Пшеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пшеница
Triticum aestivum - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-274.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Liliopsida
ред: Poales
породица: Poaceae
потпородица: Pooideae
трибус: Triticeae
род: Triticum
L.
Врсте

Triticum aestivum
Triticum aethiopicum
Triticum araraticum
Triticum boeoticum
Triticum carthlicum
Triticum compactum
Triticum. dicoccoides
Triticum dicoccon
Triticum durum
Triticum ispahanicum
Triticum karamyschevii
Triticum macha
Triticum militinae
Triticum monococcum
Triticum polonicum
Triticum spelta
Triticum sphaerococcum
Triticum timopheevii
Triticum turanicum

Екологија таксона
Животна форма:
T (терофита)

Пшеница (лат. Triticum) је биљка које се узгаја широм света. Глобално, она је најважнија зрнаста биљка која се користи за људску исхрану и друга је на лествици укупне производње приноса житарица, одмах иза кукуруза; док је трећа пиринач.

Пшенична зрна су главни прехрамбени производ који се користи за добијање брашна за хлеб, колаче, тестенине итд; и за ферментацију у производњи пива, алкохола, вотке и биогорива. Љуска жита која се одваја при изради брашна назива се мекиња. Пшеница се сеје на одређеном простору као крмно биље, а слама се користити као застирка у стајама и шталама, као грађевински материјал за израду кровова, или за зидање балама сламе.

Историја[уреди]

Пореклом је из југозападне Азије, из области познате као плодни лук. Истраживања су показала да је највероватније место одомаћивања пшенице Дијарбекир у Турској[1]. Ширење узгоја пшенице ван плодног лука почело је током неолитског периода, да би се пре 5000 година могла наћи у Етиопији, Индији, Ирској и Шпанији. Миленијум касније стигла је и у Кину. Пре 3000 година употреба плугова које су вукли коњи повећала је производњу житарица која је наставила да расте услед употребе модернијих машина и метода као и проширивања обрадивог земљишта.

Привреда[уреди]

Пшенична зрна се класификују према особинама зрна за намену на тржишту производа. Купци пшенице употребљавају класификације да им помогну при одлуци коју пшеницу купити, јер свака класа има своју употребу. Произвођачи пшенице одређују које класе су најпрофитабилније за производњу у одређеном систему производње. Пшеница је широко узгајана јер даје добар принос по јединици површине, добро расте и у умерено кратким сезонама и даје високо квалитетно брашно које се користи у пекарству. Хлеб се углавном прави од пшеничног брашна, али и од других житарица као што су раж и зоб. И многе друге врсте хране се израђују од пшеничног брашна, што резултује великом потражњом за житарицама чак и у земљама са знатнијим вишком хране.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Jorge Dubcovsky and Jan Dvorak, "Genome Plasticity a Key Factor in the Success of Polyploid Wheat Under Domestication", Science 316 [Issue 5853], pp. 1862, 29 June 2007

Литература[уреди]

  • Bonjean, Alain P. (2001). The World Wheat Book: A History of Wheat Breeding. Intercept Limited. ISBN 978-1-898298-72-4. 
  • Maarten, William; Bonjean, Alain P.; van Ginkel, Maarten (2011). The World Wheat Book: A History of Wheat Breeding. Lavoisier. ISBN 978-2-7430-1102-4. 
  • Ears of plenty: The story of wheat, The Economist, Dec 24th 2005, pp. 28-30
  • Blaženčić Ž. Danon J. 1989. Hranljivo, lekovito, otrovno i začinsko bilje. Beograd: Naučna knjiga.
  • Bray N. Trump D. 1982. Dictionary of Archaeology. Haruondsworth: Penguin.
  • Curtis H. Evert R. Raven P. 1981. Biology of plants. New York: Worth Publishers.
  • Domol R. Urban S. 1948. Botanika za V razred gimnazije. Zagreb: Nankladni zavod Hrvatske.
  • Joanović M. 1985. Privreda praistorije, katalog za izložbu. Vršac: Narodni muzej u Vršcu.
  • Josifović M. at all. 1976. Red: Poales. Flora SR Srbije. VIII: 259.
  • Kojić M. 1991. Botanika. Beograd: Nauka.
  • Srejović D. 1997. Arheološki leksikon. Beograd: Savremena administracija.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пшеница