Пјер Мариво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пјер Мариво
Pierre de Marivaux.jpeg
Пјер Мариво
Пуно имеПјер Карле де Шамблен де Мариво
Датум рођења(1688-02-04)4. фебруар 1688.
Место рођењаПариз
 Француска
Датум смрти12. фебруар 1763.(1763-02-12) (75 год.)
Место смртиПариз
 Француска

Пјер Карле де Шамблен де Мариво (франц. Pierre Carlet de Chamblain de Marivaux; Париз, 4. фебруар 1688Париз, 12. фебруар 1763) био је француски књижевник.

Биографија[уреди]

Рођен је у Паризу. Похађао је колеџ ораторијанаца у Риому, где му је отац радио као чиновник у ковници новца. Године 1710. уписује се на студије права, али их не завршава. Посећује париске књижевне салоне, где се упознаје са познатим писцима као што су Фонтенел, Ла Мот, Монтескје и опат де Сен-Пјер. Објављује своју прву комедију (1712), а након тога и своје прве романе и пародије.

Оженио се 1717. године пет година старијом Коломбом Болоњ (Colombe Bоlogne), са којом је 1719. добио ћерку Коломб-Проспер. Исте године му је у Риому умро отац, следеће је банкротирала банка у којој се налазио позамашан женин мираз, а 1723. му је умрла супруга. Још за њеног живота био се зближио са Силвијом Балети, глумицом која је тумачила главне улоге у његовим комадима, али са њом није засновао брачну заједницу: од 1744. до смрти, становао је са извесном госпођицом Сен-Жан (M-lle Saint-Jean).[1] Пошто је 1720. године запао у тешку материјалну оскудицу, у потпуности се посвећује књижевном и издавачком раду. Од 1742. је члан Француске академије, а 1759. је, иако већ болестан, изабран за њеног директора.[1] И поред писања и чланства у академији, Мариво је био принуђен да своју ћерку смести у манастир, немајући довољно средстава за њен мираз. У старости је био све мање књижевно активан и на маргини тадашњег књижевног живота Француске.

Доприноси[уреди]

Почео је да пише већ са осамнаест година. Доста је лутао док није пронашао свој пут, али се никада није одрекао подједнаког интересовања за позориште, роман и есеј. Ипак, његов највећи допринос је на пољу драме. Поред једне друштвене комедије и једне трагедије, створио је посебну драмску врсту мариводаж (marivaudage). Сарађивао је са обе позоришне трупе свога времена – Италијански глумци и Француска комедија. Прва је изведела преко двадесет његових дела, а друга око десет.

Неки његови комади су изазивали велику пажњу, да би други били одмах заборављани. Опет, чак иста дела би у различитим временима била другачије прихватана.

Најпознатији комади су:[уреди]
  • Арлекин углађен љубављу (Arlequin poli par l’amour, 1720);
  • Љубавно изненађење (La Surprise de l’amour, 1722);
  • Двострука непостојаност (La Double inconstance, 1723) и
  • Игра љубави и случаја (Le Jeu de l’amour et du hasard, 1730).
Најзначајнији роман:[уреди]
  • Маријанин живот (La Vie de Marianne).
Есеји[уреди]

Карактеристике[уреди]

У својим делима, трагао је за затамњеним деловима срца у којима се скрива љубав у страху да не буде уочена, а циљ сваке од његових комедија био је да изгони из сваког од тих кутака. Особине су које се обично истичу уз свако од његових дела јесу духовитост, осећајност, финоћа, деликатност, поезија и психолошка уверљивост, али и мајсторство конверзације. Неки су замерали да у његовим комадима нема довољно радње, а да има сувише духовитости. Мислило се, такође, да је више живахан и површан него дубок. Други су опет могли да проникну у дубље филозофске нивое написаног па је сасвим извесно да његова дела вероватно нису за свакога.


Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Француска књижевност, књига друга, у оквиру Едиције стране књижевности, Издавачко предузеће „Нолит“, Београд, 1976.