Раба (притока Дунава)
| Раба | |
|---|---|
Раба код града Рума, Мађарска | |
| Опште информације | |
| Дужина | 322 km |
| Басен | 5.841 km2 |
| Пр. проток | 9 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Алпи, Аустрија |
| В. извора | 1.200 m |
| Ушће | Дунав код Ђера, Мађарска |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е | |
| Насеља | Хохланч, Ђер |
| Притоке | Лапинч, Пинка, Gyöngyös Stream, Rabnitzbach, Marcal, Grazbach, Хазелбах, Schwengentalbach |
| Медији на Остави | |
Раба (мађ. Rába, нем. Raab, словен. Raba), је заједничка река Аустрије и Мађарске.
Река Раба се налази на југоистоку Аустрије и на западном делу Мађарске и притокаје Дунава. Извор реке је у Аустрији неколико километара од места Брук на Мури нем. Bruck an der Mur). У доњем делу тока утиче у притоку Дунава Мошони-Дунав у северозападном делу Мађарске код мета Ђер.
Пловност и насељена места
[уреди | уреди извор]| Држава | Дужина тока |
| Аустрија: | 110,7 km |
| Мађарска: | 211,3 km |
Градови дуж тока реке су Глисдорф, Фелдбах у Аустрији и Сентготард и Керменд у Мађарској.
Историја
[уреди | уреди извор]Раба је још у римско доба имала економски и трговачки значај. Неколико војних утврђења (Шарвар, Рабахидвег, Керменд) саграђено је у средњем веку ради чувања речних прелаза, а сама река је правила одбрамбену границу приликом надирања освајачких војски, нарочито Турака.
У 19. веку се ток Рабе први пут регулише и 1896. године код града Икервар се гради прва хидроцентрала у Мађарској.
Занимљивост
[уреди | уреди извор]Велика групација Словенаца која живи у северном делу Мађарске, а има их отприлике 5-6.000, ову реку зову Словеначка Раба. Већина ове етничке групе живи у месту Сентготард (мађ. Szentgotthárd), или Моноштер на словеначком (словен. Monošter), и у околним мањим селима.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Мапе река у Мађарској”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2007. г. Приступљено 30. 05. 2007.
- National Geographic 2006.