Модел равне Земље

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Равна Земља)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету безбедности универзитета у Београду у Београду.
Датум уноса: март—јун 2018.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Слика Земље током мисије Аполо 17. из 1972.
Фламарионов дрворез (1888) приказује путника који долази на ивицу равне Земље и гура главу кроз небосвод.

Модел равне Земље је уверење да Земља има облик равни или диска са сводом у облику куполе. Многе древне културе су развиле концепције о равној Земљи, укључујући и Грчку до класичног периода, блискоисточне цивилизације бронзаног и гвозденог доба до хеленистичког периода, у Индији до периода Гупта царства и у Кини све до 17. века.

Парадигма сферне Земље је развијена у грчкој астрономије, почевши од Питагоре (6. век п. н. е.), иако је већина пресократоваца и даље веровала да је Земља равна. Аристотел је прихватио сферични облик Земље на емпиријским основама око 330. п. н. е., а знање о сферном облику Земље се од тада постепено ширило изван хеленистичког света.[1][2][3][4] Заблуда да су образовани Европљани у време Колумба веровали да је земља равна, и да су његова путовања побила та уверења, се назива „Мит о равној Земљи".[5] Британско Историјско удружење је 1945. ту заблуду ставило на друго место међу 20 најчешћих заблуда у историји.[6]

Историја[уреди]

Датотека:Вавилонска мапа света.jpg
Вавилонска мапа света. Најстарија мапа света, 6. век пре нове ере
Датотека:Анаксимандрова мапа света.png
Могућа сликовна представа Анаксимандрове мапе света

Подршка за равну земљу[уреди]

Западна Азија[уреди]

У египатској[7] и месопотамској митологији, Земља је приказана као диск који плута у океану. Пронађен је сличан модел у хомеровском извору из 8. века пре нове ере у којем "океанос, персонификовано тело воде које окружује кружну површину земље, је порекло свега и свих богова."[8]

Израелци су такође замишљали да је Земља диск који плута на води. Закривљени свод који раздваја земљу од неба.[9] Као већина цивилизација из антике, и Јевреји су веровали да је небо чврста купола са Сунцем, Месецом, планетама и звездама уграђеним у њега.[10]
Текстови пирамида древног Египта показује сличну космографију, океан окружен сувом земљом или острвима.

Грчка[уреди]

Песници[уреди]

Хомер[11] и Хесиод[12] су обојица описали дискову космографију на штиту од Ахила.[13][14] Ова поетска традиција се такође појављује у Стасинусу од Кипра,[15] Мимнермуса,[16] Есхила и Аполонија Рођанина[17]

Хомеров опис космографије диска на штиту од Ахила са окружујућим океаном је понављана далеко касније у 4. веку.[18]

Филозофи[уреди]

Неколико пресократоваца је веровало да је земља равна. Талес, Леукип и Демокрит, према Аристотелу.[19][20][21]

Филозоф Талес је мислио да земља плута на води као штап.[22] Међутим тврдило се како је Талес веровао у округлу земљу.[23][24] Анаксимандар је веровао да је земља кратки цилиндар са глатким кружним врхом који је остао стабилан јер је био на истој удаљености од свега.[25][26] Анаксимен из Милета је веровао да је Земља равна и да се вози у ваздуху, на исти начин као сунце, месец и остала небеска тела која су била сва ватрена, лете у ваздуху због своје равности.[27] Ксенофан из Колофана је мислио да је земља равна и да својом горњом страном додирује ваздух а доња страна се простире без границе.[28]

Веровање у равну земљу се наставило и у 5. веку после нове ере. Филозоф Анаксагора се сложио да је земља равна[29] а његов ученик Архелај је веровао да равна Земља је депресивна у средини као тањир, јер сунце не излази и залази у исто време за свакога.[30]

Историчари[уреди]

Хекатеј Милећанин је веровао да је земља равна и окружена водом.[31] Херодотус у његовој историји је исмејао веровање да вода окружује земљу[32], иако већина класичара се сложила да је он ипак веровао да је земља равна због његовог описа дословних крајева или ивица земље.[33]

Европа[уреди]

Древни Норвешки и Немачки народи су веровали у космографију равне земље окружене океаном са аксис мунди дрветом као центром света у средини.[34][35] У свету окруженом океаном седела је "змија" Јормунганд.[36] Норвешки стваралачки рачун који се очуван у условима Гилфагинирања, тврди да током стварања земље око њега је било непроходно море.

Јафнхар рече:„од крви која се излевала из његових рана направили су море, када су формирали и направили земљу положили су море у средину да буде тешко да мушкарци прођу кроз њу”.[37]

Стари норвешки Конунгс Скигсја са друге стране улази у сферичну земљу:

Ако узмеш упаљену свећу и ставиш је у средину собе мозеш да очекујеш да осветлиш целу унутрашњост осим ако нешто не омета свећу иако би соба била велика. Али ако би узео јабуку и окачио је близу пламена толико да се загреје, јабука би замрачила и затамнила скоро половину собе или чак и више. Међутим ако окачиш јабуку близу зида не би се угрејала, свећа би обасјала целу просторију а сенка на зиду где јабука виси била би једва пола велика од величине јабуке. Из овога се може закључити да је земљани круг округао као лопта и не једнако близу сунца у свакој тачки, али где закривљена површина лежи ближе сунцу тамо ће бити највећа топлота. Неке површине које леже испод непрекидних зрака не могу бити ни насељене.[38]

Источна Азија[уреди]

У древној Кини преовлађујуће веровање је било да је земља равна и коцкаста док је небо било около ње.[39] Претпоставка која је не испитана све до увођења европске астрономије у 17 веку.[40][41][42] Енглески синолог истиче тачку да није постојао концепт округле земље у древној кинеској астрономији.

Кинеска мисао о облику земље остала је скоро непромењена од раног времена све до првог контакта са модерном науком посредством Језуитских мисионара у 17 веку. Док се небо описивало различито попут кишобрана који покрива земљу, или као околина сфере, или као без садржаја док небеска тела плутају слободно, Земља је све време била равна са мало испупчења.[43]

Модел јајета је користан од стране кинеског астронома Џанг Хенг да би описао небо као сферично.

Небо је као кокошије јаје и заобљено као метак, земља је као жуманце јајета и лежи у средини.[44]

Ова аналогија о закривљеном јајету оставила је неке савремене историчаре нарочито Џозефа Нидама да претпостави да су кинески астрономи били свесни о сферичности земље. Референца о јајету међутим била је намењена да појасни релативни положај равне земље наспрам неба:

У Џанг Хенговој космогонији која није преведена од стране Нидама, Џанг је рекао: „Небо узима свој облик од Јанга па је округло и покретно, земља узима свој облик од Јина па је равно и мирно. Поента аналогије о јајету једноставно наглашава да је земља потпуно затворена небом а не само покривена одозго као сто је Каи Тиан описао. Кинески астрономи, многи успешни по свим стандардима су наставили да мисле у равну земљу све до 17 века. Ова изненађујућа цињеница може бити почетна тачка за поновно испитивање идеје о сферичној земљи.[45]

Даљи примери наведени од стране Нидама требало би да демонстрирају неслагање древног кинеског концензуса који заправо усказује да је земља квадратна а не равна.[46] Према исказу научника из 13. века Ли Је који тврди да би покретање округлог неба било ометено да је земља квадратна,[39] није подржавао то да је Земља сферична, већ да би крајеви требало да буду заобљени у кружни облик.[47] Међутим Нидам се није сложио са веровањем Ли Јеа да је земља сферична, слична облику неба али доста мања.[48] Ово је била ранија предрасуда научника Ју Кси који је веровао у бескрајност свемира који окружује Ѕемљу и да би Ѕемља могла бити и квадратна и округла према облику неба око ње. Када су кинески географи 17. века који су били под утуцајем европских картографа и астронома показали Ѕемљу као сферу која може да се опкружи пловидбом око света, учинили су то помпћу формуле која је претходно коришћена од стране Џанг Хенга који је описао сферични облик сунца и месеца.[49]

Према наводима из књиге Хуананзи[50] из 2. века пре нове ере астрономи су изумели Ератостеново калкулисање укривљености Ѕемље да би израчунали висину сунца изнад Ѕемље. Претпостављајући да је Земља равна израчунали су дистанцу од 200 хиљада км.Зоуби Суанџинг је такође расправљао како израчунати удаљеност тако што би мерио дужину сенки у подне у различитим географским ширинама. Метода слична Ератостеновој који мери обим земље, али Зуоби Суанџинг је претпостављао да је Ѕемља равна.[51]

Алтернативне и комбиноване теорије[уреди]

Датотека:Брод на хоризонту.jpg
Када је брод на хоризонту, због нагиба Земље се губи на видику

Грчка: Сферична земља[уреди]

Датотека:Земљина сенка на Месецу.jpg
Приказ Месеца током помрачења

Питагора у 6. веку пре нове ере и Парменид у 5. веку су изјавили да је Земља сферична,[52] овај поглед се брзо ширио у грчком свету. Око 330. године пре нове ере, Аристотел је на основу физичке теорије и опажања доказао да је Земља сферична и известио о процени обима.[53] Обим Земље први пут је одређен око 240. године пре нове ере од стране Ератостена[54]. До другог века, Клаудије Птоломеј је развио систем географске ширине, географске дужине. Његов Алмагест написан је на грчком језику и из арапских превода преведен на латински језик у 11. веку.

