Равна гора (висораван)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Равна гора (планина))
Равна гора
Suvobor - zapadna Srbija - mesto Ravna Gora - Kompleks na Ravnoj Gori 1.jpg
Висораван Равна гора
Географске карактеристике
Координате 44°06′34″ СГШ; 20°09′23″ ИГД / 44.109444° СГШ; 20.156389° ИГД / 44.109444; 20.156389 Координате: 44°06′34″ СГШ; 20°09′23″ ИГД / 44.109444° СГШ; 20.156389° ИГД / 44.109444; 20.156389
Географија
Равна гора на мапи Србије
Равна гора
Равна гора
Државе  Србија

Равна Гора је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине Сувобор у Западној Србији.

Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима Коштунића. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до 1984. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва.

Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.

Спомен комплекс[уреди]

Током деведесетих година 20. века на Равној Гори подигнут је спомен компкекс са циљем да се очува успомена на Југословенску војску у отаџбини, односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним Драгољубом Михаиловићем.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]