Раба (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Раба
Rum hídv.jpg
Раба код града Рума, Мађарска
Опште информације
Дужина 322 km
Басен 5.841 km2
Пр. проток 9 ​m3s
Слив Црноморски
Водоток
Извор Алпи, Аустрија
В. извора 1.200 m
Ушће Дунав код Ђера, Мађарска
Географске карактеристике
Држава/е  Аустрија Мађарска
Насеља Хохланч, Ђер

Раба (мађарски: Rába, немачки: Raab, словеначки: Raba), је заједничка река Аустрије и Мађарске.

Река Раба се налази на југоистоку Аустрије и на западном делу Мађарске и притокаје Дунава. Извор реке је у Аустрији неколико километара од места Брук на Мури немачки: Bruck an der Mur). У доњем делу тока утиче у притоку Дунава Мошони-Дунав у северозападном делу Мађарске код мета Ђер.

Пловност и насељена места[уреди]

Држава Дужина тока
Аустрија: 110,7 km
Мађарска: 211,3 km

Градови дуж тока реке су Глисдорф, Фелдбах у Аустрији и Сентготард и Керменд у Мађарској.

Историја[уреди]

Раба је још у римско доба имала економски и трговачки значај. Неколико војних утврђења (Шарвар, Рабахидвег, Керменд) саграђено је у средњем веку ради чувања речних прелаза, а сама река је правила одбрамбену границу приликом надирања освајачких војски, нарочито Турака.

У 19. веку се ток Рабе први пут регулише и 1896. године код града Икервар се гради прва хидроцентрала у Мађарској.

Занимљивост[уреди]

Велика групација Словенаца која живи у северном делу Мађарске, а има их отприлике 5-6.000, ову реку зову Словеначка Раба. Већина ове етничке групе живи у месту Сентготард (мађарски: Szentgotthárd), или Моноштер на словеначком (словеначки: Monošter), и у околним мањим селима.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]