У другом веку пре нове ере Кратет из Мала представио је земаљску сферу по којој је Ѕемља подељена на четири континента, одвојена великим рекама или океаном, по претпоставком да људи живе у сваком од четири подручја.[55] Насупрот екумени, насељеном свету, били су антиподи који су сматрани недостижним због тропа односно екватора и океана. Ово је представљало јак став средњовековног ума.

Лукреције (1. век п. н. е.) се супротставио концепту сферичне Земље, јер је сматрао да бесконачни свемир нема средиште према коме би тешка тела тежила. Према томе, мислио је да је идеја животиња које шетају наопако Земљом била апсурдна.[56][57] До првог века наше ере, Плиније Старији је био у позицији да тврди да су се сви сложили о сферичном облику Земље,[58] иако су се наставили спорови у вези с природом антипода и о томе како је могуће држати океан у закривљеном облику. Плиније је такође разматрао могућност несавршене сфере у "облику шишарке".

У касној антици, широко читани енциклопедисти као што су Макробије и Марцијан Капела, дискутовали су о обиму сфере Земље, њеној централној позицији у универзуму, разлике годишњих доба у северној хемисфери и јужној хемисфери и многим другим географским детаљима.[59] Макробије је у свом коментару о Цицероновом "Сну о Сципију" описао Земљу као свет безначајне величине у односу на остатак космоса.[60]

Јужна Азија[уреди]

Текстови Веда приказују космос на много начина.[61][62] Најранији индијски космолошки текстови приказују Ѕемљу као једну равну плочу.[63]

У Ведским текстовима, небо и земља се упоређују са точковима на осовини, доприносећи равном моделу. Такође су описани као чиније или кожне торбе, што даје конкавни модел.[64] Према Макдонел-у, "концепција Земље као диска окруженог океаном се не појављује у Самхитасу , али је природно сматрана кружном, упоредивши се са точком (10,89) и изричито названа кружном (паримандала) у Схатапатхи Брахмани.[65]

До петог века, сиддханта астрономски текстови Јужне Азије, посебно Ариабхата , претпостављају сферичну земљу док развијају математичке методе за квантитативну астрономију за календарско и временско задржавање.[66]

Средњовековни индијски текстови названи Пурани описују земљу као равно дно, кружни диск са концентричним океанима и континентима.[67][68] Ова општа шема је присутна не само у хинду космологији, већ и у будистичким и ђаинским космологијама Јужне Азије.[69] Међутим, неки Пурани укључују и друге моделе. На пример, пети канто Бхагавата Пурана , укључује делове који описују земљу како равну тако и сферичну.[70][71]

Дуго се расправљало како и када се појавила сферна концепција у индијским астрономским моделима. Детаљни записи, посебно о праћењу опсервације нису преживели.[72] Грчки текст који је можда утицао на индијске астрономе у раном средњем веку такође је непознат, а "нема никаквих текстуалних доказа о значајним преносима западне астрономије између почетка првог миленијума и раног другог".[73] Иако текстуални докази нису преживели, прецизност константи коришћених у предгрчким моделима Веданга и тачност модела у предвиђању кретања месеца и сунца за ведске ритуале вероватно су дошли из непосредних астрономских опсервација. Космографске теорије и претпоставке у древној Индији највероватније су се развијале независно и паралелно, али на њих је утицао неки непознати квантитативни грчки текст астрономије у средњовековној ери.[74][75]

Рана хришћанска црква[уреди]

Током раног црквеног периода, сферичан поглед је наставио да се јако држи, али са неким приметним изузецима.[76]

Рана хришћанска уверења помињу бројне идеје о облику земље. Атинагора Атински, источни хришћанин који је писао око 175. године, рекао је: "Свет, је постао сферичан, ограничен унутар кругова небеса."[77] Свештеномученик Методије (од 290. год.), источни хришћански писац против "теорије Калдејаца и Египћана" који су тврдили да је земља сферична, рекао је: "Најпре поставимо откривену ... теорију Халдејаца и Египћани кажу да је обим универзума упоређен са окретањима добро заобљеног глобуса, а земља је централна тачка. Они кажу да је, с обзиром да је њен облик сферичан, земља би требало да буде центар свемира, око ког се небо врти. "[78] Лактанције, западњачки хришћански писац и саветник првог хришћанског римског цара, Константина Великог испричао је појам Антипода и филозофа који су замишљали да је "универзум округао као лопта." такође су мислили да се небо врти у складу са кретањем небеских тела ... Из тог разлога, они су конструисали месингане глобусе, као да су фигуре универзума ... Ја сам у губитку шта да кажем у вези они који су, када су погрешили, настављају у својој лудости, брани једну празну ствар другим узалудним стварима. "[79][80] Арнобије , још један источно хришћански текст негде око 305. године, у коме је рекао: "Прво, заиста, свет није сасвим исправан нити је отишао, нема ни горње нити ниже регије, ни напред нити назад. све што је округлог и ограничено на свакој страни обима чврсте сфере, нема почетка или краја ... ".[81]

Утицајни теолог и филозоф Свети Августин , један од четворице Црквених очева Римокатоличке цркве, слично се супротставио "бајци" насељених Антипода:

Али што се тиче бајке да постоје Антиподи, односно људи на супротној страни земље, где сунце излази када код нас залази, људи који ходају својим ногама насупрот нашим, није веродостојно. И, заиста, није потврђено да је ово научено историјским знањем, већ научним претпоставкама, на основу тога што Земља виси унутар конкавности неба и да има толико простора са једне стране као с друге стране: стога кажу да део који је испод такође мора бити насељен. Али они то не примећују, иако би требало или научно доказати да је свет округлог и сферичног облика, ипак не следи да је на другој страни земље вода; нити чак, иако има воде, да то значи да је насељена. За Библију, која доказује истину својих историјских изјава остваривањем својих пророчанстава, не даје лажне информације; и превише је апсурдно рећи да су неки људи могли да узму брод и пређу цео широки океан и прешли са ове стране света на другу и да су тако и становници тог далеког региона потекли из тог првог човека.[82]

Став који је генерално прихваћен од стране учењака Аугустиног рада јесте онај које он поделио са својим сапутницима да је Земља сферична,[83] у складу с његовим прихватањем науке у De Genesi ad litteram .[84] Тај став је оспораван:

Августин је био упознат са грчком теоријом о сферичној Земљи, ипак, (следећи стопе Лактанција), био је чврсто убеђен да је Земља равна, једна од два највећа тела у постојању и да лежи на дну универзума. Очигледно је Августин видео ову слику као корисну за библијску егзегезу него земљу као центар огромног универзума.[85]

Ипак, остали историчари, не гледају на писмене коментаре Августина као прихватање било ког одређеног космолошког модела.[86]

Диодор Тарски, водећа фигура у Антиохијској школи и ментор Јована Златоустог, можда се залагао за равну Земљу; међутим, Диодорово мишљење о овом питању је познато само из касније критике.[87] Јован Златоусти, једним од четири Великих црквених очева Источног хришћанства и Васељенски патријарх, експлицитно је подржао идеју, засновану на писму, да Земља чудесно плута на води испод небеског свода. Атанасије Александријски, црквени отац и Патријарх Александрије , изразили су сличан поглед у „Против пагана”.[88]

Хришћанска топографија (547) Александарског монаха Козма Индикоплевст, која је путовала до Шри Ланке и извора Плавог Нила, сада се широко сматра највећим географским документом из раног средњег века, иако је добио релативно мало пажње од савременика. У њему, аутор више пута разјашњава доктрину да се свемир састоји само од два места, Земље испод свода и раја изнад ње. Пажљиво узимајући у обзир аргументе из Светог писма, он описује Земљу као правоугаоник, 400 дана путовања дугачком 200 широком, окруженом четири океана и затвореном са четири масивна зида који подржавају свод. Теорија сферичне Земље презрено је одбачена као "паганска".[89][90][91]

Северијан од Габале, епископ Габала, написао је да је Земља равна и да сунце не пролази испод ње ноћу, али "путује кроз северне делове као да је скривена зидом".[92] Василије Велики (329-379) је тврдио да је ствар теолошки ирелевантна.[93]

Европа: рани средњи век[уреди]

