Пјер Мари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пјер Мари
PierreMarie.jpg
Пјер Мари
(фотографија Eugèna Pirou из 1900).
Датум рођења (1853-09-09) 9. септембар 1853.
Место рођења Париз
Француска
Датум смрти 13. април 1940.(1940-04-13)(86 год.)
Место смрти Париз
Француска
Пребивалиште Застава Француске Француска
Поље Медина, Неурологија
Школа Сорбона
Институција Сорбона
Познат по Открићима неуролошких болести
Награде Члан Француске медицинске академије.

Пјер Мари (франц. Pierre Marie; Париз, 9. септембар 1853Париз, 13. април 1940) је био француски лекар, неуролог, заслужан за откривање неколико нових клиничких ентитета, као што су; прогресивна мишићна атрофија 1886, акромегалија 1886, хипертрофична остеоартропатија 1890, хередоатаксија мозга 1893, анкилозирајући спондилитис 1898.[1] Ова открића у медицини донела су му међународни углед.[2]

Епоними[уреди]

  • Маријева атаксија (Marie's ataxia)

Наследна болест нервног система, са церебеларном (можданом) атаксијом.

  • Мари-Фоа-Алајуанијев синдром (Marie-Foix manoeuvre and reflex)

Мождана атаксија изазвана променама у малом мозгу код старијих особа, углавном због злоупотребе алкохола. Епоним је назван заједно са неуролозима Теофилом Алајуанином (1890-1980) и Чарлсом Фоа (1882-1927).

  • Маријева анартрија (Marie's anarthria)

Немогућност нормалне артикулације речима, због мождане лезије.

Познат као анкилозирајући спондилитис. Епоним је назван заједно са немачким неурологом Адолфом Струмпелом (1853-1925). Болест се назива и Бехтерева болест, по руском неурофизиолог Владимиру Бехтереву (18571927).

  • Мари-Леријев синдром (Marie-Léri syndrome)

Деформитет руку изазван остеолизом[a] зглобних површина прстију. Епоним је назван заједно са неурологом Андром Леријем (1875—1930).

  • Бамбергер-Маријева болест (Bamberger-Marie disease)

Такође позната као хипертрофична плућна остеоартропатија.

Напомене[уреди]

  1. Остеолиза је нестајање, „растапање“ коштаног ткива, најчешће због губитка калцијума у ​​кости.

Извори[уреди]

  1. Marie, P. Sur la spondylose rhizomélique. Revue de médecine (Paris) 1898; 18: 285-315
  2. Andrewes, David G. (2001). Neuropsychology. Psychology Press. ISBN 1-84169-103-8. 

Библиографија[уреди]

  • Des formes frustes de la maladie de Basedow. Thèse de doctorat, Paris, 1883.
  • Sclerose en plaques et maladies infectieuses. 1884.
  • Sur deux cas d’acromégalie. 1886.
  • De la déviation faciale dans l’hémiplégie hystérique.
  • Sur une form particulière d'atrophie musculaire progressive; souvent familiale, débutant par les pieds et les jambes et atteignant tard les mains. With Jean Martin Charcot. Rev Méd, Paris, 1886, 6: 97
  • Hystérie dans l’intoxication par le sulfure de carbone. 1888.
  • Ostéoarthropathie hypertrophiante pneumique. 1890.
  • Essays on Acromegaly. With bibliography and appendix of cases by other authors. London, 1891.
  • Leçons sur les maladies de la moëlle épinière. Paris, 1892. Translated into German. English translation by M. Lubbock: Lectures on Diseases of the Spinal Cord. London, 1895.
  • Sur l'hérédo-ataxie cérébelleuse. Semaine médicale, Paris, 1893, 13: 444.
  • Leçons de clinique médicale. Hôtel-Dieu, 1894-1895.
  • Sur un syndrome clinique et urologique se montrant dans le diabète lévulosurique et caractérisé par un état mélancolique avec insomnie et impuissance. With Robinson. 1897.
  • L’évolution du langage considéré au point de vue de l’étude de l’Aphasie. 1897.
  • Dysostose cléido-crânienne héréditaire. Paul Sainton (1868-1958). 1897.
  • Spondylose rhizomélique. 1898.
  • Pagetsche Knochenkrankheit. With André Léri. In Handbuch der Neurologie. Volume 4, Berlin, 1913.
  • Revue neurologique, 1916, 30: 564-565.
  • Neurologie. 2 volumes; Paris, 1923.
  • Travaux et mémoires. Paris, 1926 and 1928.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]