Пфалц E.I/VI

Пфалц E.I/VI
	Авион Пфалц E.I
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње	1915.
Уведен у употребу	1915.
Повучен из употребе	1918.
Статус	неактиван
Први корисник	Немачко ваздухопловство
Број примерака	E.I 74 ком.
Дужина	6,30
Размах крила	9,26
Висина	2,55
Површина крила	14,40
Празан	345
Нормална полетна	535
Клипно-елисни мотор	1 х Oberursel U.0
Снага	1 х 59 kW
Брзина крстарења	121 km/h
Макс. брзина на H=0	145 km/h
Тактички радијус кретања	180 km
Долет	360 km
Плафон лета	3300 m
Брзина пењања	267 m/min

Пфалц E.I/VI (нем. Pfalz E.I/VI) је фамилија немачких ловачких авиона из периода Првог светског рата. Први авион Пфалц E.I из ове породица је први пут полетео 1915. године. Породица је имала шест авиона са ознакама од E.I до E.VI а настали су еволуитивним побољшањем основног модела. Укупно је произведено 242 авиона свих модела ове породице у току 1915. и 1916. године^[1]. ^[2]

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Фабрика за производњу авиона Pfalz Flugzeugwerke GmbH је основна 1913. године па пошто није имала властиту конструкцију авиона одлучила је да израђује авионе по лиценци па је прво производила авионе у сарадњи са Албатросом али та сарадња је прекинута после неколико месеци. Након тога преорјентисали су се на сарадњу са француским Morane-Saulnier и до лета 1914. године произвели су 60 авиона Morane-Saulnier L и откупили лиценцу за производњу авиона Morane-Saulnier H.

Пошто је у међувремену почео Први светски рат настао је застој у производњи ових авиона све до тренутка када су маја месеца 1915. године добили примерак Фокеровог синхронизатора митраљеза са елисом. Одмах су синхронизатор уградили на М-С тип Х и добили прворазредни ловац који је добио назив према немачкој класКрилаификацији војних авиона Пфалц E.I. Овај авион је произведен у 74 примерка, имао је ваздухом хлађени радијални ротативни мотор Oberursel UO снаге 80 KS и један Шпандау (Spandau LMG 08) митраљез калибра 7,92 mm. Исте године је пороизведен и авион Пфалц E.II са појачаним мотором Oberursel UI снаге 100 KS као и почињала производња модела E.III са мотором Siemens ShI снаге 110 KS. Сви ови мотели су били класичне конструкције и израде авиона тога доба: дрвена конструкција и облога од платна и делом дрвена лепенка. Од челичних цеви и профила биле су направљене пирамиде (носачи управљачких сајли), носачи мотора и конструкција стајног трапа.

За модел E.IV који је имао мотор Oberursel UIII снаге 160 KS морала је да се појача носећа структура авиона тако да се челична конструкција продужава на кабину пилота која је обложена шперплочама а реп авиона остаје не промењен: дрвена конструкција и облога од платна. Овај авион за разлику од осталих модела из ове фамилије је био наоружан са два митраљеза Шпандау (Spandau LMG 08).

Пошто се авиациона техника у том периоду нагло развијала ротативни мотори су постали превазиђени па је у наредном моделу E.V уграђен линијски водом хлађени мотор Mercedes DI снаге 105 KS.

Последњи модел из ове фамилије је био E.VI који је био опремљен као и E.II и служио је за обуку пилота ловаца. Са овим моделом се гаси ова породица авиона с обзиром а су их потиснули знатно бољи двокрилци.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Труп је дрвене носеће конструкције у прамцу био је прекривен шперплочом, а све остале површине, укључујући и носеће. имале су облогу од платна. Метални делови су били носач мотора на који је причвршћен радијални ротациони мотор Оберурсел, и цевасти пилони за везивање крила и за ужад намењена његовом увијању. У трупу се налазила отворена пилотска кабина са неопходним инструментима и ветробранским стаклом за заштиту пилота. Испред пилота на горњем делу трупа био је постављен фиксни митраљез који се налазио у хаптичком пољу пилота тако да је могао да интервенише ако дође до заглављивања митраљеза.

Погонска група: Авиони ове фамилије су били опремљени следећим ротативним ваздухом хлађеним радијалним моторима: Oberursel UO снаге 80 KS, Oberursel UI снаге 100 KS, Oberursel UIII снаге 160 KS, Siemens ShI снаге 110 KS и линијским водом хлађеним мотором Mercedes DI снаге 105 KS. Ротативни мотори су били заштићени металном хаубом а линијски мотор је имао коректно изведену капотажу мотора направљену од алуминијумског лима. На вратилу мотора су биле насађене дрвене двокраке вучне елисе фиксног корака.