Датотека:Исидоров портрет.jpg
Исидоров портрет на пет зона земље


Средњовековни хришћански писци у раном средњем веку нису имали потребу да претпоставе равнотежу земље, мада су имали нејасне утиске о писањима Птоломеја, Аристотела и више се ослањали на Плинија.[94]

По завршетку Западног римског царства, западна Европа је ушла у Средњи век са великим потешкоћама које су утицале на интелектуалну производњу континента. Већина научних расправа о Антици на грчком није било доступно, остављајући само поједностављене резимее и компилације. Насупрот томе, Источно римско царство није пало, и очувало је учење.[95] Ипак, многи уџбеници из раног средњег века подржавају сферичност Земље у западном делу Европе. На пример: неки рано-средњовековни рукописи Макробија укључују мапе Земље, укључујући и антиподе, зоналне мапе које приказују Птолемаичне климе произашле из концепта сферичне Земље и дијаграма који приказују Земљу (означени као globus terrae, сфера Земље) у центру хијерархијски уређених планетарних сфера.[96] Други примери таквих средњовековних дијаграма могу се наћи у средњовековним рукописима Сан о Сципиу. У Каролиншкој ренесанси, научници су разговарали о Макробијевом погледу на антиподе. Један од њих, ирски монах Дунгал, тврдио је да је тропски јаз између нашег насељивог региона и другог насеља који се налази на југу мањи него што је Макробије веровао.[97]

Европско гледиште о облику Земље у касној антици и раном средњем веку најбоље се може изразити писањем раних хришћанских научника:

  • Боетије (око 480-524), који је такође написао теолошку расправу о тројици, поновио је макробиовски модел Земље у центру сферичног космоса у свом утицајном и широко преведеном De consolatione philosophiae.[98]
  • Исидор Севиљски (560-636) је учио у својој широко читљивој енциклопедији, Етимологије, различитим погледима као што је да Земља "подсећа на точак",[99] која подсећа на Анксимандера на језику и на мапу коју је пружио. Ово се широко тумачило као да се односи на диск у облику Земље.[100][101] Илустрација из Исидорове „De Natura Rerum” показује пет зона земље као суседне кругове. Неки су закључили да је мислио да су зоне Арктика и Антарктика међусобно повезане.[102] Није признао могућност антипода, што је он подразумевао да људи живе на супротној страни Земље, сматрајући их легендарним[103] и напомињући да нема доказа за њихово постојање.[104] Исидорову мапу Т и О, која је била представљена као мали део сферичне Земље, наставила су да користе аутори кроз средњи век, нпр. Епископ Рабан Мауро из 9. века који је упоредио настанљив део северне хемисфере са точком. Истовремено, Исидорови радови дали су и ставове сферичности, на примјер, у поглављу 28 „De Natura Rerum”, Исидор тврди да сунце кружи око земље и осветљава другу страну када је ноћ на овој страни. Погледајте француски превод „De Natura Rerum”.[105] У његовом другом раду Етимологије, постоје и афирмације да сфера неба има земљу у свом центру, а небо је једнако далеко на свим странама.[106][107] Други истраживачи су такође аргументовали ове тачке.[108][109][110] "Рад је остао непрекидан до тринаестог века и сматран је као врх свих знања, постао је суштински део европске средњевековне културе. Убрзо након проналаска типографије појавио се пуно пута у штампи .[111] " Међутим, Схоласти;ка школа - каснији средњевековни филозофи, теолози и научници - су имали помоћ арапских преводилаца, али они једва да су морали да се боре против присталица равне земље из ранијих година (500-1050). Рани средњовековни писци често су имали нејасне и непрецизне утиске Птолемија и Аристотела и више се ослањали на Плинија, али су осећали (са једним изузетком), малу потреву да претпоставе да је Зе,ља равна. "[112]
  • Енглески теолог Беда Поштовани (672-735) је написао у својој утицајној расправи о Рачунање датума Ускрса, да је Земља округла ("не само кружна као штит [или] распрострањена као точак, већ слична лопти"), објашњавајући неједнаку дужину дневне светлости од "округлости Земље, јер се то без разлога назива "куглом света" на страницама Светог Писма и обичне књижевности. Чињеница је да је постављена као сфера у сред читавог универзума." (De temporum ratione, 32). Велики број преосталих рукописа The Reckoning of Time, који су копирани да би испунили захтев Каролинга да сви свештеници треба да проучавају Рачунање датума Ускрса, показује да су многи, ако не и већина, свештеника били изложени идеји о сферичности Земље.[113] Елфрик из Еинсхама парафразирао је Беду на староенглески језик, говорећи: "Сада округлост Земље и Сунчева орбита представљају препреку да дан буде једнако дуг у свакој земљи."[114]
  • Вергилије из Салцбурга (око 700-784), средином ВIII века, дискутовао је и подучавао неке географске или космографске идеје које је Бонифатије Мисионар сматрао довољно спорним па се о њима пожалио Папи Захарију. Једини преживели запис о инциденту садржан је у одговору Захарија из 748. године, где је написао:

Што се тиче перверзне и грешне доктрине коју је изрекао (Виргил) против Бога и његове душе - ако се јасно утврди да он верује у други свет и друге људе који постоје испод земље или у (другом) сунцу и месецу тамо, држите веће, одузмите га од свог сведочења и избаците га из цркве.[115]

Неки ауторитети су сугерисали да је сферичност Земље међу аспектима Вергилиовог учења које су Бонифаце и Зацхари сматрали спорним.[116][117] Други сматрају ово мало вероватним и узимају у обзир ријеч Зацхаријевог одговора како би у највећој мери указивали на вјеровање у постојање људи који живе у антиподама.[118][119][120][121][122] У сваком случају, нема никаквог записа о било каквој даљој акцији против Вергилиуса. Касније је постављен за бискупа из Салцбурга , и био је канонизован у 13. веку.[123]

Могућа не-књижевна, али графичка индикација да су људи из средњег века веровали да је Земља (или можда свет) сфера употреба орбице ( глобус цруцигер ) у регалијама многих краљевстава и Светог римског царства. Потврђено је из времена хришћанског касног римског цара Теодозија II (423) током средњег века; Реицхсапфел је коришћен 1191. године у крунисању цара Хенрија IV . Међутим, реч "орбис" значи "круг" и нема записа о глобусу као репрезентацији Земље од давних времена на западу до оног од Мартина Бехаима 1492. године. Поред тога, то би могло бити представљање читавог света 'или космоса.

Недавна студија о средњовековним концептима сферичности Земље приметила је да "од осмог века, космограф вредан пажње није доводио у питање сферичност Земље".[124] Међутим, рад ових интелектуалаца можда није имао значајан утицај на јавно мњење и тешко је рећи шта је шира популација могла да размисли о облику Земље, ако су уопште узели у обзир то питање.

Европа: Касно средњевековно доба[уреди]

Херман од Рајхенауа (1013-1054) био је један од најранијих хришћанских научника који процењују обим Земље методом Ератостена . Тома Аквински(1225-1274), најважнији и најчешће помињани теолог средњег века, веровао је у сферичну Земљу; и чак је узимао здраво за готово то да су његови читаоци такође знали да је Земља округла. У „Summa Theologiae” је написао: "Физичар доказује да је земља округла на један начин, а астроном на други; други то доказује математиком, нпр. облицима помрачења или слично, док први то доказује физиком, нпр. кретањем тешких тела према центру и тако даље."[125] Током образовања у средњем веку предавања су често садржала доказе који су ишли у прилог идеји да је Земља била сфера.[126] Такође, На сфери света , утицајни астрономски уџбеник из 13. века, из ког су обично учили студенти на западноевропским универзитетима, описао је свет као сферу.[127]

Облик Земље се није дискутовао само у научним радовима написаним на латинском; такође је помињан у радовима написаним на различитим језицима или дијалектима који су били намењени широј публици. Норвешка књига Конунгс Скуггсја, око 1250. године, јасно наводи да је Земља сферична - и да је ноћ на супротној страни Земље када је дан у Норвешкој. Аутор такође говори о постојању антипода - а он примећује да (уколико постоје) они виде Сунце на северу током средине дана, те да имају годишња доба супротна онима на северној хемисфери.

Међутим, Татерсал показује да је у многим народним радовима у француским текстовима из 12. и 13. века Земља била сматрана "округла као сто", а не "округа као јабука". "У скоро свим примерима цитираним ... из епика и из не-" историјских "романси (тј. дела мање ученог карактера) стварни облик употребљених речи сугерише више круг него сферу", иако примећује да је чак и у овим радовима језик двосмислен.[128]

Португалска навигација доле и око обале Африке у другој половини 1400-тих дала је широки опсервацијски доказ о сферичности Земље. У овим истраживањима, положај Сунца померао се више северно како су истраживачи напредовали ка југу. Његеов положај директно изнад главе у подне давао је доказе за прелазак екватора. Ова очигледна соларна кретања су више била доследна закривљености север-југ и удаљеном Сунцу, него било ком објашњењу равне Земље. Коначна демонстрација је дошла када је експедиција Фернанда Магелана завршила прво глобално опловљавање 1521. године. Антонио Пигафета, један од ретких преживелих путника, забележио је губитак дана током путовања, дајући доказе за кривину исток-запад. Ниједна теорија равне Земље не би могла помирити свакодневне очигледне покрете Сунца са способношћу да плове по целом свету, а губитак дана не би имао никаквог смисла.

