавинама, што чини прилаз вероватно „најнеугоднијим” од свих Седам врхова. Киша током већине дана на путу до и од кампа није реткост. За разлику од осталих Седам врхова, ако дође до повреде приликом доласка, готово да нема могућности за спасавање хеликоптером. Повређени се морају евакуисати пешице преко веома тешког и клизавог терена.

Спуштање са базног кампа може трајати три до четири дана. Анегдотски, чини се да се већина повреда дешава током спуштања због комбинације исцрпљености и потешкоћа у контролисању брзине ходања по влажном и клизавом терену.

Додатна компликација су релативно чести штрајкови носача који прате већину експедиција, који повремено прекидају рад да би тражили (и обично добили) веће плате пре него што пристану да наставе. Једнодневни успон на врх је технички изазован за оне са мало искуства у пењању по стенама, и може бити прилично хладно, са температурама на или испод тачке смрзавања близу врха. Повремено се на путу навише или на ужадима тиролске пречнице непосредно испод врха појављују закрпе снега.

Историја пењања

[уреди | уреди извор]
С лева на десно: Антон Колајн, Фриц Висел и Жан Жак Дози током Карстенс експедиције 1936. године.

Године 1936, холандска Карстенс експедиција, не могавши да дефинитивно утврди који је од три врха највиши, покушала је да се попне на сваки. Антон Колајн, Жан Жак Дози и Фриц Висел су 5. децембра стигли до глечерима покривених врхова Источног Карстенса и Нга Пулуа, али су због лошег времена одустали од покушаја да се попну на голу Карстенсову пирамиду. Због обимног топљења снега, Нга Пулу је постао споредни врх висок 4.862 m, али се процењује да је 1936. године (када су глечери још увек покривали 13 km² планине; видети мапу) Нга Пулу заиста био највиши врх, достижући преко 4.900 m.[14]

Сада највиши врх, Карстенсова пирамида, није освојен до 1962, од стране експедиције коју су водили аустријски алпиниста Хајнрих Харер, новозеландски алпиниста Филип Темпл, аустралијски пењач по стенама Расел Кипакс и холандски патролни официр Албертус (Берт) Хојзенга. Темпл је претходно водио експедицију у ово подручје и отворио приступни пут до планина.[15]

Када је Индонезија преузела контролу над провинцијом 1963, врх је преименован у Пунчак Сукарно (поједностављени индонежански: Puncak Sukarno), по тадашњем председнику Индонезије Сукарну; касније је то промењено у Пунчак Џаја због касније десукарнизације. Puncak значи врх или планина, а Jaya значи „победа”, „победоносан” или „славан”. Назив Карстенсова пирамида и даље се користи међу планинарима.[16]

Приступ

[уреди | уреди извор]

За приступ врху потребна је владина дозвола. Планина је била затворена за туристе и пењаче између 1995. и 2005. Од 2006. године приступ је могућ преко разних авантуристичких туристичких агенција.[17] Иако је међу најнижима од Седам врхова, Пунчак Џаја се сматра технички тешким успоном који захтева опсежно планирање, аклиматизацију, планинарске вештине и услуге подршке, због своје удаљености и стрмих кречњачких литица. Смештен у изолованом подручју централне Папуе, у близини нема никаквих објеката, а пењачи имају могућност да хеликоптером дођу до базног кампа и стигну на врх у року од три до четири дана, или да проведу додатних четири до пет дана пешачећи до базног кампа из најближег града, Сугапа.[18]

Инциденти

[уреди | уреди извор]

