Равело
| Равело итал. Ravello | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Регија | Кампанија |
| Покрајина | Салерно |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.523 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 38′ 58″ С; 14° 36′ 42″ И / 40.64932° С; 14.61167° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 365 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 84010 |
| Позивни број | 089 |
| GeoNames ИД | 3169562 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Равело (итал. Ravello) је насеље у Италији у округу Салерно, региону Кампанија.
Према процени из 2011. у насељу је живело 1523 становника.[1][2] Насеље се налази на надморској висини од 365 м.
Историја
[уреди | уреди извор]Историја града је уско повезана са историјом војводства Амалфи. Историје Амалфија, Скале и Равела је испреплетена кроз векове. Након смрти цара Константина Великог 337., према легенди, шачица римских патриција одлучила је да емигрира у Цариград. Брод, који је испловио из непознате луке у Лацијуму, превозио је Руфоле, који су вероватно били потомци римског конзула Публија Рутилија Руфа. Брод је упао у олују и насукао се код јужне обале Италије. Путници су били приморани да одустану од својих првобитних планова и одлучили су да се населе у овом региону. Тражили су високо место где би се могли лако бранити од пирата. Основали су свој град на територији данашње Скале. Према историјским подацима, Скала је основана 340., скоро триста година након оснивања Амалфија.
До 8. века, сам Амалфи је постао најмоћније насеље на Амалфијској обали, контролишући Скалу, између осталог. 1081.након што су Нормани освојили Амалфијску републику, становништво је, искористивши чињеницу да је њихов нови господар, Норман Роберт Гвискар, заробљен у ратовима са византијским царем Алексијем I, одлучило да покуша да поврати њену независност. Као први корак, изабрали су свог дужда, контрадужа дужду кога су Нормани поставили да води републику. Незадовољни становници су одлучили да оснују нови град под вођством свог дужда на оближњем Монте Торелу, литици са погледом на Скалу.
Становници лојални Амалфију назвали су контрадужа ребело (што значи побуњеник), а неколико година касније то је трансформисано у Равело, што је такође постало име новог града. У знак замене за њихову лојалност, папа Виктор III, који се отворено противио Норманима, уздигао га је на епископски положај. Од тада је Равело постао потпуно независан и директно потчињен папи. Папа га је 1086. уздигао на статус надбискупије,[3] чинећи га тако, заједно са Скалом (коју је довео под своју јурисдикцију), најважнијим градом у региону.
Равело, иако политички, економски и војно потчињен папи, био је економски зависан од суседног Амалфија, јер није имао ни луку ни успостављене трговачке путеве. 1135. када је флота Републике Пизе напала Амалфи, Равело је успео да се одржи до доласка норманских ослободилачких војски. Две године касније, Пизанци су се вратили и опустошили Равело, као и Амалфи.
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2.054 | 1.921 | 2.486 | 2.594 | 2.415 | 2.315 | 2.422 | 2.508 | 2.462 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Istituto Nazionale di Statistica”.
- ^ „Ravello: History, Art and Culture”. Fine Taste Society (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-08.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gino Moliterno, ур. (2003). Encyclopedia of Contemporary Italian Culture. Routledge; Routledge World Reference. ISBN 0415285569.
- Catherine B. Avery, ур. (1972). The New Century Italian Renaissance Encyclopedia. Simon & Schuster. ISBN 0136120512.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Равело на Викимедијиној остави