Средњи исток: исламски научници[уреди]

Абасидски калифат је у 9. веку проширио велику цветање астрономије и математике , у којем су муслимански научници превели Птоломејев рад, који је постао Алмагест, и продужио и ажурирао свој рад заснован на сферним идејама. Од тада, они су углавном поштовани.

Куран помиње да је Земља ( ал-ард ) била "распрострањена".[129] Дванаестовековна интерпретација Курана, Тафсир ал Кабир (ал Рази) коју је написао Фахрудин Рази, наводи: "Ако се каже: Да ли речи" И земља коју смо расипали "указују на то да ли је равно? Одговорили бисмо: Да, јер је земља, иако је округла, огромна сфера, а сваки мали део ове огромне сфере, када се погледа, изгледа да је равно. Као то је случај, ово ће разбити оно што су поменули од збуњености. Доказ за то је стих у којем Аллах каже (тумачење значења):"И планине као клинови" [ан-Наба "78: 7]. иако ове планине могу имати велике равне површине, а исто важи иу овом случају. "[130]

Ибн Хазм из 11. века изјавио је: "Докази показују да је Земља сфера, али јавни људи кажу супротно". Додао је: "Нико од оних који заслужују да буду Имами за Муслимане негирали су да је Земља округа, а нисмо примили ништа не указује на демантију, нити једну реч."[131]

Минг династија у Кини[уреди]

Сферички земаљски глобус представљен је у време Династије Јуан, у Кханбалику, (данашњи Пекинг) , 1267. године, од стране персијског астронома Јамала ад-Дина, али није познато да је то утицало на традиционалну кинеску концепцију облика Земље.[132] Још од 1595. године, један рани језуитски мисионар у Кини, Матео Ричи , забележио је да кинеска династија Минг каже: "Земља је равна и квадратна, а небо је кружна надстрешница; нису успели да осмишљавају могућност антипода".[47] Универзално веровање у равну Земљу потврђује савремена кинеска енциклопедија из 1609. године која илуструје равну Земљу која се протеже преко хоризонталне дијаметралне равни сферичног небеса.

У 17. веку, идеја о сферичној Земљи се ширила у Кини због утицаја језуита, који су држали високе положаје као астрономи на империјалном двору.[133] Матео Ричи, у сарадњи са кинеским картографима и преводитељем Лијем Зизаоом, објавио је Kunyu Wanguo Quantu 1602. године, прву кинеску мапу света засновану на великим географским открићима.[134] Астрономска и географска расправа Гезицао (格致 草) написана 1648. године од стране Шонг Мингуа (熊 明 遇) објаснила је да је Земља сферична, не равна или квадратна, и да би се могла окружити.[133]

Мит о равној земљи[уреди]

Почетком 19. века, појавио се историјски мит, о претежно космолошкој доктрини из Средњег Века, да је земља равна. Један од првих заговорника овог мита био је Амерички писац Вашингтон Ирвинг, који је сматрао да је Кристофер Колумбо морао да се избори са црквеним противницима да би добио средства за његова истраживања. Друге присталице ове теорије су Џон Вилијам Дрејпер и Ендру Диксон Вајт, који су је искористили као битан фактор у својим тезама [135] да је постајао дуготрајни сукоб између науке и вере [136] Каснија истраживања средњовековне науке су показала да је већина научника, укључујући оне вођене од стране Кристофера Колумба, сматрало да је Земља округла.[137] Нека истраживања историјских веза између науке и религије су показала да теорије њиховог међусобног антагонизма искључују примере њиховог међусобног подржавања.[138][139]

Савремене присталице равне Земље[уреди]

Датотека:Мапа равне Земље.jpg
Призак Оралнда Фергусона из 1893. године

У модерном времену, разне групе и појединци су изразили своје псеудонаучно веровање у равну Земљу:

  • Енглески писац Самјуел Роуботам (1816-1885), пишући под псеудонимом „Паралекс“, написао је памфлет, „Зететска Астрономија“ 1849, подржавајући мишљење да је Земља равна и објавио резулате многих експеримената који су тестирали закрљивеност воде преко дугачких одводних ровова, а након тога „Недоследност Модерне Астрономије и њено супротстављање Светом Писму“. Један од његових присталица, Џон Хампден, покушавајући да је докаже изгубио је опкладу од Алфреда Расела Валаса у познатом Бедфордском експерименту нивоа. 1877. Хампден је написао књигу, „Нови приручник Библијске космографије“.[140] Роуботам је такође написао студије које су наводно показивале да је ефекат нестајања бродова на хоризонту могао бити објашњен законима перспективе у односу на људско око.[141] 1883. основао је Зететска удружења у Енглеској и Њујорку, којима је послао хиљаду копија Зететске Астрономије.
  • Вилијам Карпентер, штампар из Гринича, Енглеска (седиште Гриничке опсерваторије и центар истраживања астрономије), био је Роуботамова присталица. Карпентер је објавио објашњење Теоријска Астрономија Испитана и Откривена-доказ да Земља није округла из осам делова 1864. под именом Здрав Разум.[142] Касније је емигрирао у Балтимор где је објавио Стотину доказа да Земља није округла 1885.[143] Написао је „Постоје реке које теку стотинама миља ка нивоу мора не опадајући за више од пар стопа – kao Нил који у хиљаду миља опадне само стопу. Пространство ових размера се не слаже са идејом Земљине закривљености. То је, дакле, разуман доказ да Земља није округла“, као и „Да је Земља округла, мали приказ глобуса био би најбоља ствар за навигатора да понесе са собом. Али ствар као таква је непозната, јер наводећи се играчком морнар би сигурно слупао свој брод. Ово је доказ да Земља није округла.’’
  • Џон Џаспер, амерички роб који је постао проповедник, пренео је осећања свог пријатеља Карпентера у својој најпозантијој беседи „Der Sun do move“, која је проповедана више од 250 пута. Тврдио је „Low me ter ax ef de earth is roun', whar do it keep its corners? Er flat, squar thing has corners, but tell me where is de cornur uv er appul, ur a marbul, ur a cannun ball, ur a silver dollar.“ Хачер Вилијам И.[144]
  • У Брокпорту,Њујорк 1887, М. Ц. Флендерс је три вечери дебатовао са двојицом научника који су тврдили да је Земља округла. Пет грађана је изабрано за судије и гласали су за равну Земљу. Случај је објављен у „Брокпорт Демократу“.[145]
  • Професор Џозеф В. Холден из Мејна, бивши мировни судија, држао је бројна предавања о теорији равне Земље у Новој Енглеској на Светској колумбовској изложби у Чикагу. Био је познат и у Северној Каролини где је Стејтсвилов (Северна Каролина) „Semi-weekly Landmark” на његовој сахрани 1900. године записао: „Ми такође верујемо да је Земља равна, и јако нам је жао што сазнајемо да је један од наших чланова преминуо.“[146]
  • Након Роуботамове смрти, 1893. у Енглеској Лејди Елизабет Блант основала је Универзално Зететско Удружење као и часопис „Earth not a Globe Review“ који се продавао за два пенија, као и један под називом „Earth“ који је излазио само од 1901. до 1904. Сматрала је да је Библија неоспорив ауторитет за природу и да човек не може бити хришћанин ако верује да је Земља округла. Познати чланови били су Е. В. Булингер из Тринитаријанског удружења Библије, Едвард Хотон модератор природних наука на Тринити Факултету, у Даблину и један надбискуп. Она је поновила Роуботанове експерименте, стварајући неке интересантне контра примере, али интересовање је опало након Првог Светског Рата.[146] Из овог покрета издигло се неколико књига о равној, стационарној Земљи, укључујући „Terra Firma“ Давида Вордлоа Скота.[147]
  • 1898. године током његовог самосталног обилажења света, Џошуа Слокам наишао је на групу људи који верују да је Земља равна у Дурбану, Јужна Африка. Три Бура, од којих је један свештеник, показао је Слокаму памфлет који покушава да докаже да је земља равна. Пол Кругер, председник Јуноафричке Републике, имао је исто гледиште: “Не мислиш око света, то је немогуће! Мислиш у свету. Немогуће!“ [148]
  • Вилбур Глен Волива, који је 1906. преузео Хришћанску Католичку Цркву, Пентакосталну секту која је основала утопијску заједницу у Зајону, Илиноис. Проповедао је доктрину равне Земље од 1915. године надаље и користио је фотографију 12 миља дугачке обале језера Винебејга, Висконсин, сликано три стопе изнад нивоа воде да би доказао своју поенту. Кад је летелица Италија нестао са видика на експедицији ка Северном полу 1928, упозорио је светску штампу да је цепелин прешао ивицу света. Нудио је 5000$ као награду ономе ко докаже да Земља није равна, под његовим условма. "[149] Учење о округлој Земљи било је забрањено у школама у Зиону и порука је преношена на његовој ВЦБД (WCBD) радио станици.[146]
  • 2018. астроном Јаел Назе анализирала контроверзност тезе из доктората предложене од стране студента на Универзитету Сфакс, који је бранио теорију равне Земље као и Геоцентрични систем света и младу Земљу. Дисертација, која није била одобрена од стране комитета за тезе еколошких теза, била је јавно објављена и оспорена 2017. од стране професора Хафеда Атеба, оснивача Туниског Астрономског Удружења на његовој Фејсбук страници.[150]