Године 2016, Ерик Аирланга је преминуо од хипотермије приликом покушаја освајања врха након што га је задесило екстремно време.[19] Године 2017, Ахмад Хади је преминуо од хипоксемије током успона на врх.[20] У пењачкој сезони 2024. године, два пењача су преминула приликом покушаја освајања врха. Први је преминуо од сумње на срчани удар 29. септембра. Други пењач, кинески алпиниста Донг Феи, погинуо је при паду током спуштања.[21] У 2025. години, Лили Виџајати Поегионо и Елса Лаксоно су преминуле од хипотермије током спуштања са врха након што су биле заробљене у екстремном времену.[22]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Müller, Kal (2008). Amungme : tradition and change in the highlands of Papua [Амунгме: традиција и промена у брдима Папуе]. Freeport Indonesia. OCLC 316516243. 
  2. ^ Greater Atlas of the World, Mladinska knjiga, Ljubljana, Slovenia, 1986.
  3. ^ Neill, Wilfred T. (1973). Twentieth-Century IndonesiaНеопходна слободна регистрација [Индонезија двадесетог века]. Columbia University Press. стр. 14. ISBN 978-0-231-08316-4. 
  4. ^ „Wilhelm and Johan Blaeu, India quae orientalis dicitur, et insulae adiacentes, Amsterdam, 1664”. Архивирано из оригинала 5. 10. 2024. г. Приступљено 16. 4. 2022. 
  5. ^ Lorentz, H.A., 1910. Zwarte Menschen – Witte Bergen: Verhaal van den Tocht naar het Sneeuwgebergte van Nieuw-Guinea, Leiden: EJ. Brill.
  6. ^ Dow, D.B.; Sukamto R. (1984). „Late Tertiary to Quaternary Tectonics of Irian Jaya” [Тектоника Иријан Џаје од касног терцијара до квартара]. Episodes. 7 (4): 3—9. doi:10.18814/epiiugs/1984/v7i4/001 Слободан приступ. 
  7. ^ Weiland, Richard J.; Cloos, Mark (1996). „Pliocene-Pleistocene asymmetric unroofing of the Irian fold belt, Irian Jaya, Indonesia: Apatite fission-track thermochronology” [Плиоценско-плеистоценско асиметрично откривање Иријанског наборног појаса, Иријан Џаја, Индонезија: термохронологија фисионих трагова апатита]. GSA Bulletin. 108 (11): 1438—49. Bibcode:1996GSAB..108.1438W. doi:10.1130/0016-7606(1996)108<1438:ppauot>2.3.co;2. 
  8. ^ а б Kincaid, Joni L.; Klein, Andrew G (2004). „Retreat of the Irian Jaya Glaciers from 2000 to 2002 as Measured from IKONOS Satellite Images” [Повлачење глечера Иријан Џаје од 2000. до 2002. мерено сателитским снимцима ИКОНОС-а] (PDF). 61st Eastern Snow Conference. стр. 147—157. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 10. 2024. г. Приступљено 3. 11. 2011. 
  9. ^ Allison, Ian; Peterson, James A. „Glaciers of Irian Jaya, Indonesia and New Zealand” [Глечери Иријан Џаје, Индонезије и Новог Зеланда]. U.S. Geological Survey, U.S.Department of the Interior. Архивирано из оригинала 12. 5. 2008. г. Приступљено 6. 9. 2018. 
  10. ^ „Papua Glacier's Secrets Dripping Away: Scientists” [Тајне глечера Папуе нестају: научници]. Jakarta Globe. Agence France-Presse. 2. 7. 2010. Архивирано из оригинала 2010-07-05. г. Приступљено 3. 7. 2010. 
  11. ^ Wang, Shan-shan; Veettil, Bijeesh Kozhikkodan (2018-03-01). „State and fate of the remaining tropical mountain glaciers in australasia using satellite imagery” [Стање и судбина преосталих тропских планинских глечера у Аустралазији помоћу сателитских снимака]. Journal of Mountain Science (на језику: енглески). 15 (3): 495—503. ISSN 1993-0321. S2CID 135211598. doi:10.1007/s11629-017-4539-0. 
  12. ^ „Историја снега на Карстенсовој пирамиди (Пунчак Џаја)”. www.snow-forecast.com. Архивирано из оригинала 17. 8. 2023. г. Приступљено 17. 8. 2023. 
  13. ^ Jones, Lola (15. 12. 2009). „The most technical of the 7 summits” [Најтехничкији од 7 врхова]. Xtreme Sport. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016. 
  14. ^ Интервју са Жаном Жаком Дозијем Архивирано 31 март 2012 на сајту Wayback Machine 2002. (на холандском).
  15. ^ Temple, Philip (4. 10. 2013). „Account of first ascent” [Извештај о првом успону]. Архивирано из оригинала 20. 5. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  16. ^ Parfet, Bo; Buskin, Richard (2009). Die Trying: One Man's Quest to Conquer the Seven Summits [Умри покушавајући: Потрага једног човека да освоји Седам врхова]. New York, N.Y.: American Management Association. стр. 178. ISBN 978-0-8144-1084-4. 
  17. ^ „Cartensz Pyramid” [Карстенсова пирамида]. 7summits.com. Архивирано из оригинала 16. 7. 2006. г. Приступљено 7. 7. 2006. 
  18. ^ Jaya (Carstensz Pyramid): The 7th Summit is a tough climb Архивирано 5 октобар 2024 на сајту Wayback Machine. Summits.com. Retrieved 28 May 2023
  19. ^ Dharma Somba, Nethy (17. 4. 2016). „Freeport employee dies on Carstensz Peak - National” [Запослени у Фрипорту преминуо на врху Карстенс - Национално]. The Jakarta Post (на језику: енглески). Приступљено 29. 10. 2024. 
  20. ^ Darma Somba, Nethy (10. 10. 2017). „Dead climber airlifted from Carstensz Pyramid - National” [Погинули пењач превезен хеликоптером са Карстенсове пирамиде - Национално]. The Jakarta Post (на језику: енглески). Приступљено 29. 10. 2024. 
  21. ^ Benavides, Angela (2024-10-25). „A Climber's Death Mars the Long-Awaited Opening of Carstensz Pyramid » Explorersweb” [Смрт пењача квари дуго очекивано отварање Карстенсове пирамиде » Explorersweb]. Explorersweb. Приступљено 29. 10. 2024. 
  22. ^ Sephiawardhani, Diffa (3. 3. 2025). Martina, Lasti, ур. „Two RI Climbers Died of Hypothermia on Carstensz Pyramid, Papua” [Два индонежанска пењача преминула од хипотермије на Карстенсовој пирамиди, Папуа]. RRI. Radio Republik Indonesia. Приступљено 5. 3. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пунчак_Џаја&oldid=30444305”