Пјер де ла Ри

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Пјер де ла Ри
Pierre de la Rue.jpg
Датум рођења 1460.
Место рођења Турне
Датум смрти 1518.

Пјер де ла Ри (франц. Pierre de la Rue; 14601518) био је француско-фламански композитор. Ла Ри је већи део свог живота провео у Бриселу и Малинесу на бургуњском двору Хабсбурговаца; неки документи смештају га у Сијену 1482. и 148385. као тенора. Идући пут се појављује 148992. као певач у катедрали у Хертогенбосу. Пре него што је постао цар, Максимилијан је позвао Ла Рија да се 1492. придружи његовој капели. Неколико година након рада у Сијени — радио је углавном у бургуњској сфери — врло је вероватно да је упознао бројне друге важне композиторе онога доба и чуо широк распон музике за два путовања по Шпанији (1501—03. и 1506) у пратњи Филипа Лепог. Није сачувана ниједна Ла Ријева композиција из његових година као певача у Сијени, а холандски извори сугеришу да је његово компоновање концентрисано на његових последњних двадесет година. Ла Ри се клонио неких напредних аспеката компоновања у његовом добу. Чини се да Ла Ри није радио на томе да произведе богате хармонске ефекте и ритмички живахне прогресије многих комада његових савременика.

Духовна музика[уреди]

L'homme armé

Карактер Ла Ријевог контрапункта добро илуструје почетни одломак његовог мотета Lauda anima mea Dominum. Након неколико почетних акорада, текстуру прожимају имитације и особито измене кратких мотива мећу гласовима. Међутим, имитације се не догађају као јасно одређене експозиције главног корпуса уверљивог тематског материјала, него радије стварају континуирани проток музичког звука, хомогенијег него што би он иначе био. Иста техника често је Ла Рија водила до непрестаног понављања једног мотива у једном или више гласова као слободно поновљеног остината. У већини је од своја 23 мотета и више него 30 миса Ла Рија често прекидао континуирани ток музике продубљеним пасажима дуета. Но никакво такво круто конструктивно средство не држи скупа његову најпознатију мису, requiem, која се попут већине вишегласних композиција мисе за мртве у ренесанси састоји од делова пропријума као и ординарија — у овом случају то су интроит,Kyrie, tractus, оферториј, Sanctus. Ла Ријев requiem вредан је пре свега због своје тамне звучности.

Световна музика[уреди]

Пјер де ла Ријеву световну и сакралну музику карактеришу контрапунктска строгост. Писао је шансоне над светим cantus firmusima и над канонским и готово канонским субструктурама. Неке од његових ронда показују како се старије конвенције могу прилагодити новој, претежно четворогласној вокалној полифонији. Међутим, они, међу његових тридесетак шансона који су организовани низовима испреплетених фраза без икаквих предодређених потпорних средства или конвенционалне понављајуће шеме — као што су Trop+secret, autant en emporte le vent i Pourquoy non — најбоље показују његову вештину у стварању музичке форме помоћу мотивске имитације. Ла Ри је компонаовао песме уско повезане са старијим књижевним традицијама својом реториком, ако не и с формама: понављао је музичке фразе као би одразио шему песничке риме или како би напросто заокружио затворену форму, често је преклапао фразе да би осигурао континуитет текстуре и што је бивао старији писао је једноставнију и мање мелизматичну музику. Чини се да се шансони крећу достојанственим кораком јер су испуњени лежерним синкопирањима, делом и због тога што је композитор непрестано користио метричке нагласке, а није деловао против последичног помањкања бодрости чврсто одређеним и оштро профилисаним ритмичким мотивима. То помањкање ритмичког порива даје овим врло озбиљним композицијама њихову благо меланхоличну мирноћу и гладак непрекинут проток.[1]

Por quoy non

Дела[уреди]

Мисе[уреди]