-У мају 2018, присталица равне Земље Џерард Галакер из Гримзбија, Уједињено Краљевство, одбијен од неколико кладионичара након је покушао да направи опкладу од 100£ на то да је Земља равна. Галакер је тврдио да су кладионичари знали да је у праву и зато нису хтели да прихвате његову опкладу.[151]

Удружење равне Земље[уреди]

Самјуел Шентон је 1956. основао је Међународно удружење за истраживање равне Земље („IFERS“), познатије као Удружење равне Земље из Довера, Уједињено Краљевство, као директни потомак Универзалног Зететског Удружења. Ово се десило пре него што је Совјетски Савез лансирао први вештачки сателит Спутњик; одговорио је: „Да ли би пловидба око острва Вајт доказало да је оно округло? Исто је и са тим сателитима.“

Његов главни циљ је био да допре до деце пре него што буду убеђена у округлу Земљу. Упркос великом публицитету, свемирска трка је смањила његову подршку у Британији до 1967. када је постао познат захваљујући програму Аполо.[146]

1972. његову улогу је преузео Чарлс К. Џонсон, дописник из Калифорније, САД. Он је припојио „IFERS“ и повећао чланство на око 3000 чланова. Провео је године испитивајучи теорије равне и округле Земље и предложио доказ о теорији завере против равне Земље:“Идеја глобуса у покрету је само завера о грешци против које су се Мојсије, Колумбо и „FDR“ борили.“ Његов чланак је објављен у магазину „Science Digest“ 1980. Говорио је, „Да је сфера, велике површине воде морају бити закривљене. Џонсонови су проверили површине језера Тахо и Солтон си без налажења закривљења.“[152]

Удружење је опало 1990 тих година због пожара у њеном седишту у Калифорнији и смрти Џонсона 2001. године.[153] Обновљено је као сајт 2004. од стране Данијела Шентона (није у сродству са Семјуелом Шентоном). Он верује да нико није пружио доказ да Земља није равна.[154]

Оживљавање у доба познатих и друштвених мрежа[уреди]

У модерно доба, ширење средства за комуникацију и друштвених мрежа као што су Јутуб, Фејсбук[155] и Твитер су пружили појединцима, познатим[156] или не, платформу за ширење псеудонаучних идеја и за повећања пратилаца. Претпоставка равне Земље се проширила у овом окружењу.[157][158][159]

Помрачење сунца 21. 8. 2017. популаризовало је Јутуб снимке који тврде да детаљи помрачења показују да је Земља равна.[160][161] Такође 2017. појавио се скандал у Арапским научним и просветним круговима када је Туниски студент на докторским студијама приложио тезу тврдећи да је Земља равна, стационарна, центар универзума и стара само 13500 година.[162]

Културне референце[уреди]

За људе који верују у равну Земљу се у понижавајућем смислу каже да су људи који имају прастаре ставове.

Референце[уреди]

