П-талас

Из Википедије, слободне енциклопедије
П-талас
Заступљеност ширења П-таласа на 2Д матрици (емпиријски облик)

П-таласи су врста еластичних таласа који у сеизмологији зову сеизмички таласи и који могу да путују кроз континуум. Континуум се састоји од гасова (као звучни таласи), течности или чврстих материја, укључујући и Земљу. П-таласи могу бити произведени од земљотреса. Име П-талас се често каже за примарни талас, јер има највећу брзину, па се стога први региструје, или талас притиска, јер га чине наизменичне компресије.[1]

У изотропној и хомогеној материји, начин простирања П-талас је увек уздужни, тако да честице имају вибрације дуж или паралелно на правац енергије таласа.

Брзина[уреди]

Брзина П-таласа у хомогеној изотропи медија даје:

v_p= \sqrt{ \frac {K+\frac{4}{3}\mu} {\rho}}= \sqrt{ \frac{\lambda+2\mu}{\rho}}

где К је највећи модул , \mu му је модул смицања (модул крутости, понекад означени као Г, а такође зову га други Ламе параметар), \rho је густина материјала кроз који се талас простире , а \lambda је први хроми параметар.

Типичне вредности за П-брзину таласа у земљотресима су у опсегу од 5 до 8 км/с. Прецизна брзина варира у зависности од региона у унутрашњости Земље, од мање од 6 км/с у Земљиној кори до 13 км/с кроз језгро.[2][3]

Сеизмички таласи у Земљи[уреди]

Примарни и секундарни таласи су таласи који путују у Земљу. Кретање и понашање оба П-типа и С-типа на Земљи се прати да би се испитала унутрашња структура Земље. Прекиди у брзини у функцији дубине указују на промене у фази или композицији. Разлике у временима доласка таласа пореклом су сеизмичи догађај попут земљотреса, као последица таласа узимајући различите путеве доласка ка унутрашњој структури Земље.

П-талас (зона сенке)

П-талас (зона сенке)[уреди]

Скоро све доступне информације о структури дубоке унутрашњости Земље потичу из посматрања путних времена, размишљања, преламања и фазних прелаза у сеизмичке таласе тела, или нормалним режимима. Тело таласа путује кроз слојеве течности унутрашњости Земље, али П-таласи се благо преламају кад пролазе кроз транзицију између пластичног и течног спољашњег језгра. Као резултат тога, постоји П-талас "сенка зона" између 103° и 142° из фокуса земљотреса, где почетни П-таласи нису регистровани на сеизмометру. Насупрот томе, С-таласи не путују кроз течности, уместо тога, они су ослабљени.

Као упозорење земљотресу[уреди]

Земљотрес је могуће открити без разарања примарних таласа који путују брже кроз Земљину кору него до деструктивних средњих и Рејли таласа. Износ претходног упозорења зависи од врема између доласка П-таласа и других разорних таласа, углавном око 60-90 секунди за дубоке, удаљене велике потресе, као што је био земљотрес у Токију, који се десио 2011. године. Ефикасност зависи од претходног упозорења. Систем раног упозоравања на земљотрес може да се аутоматизује да би се ступило у безбедну акцију, као што су издавање упозорења, заустављање лифта у овлашћеним спратовима или заустављање пребацивања гаса.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Milsom, J. (2003). Field Geophysics. The geological field guide series. 25. John Wiley and Sons. p. 232. ISBN 978-0-470-84347-5 Приступљено 25. 2. 2010.. 
  2. „Слике земљотреса”. U.S. Geological Survey". 
  3. „Seismographs - Keeping Track of Earthquakes”. Earthquake.usgs.gov. 27. 10. 2009. Приступљено 14. 12. 2011.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]