  1. Missa Alleluia (5vv);
  2. Missa Almana (4vv);
  3. Missa Assumpta est Maria (4vv);
  4. Missa Ave Maria (4vv);
  5. Missa Ave sanctissima Maria (6vv);
  6. Missa Conceptio tua (5vv);
  7. Missa Cum iucunditate (or iocunditate) (4 and 5vv);
  8. Missa de Beata Virgine (4vv);
  9. Missa de Feria (5vv);
  10. Missa de Sancta Anna (4vv);
  11. Missa de Santa Cruce (5vv);
  12. Missa de Sancto Antonio (4vv);
  13. Missa de Sancto Job (4vv);
  14. Missa de Septem Doloribus (5vv);
  15. Missa de Virginibus (4vv);
  16. Missa Incessament (5vv), такође позната као Missa Sic deus & Non salvatur rex;[2]
  17. Missa Inviolata (4vv);
  18. Missa Iste est Speciosa (5vv);
  19. Missa Jesum Liate (4vv);
  20. Missa L'homme armé I (4vv);
  21. Missa Nunqua fué pena major;
  22. Missa O gloriosa Margaretha (4vv);
  23. Missa O Salutaris Hostia (4vv);
  24. Missa Pascale (5vv);
  25. Missa Pro fidelibus defunctis (4-5vv);
  26. Missa Puer natus est (4vv);
  27. Missa Sancta Dei Genetrix (4vv);
  28. Missa Sine Nomine I (4vv);
  29. Missa Sub Tuum praesidium (4vv);
  30. Missa Tandernaken (4vv);
  31. Missa Tous les regretz (4vv);
  32. Missa Iste Confessor;
  33. Missa L'homme armé II (4vv);
  34. Missa sine nomine II (4vv).

Фрагменти

  1. Kyrie in festo Paschale;
  2. Kyrie Paschale;
  3. Credo Angeli Archangeli;
  4. Credo de villagiis;
  5. Credo l'amour de moy;
  6. Credo;
  7. Credo.

Мотети

  1. Ave Regina cœlorum;
  2. Ave sanctissima Maria;
  3. Considera Israel;
  4. Da pacem, Domine;
  5. Delicta juventutis;
  6. Gaude virgo mater;
  7. Lauda anima mea Dominum;
  8. Laudate Dominum omnes gentes;
  9. O Domine Jesu Christi;
  10. O salutaris hostia;
  11. Pater de caelis Deus;
  12. Quis dabit pacem;
  13. Regina coeli;
  14. Salve mater salvatoris;
  15. Salve regina I;
  16. Salve regina II;
  17. Salve regina III;
  18. Salve regina IV;
  19. Salve regina V;
  20. Salve regina VI;
  21. Santa Maria virgo;
  22. Si dormiero;
  23. Te decet laus;
  24. Vexilla Regis-Passio Domini;
  25. Absalom, fili mi;
  26. Domini est terra;
  27. Lamentationes Hieremiae;
  28. Virga tua.

Шансоне

  1. À vous non autre;
  2. Au fen d’amour;
  3. Autant en emporte;
  4. Carmen in re;
  5. Ce n’est pas jeu;
  6. Cent mille regretz;
  7. De l’œil de le fille;
  8. Dedans bouton;
  9. Dicte moy bergere;
  10. D’ung altre aymer;
  11. D’ung desplaisier;
  12. En espoir vis;
  13. En l’amour d’un dame;
  14. Forseulement;
  15. Forseulement;
  16. Iam sauche;
  17. Il fault morir;
  18. Il viendra le jour;
  19. Incessament mon povre cueur;
  20. Las que plains tu;
  21. Ma bouche rit;
  22. Myn hert altyt heeft verlanghen;
  23. Plorés, genicés, criés -Requiem;
  24. Pour ceque je suis;
  25. Pourquoy non;
  26. Pourquoy tant me fault; Pour ung jamais;
  27. Si le changer;
  28. Tant que nostre argent;
  29. Tous les regretz;
  30. Tous nobles cueurs;
  31. Trop plus secret;
  32. Adieu comment;
  33. Dueil et ennuy;
  34. Je n’ay regretz;
  35. Sailliés avant.

Референце[уреди]

  1. ^ Brown, Howard M. - Stain, Luise K. Glazba u renesansi (prev. Stanislav Tuksar), Zagreb, Hrvatsko muzikološko društvo, 2005.
  2. ^ „Pierre de la Rue (c.1460-1518) - A discography”. medieval.org. Приступљено 1. 7. 2010.