  1. ^ Continuation of Greek concept into Roman and medieval Christian thought: Reinhard Krüger: Materialien und Dokumente zur mittelalterlichen Erdkugeltheorie von der Spätantike bis zur Kolumbusfahrt (1492)
  2. ^ Direct adoption of the Greek concept by Islam: Ragep, F. Jamil: "Astronomy", in: Krämer, Gudrun (ed.) et al.: Encyclopaedia of Islam, THREE, Brill 2010, without page numbers
  3. ^ Direct adoption by India: D. Pingree: "History of Mathematical Astronomy in India", Dictionary of Scientific Biography, Vol. 15 (1978). стр. 533.−633 (554f.); Glick, Thomas F., Livesey, Steven John, Wallis, Faith (eds.): "Medieval Science, Technology, and Medicine: An Encyclopedia", Routledge, New York. 2005. ISBN 978-0-415-96930-7. стр. 463.
  4. ^ Adoption by China via European science: Jean-Claude Martzloff, “Space and Time in Chinese Texts of Astronomy and of Mathematical Astronomy in the Seventeenth and Eighteenth Centuries”, Chinese Science 11 (1993-94): 66-92 (69) and Christopher Cullen, "A Chinese Eratosthenes of the Flat Earth: A Study of a Fragment of Cosmology in Huai Nan tzu 淮 南 子", Bulletin of the School of Oriental and African Studies, Vol. 39, No. 1 (1976). стр. 106.–127 (107)
  5. ^ Russell, Jeffrey B. „The Myth of the Flat Earth”. American Scientific Affiliation. Приступљено 14. 3. 2007. 
  6. ^ Members of the Historical Association (1945). Common errors in history. General Series, G.1. London: P.S. King & Staples for the Historical Association. . стр. 4–5. The Historical Association published a second list of 17 other common errors in 1947.
  7. ^ H. and H. A. Frankfort, J. A. Wilson, and T. Jacobsen, Before Philosophy (Baltimore: Penguin, 1949) 54.
  8. ^ Gottlieb, Anthony (2000). The Dream of Reason. Penguin. стр. 6. ISBN 978-0-393-04951-0. 
  9. ^ Berlin, Adele (2011). „Cosmology and creation”. Ур.: Berlin, Adele; Grossman, Maxine. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion. Oxford University Press. ISBN 9780199730049. 
  10. ^ Seely, Paul H. (1991). „The Firmament and the Water Above” (PDF). Westminster Theological Journal. 53: 227—40. Приступљено 2. 2. 2010. 
  11. ^ Iliad, 28. 606.
  12. ^ The Shield of Heracles, 314–16, transl. Hugh G. Evelyn-White, 1914
  13. ^ The shield of Achilles and the poetics of ekphrasis, Andrew Sprague Becker, Rowman & Littlefield, (1995). стр. 148.
  14. ^ Professor of Classics (Emeritus) Mark W. Edwards in his The Iliad. A commentary ( (1991). стр. 231.) has noted of Homer's usage of the flat earth disc in the Iliad: "Okeanos...surrounds the pictures on the shield and he surrounds the disc of the earth on which men and women work out their lives". Quoted in The shield of Achilles and the poetics of ekphrasis, Andrew Sprague Becker, Rowman & Littlefield, (1995). стр. 148.
  15. ^ Stasinus of Cyprus wrote in his Cypria (lost, only preserved in fragment) that Oceanus surrounded the entire earth: deep eddying Oceanus and that the earth was flat with furthest bounds', these quotes are found preserved in Athenaeus, Deipnosophistae, VIII. 334B
  16. ^ Mimnermus of Colophon (630BC) details a flat earth model, with the sun (Helios) bathing at the edges of Oceanus that surround the earth (Mimnermus, frg. 11)
  17. ^ Apollonius Rhodius, in his Argonautica (3rd century BC) included numerous flat earth references (IV. 590 ff): "Now that river, rising from the ends of the earth, where are the portals and mansions of Nyx (Night), on one side bursts forth upon the beach of Okeanos."
  18. ^ Posthomerica (V. 14). "Here [on the shield of Achilles] Tethys' all-embracing arms were wrought, and Okeanos fathomless flow. The outrushing flood of Rivers crying to the echoing hills all round, to right, to left, rolled o'er the land." Translation by Way, A.S. 1913
  19. ^ Burch, George Bosworth (1954). "The Counter-Earth". Osiris. Saint Catherines Press. 11 (1): 267–94. Невалидан DOI Fontaine, Didier (2002). "Flat worlds: Today and in antiquity". Memorie della Società Astronomica Italiana, special issue. 1 (3): 257–62. Bibcode:2002MmSAI..73S.257D. Retrieved August 3, 2007.
  20. ^ Aristotle, De Caelo, 294b13–21
  21. ^ Aristotle, De Caelo, II. 13. 3; 294a 28: "Many others say the earth rests upon water. This... is the oldest theory that has been preserved, and is attributed to Thales of Miletus"
  22. ^ O'Grady, Patricia F. . Thales of Miletus: the beginnings of Western science and philosophy. Aldershot: Ashgate. 2002. ISBN 9780754605331. стр. 87–107.
  23. ^ Pseudo-Plutarch. Placita Philosophorum. Perseus Digital Library. V.3, Ch.10. December 24, 2014.
  24. ^ Hippolytus, Refutation of all Heresies, i. 6
  25. ^ Anaximander; Fairbanks (editor and translator), Arthur. "Fragments and Commentary". The Hanover Historical Texts Project. (Plut., Strom. 2 ; Dox. 579)
  26. ^ Hippolytus, Refutation of all Heresies, i. 7; Cf. Aristotle, De Caelo, 294b13–21
  27. ^ Xenophanes DK 21B28, quoted in Achilles, Introduction to Aratus 4
  28. ^ Diogenes Laertius, ii. 8
  29. ^ Hippolytus, Refutation of all Heresies, i. 9
  30. ^ FGrH F 18a
  31. ^ Herodotus knew of the conventional view, according to which the river Ocean runs around a circular flat earth (4.8), and of the division of the world into three - Jacoby, RE Suppl. 2.352 ff yet rejected this personal belief (Histories, 2. 21; 4. 8; 4. 36)
  32. ^ The history of Herodotus, George Rawlinson, Appleton and company, (1889). стр. 409.
  33. ^ The Sacred Tree in Religion and Myth, Mrs. J. H. Philpot, Courier Dover Publications, (2004). стр. 113.
  34. ^ "The world was a flat disk, with the earth in the center and the sea all around. Thus the serpent is about as far away from the center, where men and gods lived" (Norse mythology: a guide to the Gods, heroes, rituals, and beliefs, John Lindow Oxford University Press) (2002). стр. 253.
  35. ^ One of the earliest literary references to the world encircling water snake comes from Bragi Boddason who lived in the 9th century, in his Ragnarsdrápa (XIV)
  36. ^ "Gylfaginning". Sacred-texts.com. Retrieved February 9, 2013.
  37. ^ "The King's Mirror". mediumaevum.com. Retrieved November 6, 2013.
  38. 39,0 39,1 Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3. Taipei: Caves Books, Ltd. стр. 498.
  39. ^ Martzloff, Jean-Claude (1993–94). "Space and Time in Chinese Texts of Astronomy and of Mathematical Astronomy in the Seventeenth and Eighteenth Centuries". Chinese Science. 11: 66–92 [p. 69].
  40. ^ Cullen, Christopher (1980). "Joseph Needham on Chinese Astronomy". Past & Present. 87: 39–53 [pp. 42, 49]. doi:10.1093/past/87.1.39. JSTOR 650565
  41. ^ Cullen, Christopher (1976). "A Chinese Eratosthenes of the Flat Earth: A Study of a Fragment of Cosmology in Huai Nan tzu 淮 南 子". Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 39 (1): 106–27 [pp. 107–09]. doi:10.1017/S0041977X00052137
  42. ^ Cullen, Christopher (1976). "A Chinese Eratosthenes of the Flat Earth: A Study of a Fragment of Cosmology in Huai Nan tzu 淮 南 子". Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 39 (1): 106–27 [p. 107]. doi:10.1017/S0041977X00052137
  43. ^ Needham, Joseph , Science and Civilisation in China, 3, C.U.P. 1959. ISBN 0-521-63262-5. стр. 219.
  44. ^ Cullen, Christopher (1980). "Joseph Needham on Chinese Astronomy". Past & Present. 87: 39–53 [p. 42]. doi:10.1093/past/87.1.39. JSTOR 650565
  45. ^ Cullen 1976, стр. 108.
  46. 47,0 47,1 Cullen, Christopher (1976). "A Chinese Eratosthenes of the Flat Earth: A Study of a Fragment of Cosmology in Huai Nan tzu 淮 南 子". Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 39 (1): 106–27 [p. 109]. doi:10.1017/S0041977X00052137
  47. ^ Needham, Joseph; Wang, Ling. (1995) [1959]. Science and Civilization in China: Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth, vol. 3, reprint edition. Cambridge: Cambridge University Press. 1995. ISBN 0-521-05801-5. стр. 498.
  48. ^ Needham & Wang 1995, стр. 227,499
  49. ^ Needham & Wang 1959, стр. 225.
  50. ^ Adversaries and Authorities: Investigations into ancient Greek and Chinese science. Cambridge: Cambridge University Press. 1996. стр. 59—60.  Непознати параметар |authror= игнорисан (помоћ)
  51. ^ Dreyer, John Louis Emil A History of Astronomy from Thales to Kepler. New York, NY: Dover Publications. 1953. ISBN 0-486-60079-3. стр. 20,37–38.
  52. ^ On the Heavens, Book ii Chapter 14. Lloyd, G.E.R. Aristotle: The Growth and Structure of His Thought. Cambridge Univ. Press. 1905. ISBN 0-521-07049-X.
  53. ^ Van Helden, Albert . Measuring the Universe: Cosmic Dimensions from Aristarchus to Halley. University of Chicago Press. (1985). стр. 4-5. 1968. ISBN 0-226-84882-5. стр. 162–64.
  54. ^ Stevens, Wesley M. (1980). "The Figure of the Earth in Isidore's "De natura rerum"". Isis. 71 (2): 268–77. doi:10.1086/352464. JSTOR 230175
  55. ^ Sedley, David N. Lucretius and the Transformation of Greek Wisdom. Cambridge: Cambridge University Press. 2003. ISBN 978-0-521-54214-2. стр. 78–82.
  56. ^ Lucretius, De rerum natura, 1.1052–82
  57. ^ Natural History, 2.64
