Раба (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Раба
Rum hídv.jpg
Раба код града Рума, Мађарска
Опште информације
Дужина 322 km
Басен 5.841 km2
Пр. проток m3s
Слив Црноморски
Водоток
Извор Алпи, Аустрија
В. извора 1.200 m
Ушће Дунав код Ђера, Мађарска
Географске карактеристике
Земља  Аустрија Мађарска
Насеља Хохланч, Ђер

Раба (мађ. Rába, нем. Raab, сл. Raba), је заједничка река Аустрије и Мађарске.

Река Раба се налази на југоистоку Аустрије и на западном делу Мађарске и притокаје Дунава. Извор реке је у Аустрији неколико километара од места Брук на Мури нем. Bruck an der Mur). У доњем делу тока утиче у притоку Дунава Мошони-Дунав у северозападном делу Мађарске код мета Ђер.

Пловност и насељена места[уреди]

Држава Дужина тока
Аустрија: 110,7 km
Мађарска: 211,3 km

Градови дуж тока реке су Глисдорф, Фелдбах у Аустрији и Сентготард и Керменд у Мађарској.

Историја[уреди]

Раба је још у римско доба имала економски и трговачки значај. Неколико војних утврђења (Шарвар, Рабахидвег, Керменд) саграђено је у средњем веку ради чувања речних прелаза, а сама река је правила одбрамбену границу приликом надирања освајачких војски, нарочито Турака.

У 19. веку се ток Рабе први пут регулише и 1896. године код града Икервар се гради прва хидроцентрала у Мађарској.

Занимљивост[уреди]

Велика групација Словенаца која живи у северном делу Мађарске, а има их отприлике 5-6.000, ову реку зову Словеначка Раба. Већина ове етничке групе живи у месту Сентготард (мађ. Szentgotthárd), или Моноштер на словеначком (сл. Monošter), и у околним мањим селима.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]