Крила су била класичне конструкције комбинација дрво, метал и облога од импрегнираног платна. Била су танког профила и облика трапеза. Управљање авионом се изводило деформисањем крила преко ужади (систем Блерио) која су била повезана са управљачком палицом пилота. Репна пераја су била исте конструкције као и крила.

Стајни трап: Основни део стајног трапа се састоји од челичне конструкције са два точка на фиксној осовини. Трећа ослона тачка авиона је била дрвена еластична дрљача уграђена испод репа авиона.

Наоружање: Ови авиони су обично били наоружан са 1 фиксним митраљезом Шпандау LMG 08 калибра 7,92 mm, са комплетом муниције од 500 метака. Само модел E.IV је имао 2 митраљеза.

Варијанте[уреди | уреди извор]

Пфалц E.I - Серијски произвођен ловац 1915. са мотором Oberursel UO снаге 80 KS.
Пфалц E.II - Серијски произвођен ловац 1915. са мотором Oberursel UI снаге 100 KS.
Пфалц E.III - Серијски произвођен ловац 1915-16. са мотором Siemens ShI снаге 110 KS.
Пфалц E.IV - Серијски произвођен ловац 1916. са мотором Oberursel UIII снаге 160 KS.
Пфалц E.V - Серијски произвођен ловац 1916. са мотором Mercedes DI снаге 105 KS.
Пфалц E.VI - Серијски произвођен ловац/школски 1916. са мотором Oberursel UI снаге 100 KS^[3].

Технички подаци фамилије авиона Пфалц E.I/VI^[1][уреди | уреди извор]

Величине	Пфалц E.I	Пфалц E.II	Пфалц E.III	Пфалц E.IV	Пфалц E.V	Пфалц E.VI
Година производње	1915.	1915.	1915-16.	1916.	1916.	1916.
Намена	ловац					школски
Посада	1
Дужина	6,30 m	6,45 m	6,85 m	6,60 m	6,60 m	6,45 m
Размах	9,26 m	10,20 m	11,20 m	10,20 m	10,20 m	10,20 m
Висина	2,55 m	2,55 m	3,40 m	2,55 m	2,60 m	2,55 m
Површина крила	14,40 m²	16,00 m²	18,50 m²	16,00 m²	16,00 m²	16,00 m²
Маса празног	345 kg	410 kg	445 kg	471 kg	510 kg	410 kg
Полетна маса	535 kg	620 kg	705 kg	694 kg	696 kg	620 kg
Погон (мотор)	Oberursel UO 80 KS	Oberursel UI 100 KS	Siemens ShI 110 KS	Oberursel UIII 160 KS	Mercedes DI 105 KS	Oberursel UI 100 KS
Највећа брзина 0 m	145 km/h	150 km/h	150 km/h	160 km/h	165 km/h	150 km/h
Плафон лета	3300 m	3300 m	4000 m	3300 m	3000 m	3300 m
Долет	360 km	440 km	500 km	300 km	360 km	440 km
Успон	216 m/min	248 m/min	235 m/min	317 m/min	240 m/min	248 m/min
Наоружање митраљез	1 х LMG 08/15	1 х LMG 08/15	1 х LMG 08/15	2 х LMG 08/15	1 х LMG 08/15	1 х LMG 08/15
Испоручено ком.	74	80	20	24	24	20

Наоружање[уреди | уреди извор]

Наоружање авиона: Пфалц E.I/VI
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза	1 Spandau LMG 08/15
Број метака	500
Калибар	7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Укупно је произведено 242 свих модела из ове породица авиона. Ови авиони су се користили као ловци током 1915. и 1916. године на свим фронтовима. Углавном су били заштитна пратња двоседим извиђачким авионима. Неправедно су били у сенци много бројнијих Фокерових ловаца.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Немачко царство

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 132: 139: 140. ISBN 3-89350-693-4.
^ „Pfalz E.I” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010.
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2021. г. Приступљено 05. 03. 2021.

Литература[уреди | уреди извор]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 132: 139: 140. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2.
Историјски архив, Пожаревац (2005). Српска ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915. године. Пожаревац: Историјски архив Пожаревац. ISBN 86-84969-08-1.
Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. стр. 41. ISBN 978-86-83395-36-1.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Pfalz_E.I/VI-1] а ^б ^в Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 132: 139: 140. ISBN 3-89350-693-4.

[Pfalz_E.I-2] „Pfalz E.I” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010.

[3] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2021. г. Приступљено 05. 03. 2021.

[1]

[2]

[3]