  58. ^ Macrobius. Commentary on the Dream of Scipio, V.9–VI.7, XX. стр. 18–24., translated in Stahl, W. H. (1952). Martianus Capella, The Marriage of Philology and Mercury. Columbia University Press
  59. ^ Macrobius. Commentary on the Dream of Scipio, V.9–VI.7, XX. стр. 18–24., translated in Stahl, W. H. (1952). Martianus Capella, The Marriage of Philology and Mercury. Columbia University Press.
  60. ^ Herman Wayne Tull . The Vedic Origins of Karma: Cosmos as Man in Ancient Indian Myth and Ritual. State University of New York Press. 1989. ISBN 978-0-7914-0094-4. стр. 47–49., Quote: "The Vedic texts contain several depictions of the shape of the cosmos. The Rigveda alone contains two basic images of the cosmos: a bipartite cosmos, consisting of the two spheres of heavens and earth, and a tripartite cosmos consisting of the three spheres of heavens and earth (...)"
  61. ^ K.V. Sarma . Helaine Selin, ed. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Westen Cultures. Springer Science & Business Media. 2013. ISBN 978-94-017-1416-7. стр. 114–15.
  62. ^ Plofker. (2009). стр. 52.
  63. ^ R.F. Gombrich . Carmen Blacker; Michael Loewe, eds. Ancient Cosmologies (PDF). George Allen & Unwin. 1975. ISBN 9780041000382. стр. 110–39.
  64. ^ AA Macdonell . Vedic Mythology. Motilal Banarsidass. 1986. ISBN 978-81-208-1113-3. стр. 9.
  65. ^ Kim Plofker . Mathematics in India. Princeton University Press. 2009. ISBN 0-691-12067-6. стр. 50–53,116–20.
  66. ^ R.F. Gombrich . Carmen Blacker; Michael Loewe, eds. Ancient Cosmologies (PDF). George Allen & Unwin. ISBN 9780041000382.
  67. ^ D. Pingree: "History of Mathematical Astronomy in India", Dictionary of Scientific Biography, Vol. 15 (1978). стр. 533.–633 (554ff.), Quote: "In the Purānas, the earth is a flat-bottomed, circular disk, in the center of which is a lofty mountain, Meru. Surrounding Meru is the circular continent Jambūdvīpa, which is in turn surrounded by a ring of water known as the Salt Ocean. There follow alternating rings of land and sea until there are seven continents and seven oceans. In the southern quarter of Jambūdvīpa lies India–Bhāratavarsa.
  68. ^ R.F. Gombrich . Carmen Blacker; Michael Loewe, eds. Ancient Cosmologies (PDF). George Allen & Unwin. 1975. ISBN 9780041000382. стр. 110–39.
  69. ^ Jonathan Edelmann . Ravi M. Gupta and Kenneth R. Valpey, ed. The Bhagavata Purana: Sacred Text and Living Tradition. Columbia University Press. 1975. ISBN 978-0-231-53147-4. стр. 110–39.
  70. ^ Dimmitt, Cornelia; van Buitenen, J. A. B. (2012). Classical Hindu Mythology: A Reader in the Sanskrit Puranas. Temple University Press (1st Edition: ). (1977). стр. 4.–5, 17–25, 46–47. 2013. ISBN 978-1-4399-0464-0. стр. 58–59.
  71. ^ Kim Plofker . Mathematics in India. Princeton University Press. ISBN 0-691-12067-6.
  72. ^ Kim Plofker . Mathematics in India. Princeton University Press. стр. 50-53., 116–20. ISBN 0-691-12067-6.
  73. ^ Yukio Ohashi (1999). Johannes Andersen, ed. Highlights of Astronomy, Volume 11B. Springer Science. (2009). стр. 719.–21. 2009. ISBN 978-0-7923-5556-4. стр. 50–53,116–20.
  74. ^ Yukio Ohashi (1993). "Development of Astronomical Observations in Vedic and post-Vedic India". Indian Journal of History of Science. 28 (3): 185–88, 206–19, 240–45.
  75. ^ Cormack, Lesley . "Myth 3: That Medieval Christians Taught that he Earth was Flat". In Ronald Numbers. Galileo Goes to Jail and Other Myths About Science and Religion. Harvard University Press. 2009. ISBN 9780674057418. стр. 30-31.
  76. ^ Bercot, David . A Dictionary of Early Christian Beliefs. Massachusetts: Hendrickson Publishers. 1998. ISBN 978-1565633575. Retrieved 17 October 2017.
  77. ^ Bercot, David . A Dictionary of Early Christian Beliefs. Massachusetts: Hendrickson Publishers. 1998. ISBN 978-1565633575. стр. 222. Retrieved 17 October 2017
  78. ^ Lactantius, The Divine Institutes, Book III, Chapter XXIV, The Ante-Nicene Fathers, Vol VII, ed. Rev. Alexander Roberts, D.D., and James Donaldson, LL.D., American reprint of the Edinburgh edition , William B. Eerdmans Publishing Co., Grand Rapids, MI. стр. 94–95
  79. ^ Bercot, David (1998). A Dictionary of Early Christian Beliefs. Massachusetts: Hendrickson Publishers. 1979. ISBN 978-1565633575. стр. 222. Retrieved 17 October 2017
  80. ^ Bercot, David . A Dictionary of Early Christian Beliefs. Massachusetts: Hendrickson Publishers. стр. 222. 1998. ISBN 978-1565633575. стр. 222. Retrieved 17 October 2017.
  81. ^ De Civitate Dei, Book XVI, Chapter 9 – Whether We are to Believe in the Antipodes, translated by Rev. Marcus Dods, D.D.; from the Christian Classics Ethereal Library at Calvin College
  82. ^ Nothaft, C.P.E. (2011), "Augustine and the Shape of the Earth: A Critique of Leo Ferrari", Augustinian Studies, 42 (1): 35,
  83. ^ Lindberg, David C. (1986), "Science and the Early Church", in Lindberg, David C.; Numbers, Ronald L., God & Nature: Historical Essays on the Encounter between Christianity and Science, Berkeley and Los Angeles: University of California Press
  84. ^ Leo Ferrari, "Rethinking Augustine's Confessions, Thirty Years of Discoveries", Religious Studies and Theology (2000)
  85. ^ Nothaft, C.P.E. (2011), "Augustine and the Shape of the Earth: A Critique of Leo Ferrari", Augustinian Studies, 42 (1): 33–48
  86. ^ J. L. E. Dreyer, A History of Planetary Systems from Thales to Kepler. (1906); unabridged republication as A History of Astronomy from Thales to Kepler (New York: Dover Publications, 1953).
  87. ^ St. Athanasius, Against the Heathen, Ch.27[[Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“.. .]][<span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! )">тражи се извор], Ch 36[[Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“.. .]][<span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! )">тражи се извор], in A Select Library of the Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church, Series II, Vol IV, ed. Philip Schaff, D.D., LL.D., American reprint of the Edinburgh edition (1978), W.B. Eerdmans Publishing Co., Grand Rapids, MI.
  88. ^ "Cosmas Indicopleustes, Christian Topography. Preface to the onlineedition".
  89. ^ "Cosmas Indicopleustes, Christian Topography (1897) Introduction"
  90. ^ Andrew Dickson White (1896). "Ch. 2, part 1". History of the Warfare of Science with Theology in Christendom. Приступљено 25 August 2015
  91. ^ J.L.E. Dreyer (1906), A History of Planetary Systems, (1906). стр. 211.–212.
  92. ^ "Saint Basil the Great, Hexaemeron 9 – Homily IX – "The creation of terrestrial animals" Holy Innocents Orthodox Church". Retrieved February 9, 2013
  93. ^ Russell, Jefrey Burton . Inventing the Flat Earth: Columbus and Modern Historians. Praeger. 1991. ISBN 0-275-95904-X. стр. 86–87.
  94. ^ Lindberg, David. (1992) The Beginnings of Western Science. University of Chicago Press. Page 363.
  95. ^ B. Eastwood and G. Graßhoff, Planetary Diagrams for Roman Astronomy in Medieval Europe, ca. 800–1500, Transactions of the American Philosophical Society, 94, 3 (Philadelphia) (2004). стр. 49.–50.
  96. ^ Bruce S. Eastwood, Ordering the Heavens: Roman Astronomy and Cosmology in the Carolingian Renaissance, (Leiden: Brill) (2007). стр. 62.–63
  97. ^ S.C. McCluskey, Astronomies and Cultures in Early Medieval Europe, (Cambridge: Cambridge Univ. Pr.) (1998). стр. 114., 123.
  98. ^ Stephen A. Barney, W.J. Lewis, J.A. Beach, Oliver Berghof (translators) . "XIV ii 1". The Etymologies of Isidore of Seville. Cambridge University Press. 2010. ISBN 978-0-521-83749-1.
  99. ^ " In other passages of the Etymologies, he writes of anorbis" W.G.Randles . Geography, Cartography and Nautical Science in the Renaissance. UK, Ashgate Variorum. 2000. ISBN 0-86078-836-9. also in Wolfgang Haase; Meyer Reinhold, eds. The Classical tradition and the Americas, vol 1. 1994. ISBN 978-3-11-011572-7. стр. 15. Retrieved November 28, 2010.
  100. ^ Lyons, Jonathan . The House of Wisdom. Bloomsbury. 2009. ISBN 1-58574-036-5. стр. 34–35.
  101. ^ Ernest Brehaut . An Encyclopedist of the Dark Ages. Columbia University.
  102. ^ Isidore, Etymologiae, XIV.v.17[[Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“.. .]][<span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! )">тражи се извор]
  103. ^ Isidore, Etymologiae, IX.ii.133[[Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“.. .]][<span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! )">тражи се извор]
  104. ^ Fontaine, Jacques . Isidore de Seville: Traité de la Nature. Bordeaux
  105. ^ Isidore, Etymologiae, III. XXXII[[Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“.. .]][<span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! )">тражи се извор]
  106. ^ Isidore, Etymologiae, XIV. I[[Категорија:Чланци са непотврђеним изјавама од Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“.. .]][<span title="Ова тврдња тражи референцу из поузданог извора (Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец! )">тражи се извор]
  107. ^ Russell, Jefrey Burton (1991). Inventing the Flat Earth: Columbus and Modern Historians. Praeger. 1912. ISBN 0-275-95904-X. стр. 86–87.
  108. ^ Wesley M. Stevens, "The Figure of the Earth in Isidore's De natura rerum", Isis, 71 : 268–77.Stevens, Wesley M. (1980). "The Figure of the Earth in Isidore's "De natura rerum"". Isis. 71 (2): 268–77. doi:10.1086/352464. JSTOR 230175
  109. ^ Grant, Edward (1974). A Sourcebook in Medieval Science (Source Books in the History of the Sciences). Harvard University Press. 1980. ISBN 978-0-674-82360-0.
  110. ^ Thomas Glick; Stephen John Livesley; Faith Wallis (2005). Medieval Science Technology and Medicine, an Encyclopedia. NY: Taylor & Francis.
  111. ^ Russell, Jefrey Burton (1991). Inventing the Flat Earth: Columbus and Modern Historians. Praeger. стр. 86–87. 1960. ISBN 0-275-95904-X. стр. 15.
  112. ^ Faith Wallis, trans., Bede: The Reckoning of Time, (Liverpool: Liverpool Univ. Pr., 2004), pp. lxxxv–lxxxix
  113. ^ Ælfric of Eynsham, On the Seasons of the Year, Peter Baker, trans
  114. ^ English translation by Laistner, M.L.W. (1966) [1931]. "Thought and Letters in Western Europe: A.D. 500 to 900" (2nd ed.). Ithaca, NY: Cornell University Press: 184–85. The original Latin reads: "De perversa autem et iniqua doctrina, quae contra Deum et animam suam locutus est, si clarificatum fuerit ita eum confiteri, quod alius mundus et alii homines sub terra seu sol et luna, hunc habito concilio ab ęcclesia pelle sacerdotii honore privatum." (MGH, 1, 80. стр. 178–79)
  115. ^ Laistner, ( . стр. 184)
  116. ^ Simek, Rudolf [1993]. Heaven and Earth in the Middle Ages. Angela Hall (English ed.). Woodbridge, UK: The Boydell Press. 1996. ISBN 0-85115-608-8.
  117. ^ Carey, John . "Ireland and the Antipodes: The Heterodoxy of Virgil of Salzburg". Speculum. 64 (1): 1–10. doi:10.2307/2852184. JSTOR 2852184
  118. ^ Kaiser, Christopher B. Creational Theology and the History of Physical Science: the Creationist Tradition from Basil to Bohr. Leiden: Koninklijke Brill. 1989. ISBN 90-04-10669-3.
  119. ^ Hasse, Wolfgang; Reinhold, Meyer, eds. The Classical Tradition and the Americas. Berlin: Walter de Gruyter. 1993. ISBN 3-11-011572-7. стр. 53.
  120. ^ Moretti, Gabriella . The Other World and the 'Antipodes'. The Myth of Unknown Countries between Antiquity and the Renaissance. 1993. ISBN 978-3-11-011572-7. стр. 265. In Hasse & Reinhold ( . (1966). стр. 241.–84)
  121. ^ *Wright, Charles Darwin (1993). The Irish Tradition in Old English Literature. Cambridge, UK: Cambridge University Press. (1997). стр. 41. 1993. ISBN 0-521-41909-3. стр. 48.
  122. ^ "Catholic Encyclopedia: St. Vergilius of Salzburg". Newadvent.org. October 1, 1912. Retrieved February 9, 2013.
  123. ^ Vogel, Klaus Anselm (1995). Sphaera terrae – das mittelalterliche Bild der Erde und die kosmographische Revolution. PhD dissertation Georg-August-Universität Göttingen. стр. 19.
  124. ^ "Summa Theologiae IIa Iae, Q. 54, A. 2"
  125. ^ Grant, Edward . Planets. Stars, & Orbs: The Medieval Cosmos, 1200–1687, Cambridge: Cambridge University Press. (1994). стр. 626-30.
  126. ^ Phillips, Seymour . "The outer world of the European Middle Ages", in Schwartz, Stuart B., Implicit Understandings: Observing, Reporting and Reflecting on the Encounters Between Europeans and Other Peoples in the Early Modern Era, Cambridge studies in early modern history, 3, Cambridge University Press. 1994. ISBN 0-521-45880-3. стр. 29.
  127. ^ Jill Tattersall (1981). "The Earth, Sphere or Disc?". Modern Language Review. 76: 31–46. doi:10.2307/3727009. JSTOR 3727009
  128. ^ For example, see verses [Quran 15:19], [Quran 20:53], [Quran 50:7], and [Quran 51:48].
  129. ^ Al-Razi, Fakhr al-Din. "19/131". Al-Tafsir Al-Kabir. Retrieved February 13, 2013.
  130. ^ Ash-Shareef, Abdurrahim Khairullah Omar (2014). "Aspects of Ancient Muslim Scholars' Induction Drawn from the Holy Qur'an in Proving Earth is Spherical". Zarqa University: 217.
  131. ^ cf. Joseph Needham et al.: "Heavenly clockwork: the great astronomical clocks of medieval China", Antiquarian Horological Society, 2nd. ed., Vol. 1. 1986. ISBN 0-521-32276-6. стр. 138.
  132. 133,0 133,1 Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3. Taipei: Caves Books, Ltd. стр. 499.
  133. ^ Baran, Madeleine (December 16, 2009). "Historic map coming to Minnesota". St. Paul, Minn.: Minnesota Public Radio. Приступљено 19 February 2018
  134. ^ Russel, Jeffrey Burton , Inventing the Flat Earth: Columbus and Modern Historians, New York: Praeger. ISBN 0257939561.
  135. ^ Lindberg, David C.; Numbers, Ronald L., eds. "Introduction", God and Nature: Historical Essays on the Encounter between Christianity and Science Berkeley and Los Angeles: University of California Press. 1986. 1991. ISBN 0-520-05692-2.
  136. ^ Grant, Edward . Planets, Stars & Orbs: The Medieval Cosmos, 1200-1687, Cambridge: Cambridge University Press. . стр. 620-22., 626-30. 1994. ISBN 0-521-56509-X.
  137. ^ Lindberg, David C. "Science and the Early Christian Church", in Shank, Michael H., The Scientific Enterprise in Antiquity and the Middle Ages: Readings from Isis, Chicago and London: University of Chicago Press. . стр. 125-46. 2000. ISBN 0-226-74951-7. стр. 1-3.
  138. ^ Ferngren, Gary, ed. "Introduction", Science & Religion: A Historical Introduction, Baltimore: Johns Hopkins University Press. p. ix. 2002. ISBN 0-8018-7038-0. стр. 37-45.
  139. ^ Fiske, John (1892). The Discovery of America. стр. 267.
  140. ^ Parallax (Samuel Birley Rowbotham) (1881). Zetetic Astronomy: Earth Not a Globe (Third ed.). London: Simpkin, Marshall, and Co.
  141. ^ Theoretical astronomy examined and exposed, by 'Common sense'. 1864.
  142. ^ Carpenter, William (1885). One hundred proofs that the earth is not a globe. Baltimore: William Carpenter – via Project Gutenberg.
  143. ^ Garwood, p165
  144. ^ The Earth: Scripturally, Rationally, and Practically Described. A Geographical, Philosophical, and Educational Review, Nautical Guide, and General Student's Manual, n. 17 (November 1) (1887). стр. 7. cited in Schadewald, Robert J. (1981). "Scientific Creationism, Geocentricity, and the Flat Earth". Skeptical Inquirer. Lock Haven University. Retrieved August 21, 2010 – via lhup.edu
  145. 146,0 146,1 146,2 146,3 Garwood, Christine . Flat Earth. Macmillan. 2007. ISBN 0-312-38208-1.
  146. ^ Wardlaw Scott, David (1901). Terra Firma. Retrieved December 13, 2010.
  147. ^ Slocum, Joshua (1900). "17–18". Sailing Alone Around the World. New York: The Century Company.
  148. ^ $5,000 for Proving the Earth is a Globe | Modern Mechanix". blog.modernmechanix.com. May 19, 2006. February 9, 2013.
  149. ^ Nazé, Yaël (2018). "A Doctoral Dissertation on a Geocentric Flat Earth: 'Zetetic' Astronomy at the University Level". Skeptical Inquirer. 42 (3): 12–14.
  150. ^ "Bookmakers Refuses £100 Flat Earth Bet, Angering Believer". casinoreviews.co.uk. May 11, 2018. Retrieved May 18, 2018.
  151. ^ Robert J. Schadewald. "The Flat-out Truth". Lhup.edu. Retrieved January 22, 2018.
  152. ^ Donald E. Simanek. "The Flat Earth". Lhup.edu. Retrieved February 9, 2013.
  153. ^ "Ingenious 'Flat Earth' Theory Revealed In Old Map". LiveScience. Retrieved February 9, 2013.
  154. ^ Abbott, Erica. "Mark Zuckerberg Banning All Flat Earth Groups from Facebook Is A Hoax". Business2community.com. Business2community. Приступљено 19 August 2017
  155. ^ Heigl, Alex (February 20, 2017). "The Short List of Famous People Who Think the Earth Is Flat (Yes, Really)". People.
  156. ^ Ambrose, Graham. "These Coloradans say Earth is flat. And gravity's a hoax. Now, they're being persecuted". Denverpost.com. Denver Post. Приступљено 19 August 2017.
  157. ^ Dure, Beau. "Flat-Earthers are back: 'It's almost like the beginning of a new religion'". Theguardian.com. The Guardian. Приступљено 19 August 2017.
  158. ^ Herreria, Carla. "Neil deGrasse Tyson Cites Celebrity Flat-Earthers To Make A Point About Politics". Huffingtonpost.com. Huffington Post. Приступљено 19 August 2017.
  159. ^ Martin, Sean. "'The sun hologram needs updating' THIS is how flat earthers explain the solar eclipse". Express.co.uk. The Express. Приступљено 19 August 2017.
  160. ^ Hickey, Brian. "What do flat Earthers think about Monday's solar eclipse?". Phillyvoice.com. Philly Voice. Приступљено 19 August 2017.
  161. ^ Guessoum, Nidhal. "PhD thesis: The earth is flat". Gulfnews.com. Gulf News. Приступљено 19 August 2017.

Литература[уреди]

  • Adversaries and Authorities: Investigations into ancient Greek and Chinese science. Cambridge: Cambridge University Press. 1996. стр. 59—60.  Непознати параметар |authror= игнорисан (помоћ)
  • Needham, Joseph; Wang, Ling (1995) [1959]. Science and Civilization in China: Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth. 3. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 227,499. ISBN 0-521-05801-5. 
  • Berlin, Adele (2011). „Cosmology and creation”. Ур.: Berlin, Adele; Grossman, Maxine. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion. Oxford University Press. ISBN 9780199730049.