Рада Трајковић
| Рада Трајковић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Рада Трајковић, 2012. | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Име при рођењу | Рада Вујачић | ||||||||||
| Датум рођења | 8. март 1953. | ||||||||||
| Место рођења | Мердаре, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Приштини | ||||||||||
| Супружник | Веселин Трајковић | ||||||||||
| |||||||||||
Рада Трајковић (рођ. Вујачић; Мердаре, 8. март 1953) српска је политичарка са Косова и Метохије и докторка медицинских наука. Била је министарка за бригу о породици у другој влади Мирка Марјановића, а ту дужност је обављала у периоду од 24. марта до 17. новембра 1998. године, као чланица Српске радикалне странке.[1][2] За потпредседницу Демохришћанске странке Србије изабрана је 2000. године, а потом је на листи Коалиције Повратак бирана за посланицу у Скупштини Косова (ПИС), обављајући ту дужност у периоду од 2001. до 2004. године. Потом је обављала функцију председнице Извршног одбора Српског националног већа Косова и Метохије (СНВКМ), до 2009. године. Затим је била посланица у Скупштини Републике Косово, од 2010. до 2014. године. Председница је невладине организације Европски покрет Срба са Косова и Метохије.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 8. марта 1953. године у малом месту код Мердара, код Подујева. Отац Мато је био трговац, док је мајка Радојка била домаћица. Има брата Радомира.
Основну школу је завршила у Подујеву. После гимназије је уписала студије математике, али је после удаје за Веселина Трајковића прешла на Медицински факултет Универзитета у Приштини. Када је дипломирала, запослила се у Оралној клиници при Клиничко-болничком центру у Приштини. После специјализације постаје начелница Ларинголошког одељења. Докторирала је на раном откривању рака грла.[4]
Од 1999. године живи у Грачаници, где ради у дому здравља.[5]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Привукла је пажњу јавности током 1985—1986. године, у време наводног „масовног тровања Албанаца”, када је указала домаћој и међународној јавности да се ради о превари. Као чланица Српске радикалне странке бирана је за савезну посланицу, а 24. марта 1998. године и за министарку за бригу о породици у Влади Републике Србије. Члан исте странке био је и њен супруг, народни посланик Веселин Трајковић. Други пут се истакла током сукоба са Војиславом Шешељем, председником СРС у јесен 1998. године, када је и разрешена са министарске функције.[4]
Након успостављања управе УНМИК на подручју Косова и Метохије (1999) и стварања Заједничке привремене административне структуре (ЗПАС), поново се укључила у политичке активности, као потпредседница Демохришћанске странке Србије (ДХСС). Сарађивала је са органима ЗПАС, залажући се за укључивање косовско-метохијских Срба у рад привремених органа које је креирао УНМИК. Након оснивања Координационог центра за Косово и Метохију у августу 2001. године, укључена је у рад тог тела. Потом је на изборима одржаним 17. новембра 2001. године изабрана за посланицу у Скупштини Косова, као представница ДХСС на листи Коалиције Повратак, а након конституисања скупштинског сазива обављала је и функцију председнице коалиционог посланичког клуба (2001-2002).[6][7][8]
За потпредседницу ДХСС поново је изабрана 2004. године.[9] Након поновног страдања Срба у Мартовском погрому, залагала се за бојкот наредних избора за Скупштину Косова (ПИС) који су одржани 24. октобра 2004. године.[10] У време преговора о политичком статусу Косова и Метохије, критиковала је поједина решења из Ахтисаријевог плана (2007).[11][12]
Након једностраног проглашења независности Косова (2008) почела је да се залаже за преиспитивање односа према укључивању локалних српских политичких чинилаца у политички систем самопроглашене Републике Косово. Због активног залагања за излазак на локалне изборе који су одржани 15. новембра 2009. године, смењена је са дужности председнице Извршног одбора Српског националног већа Косова и Метохије.[13] Потом се укључила у стварање Јединствене српске листе (ЈСЛ), која је учествовала на скупштинским изборима одржаним 12. децембра 2010. године, а на којима је као носилац листе ЈЛС изабрана за посланицу у Скупштини Републике Косово. На посланичкој функцији је остала до 2014. године.[14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Одлука о избору председника и потпредседника Владе Републике Србије и министара у Влади Републике Србије (Службени гласник Републике Србије, бр. 8/1998)
- ^ Одлука о разрешењу дужности министра за бригу о породици у Влади Републике Србије (Службени гласник Републике Србије, бр. 42/1998)
- ^ Istinomer (2022): Rada Trajković
- ^ а б „Рада Трајковић”. glas-javnosti.rs. 7. 11. 2013. Архивирано из оригинала 01. 05. 2018. г. Приступљено 17. 8. 2015.
- ^ Radio KiM (2013): Rada Trajković više nije direktor Doma zdravlja u Gračanici
- ^ Blic (2001): Rada Trajković bez DHSS na izborima
- ^ NIN (2001): Glasanje za opstanak
- ^ Danas (2021): Trajković uoči izbora pre 20 godina: Neizlazak znači podelu Kosova
- ^ Danas (2024): Demohrišćanska stranka Srbije nastala cepanjem DSS-a cepanjem je i nestala: Većina članova ove stranke sada je u SNS-u
- ^ Radio KiM (2004): Gračanica-izbori
- ^ Danas (2007): Srbima neprihvatljivo, Albancima ostvarenje težnji
- ^ Danas (2007): Beograd nije sasvim jasan po pitanju Kosova
- ^ Radio KiM (2009): SNV uz prisustvo vladike Artemija isključilo iz veća Radu Trajković
- ^ Radio KiM (2010): JSL: U borbi protiv diskriminacije, asimilacije i kriminala
Литература
[уреди | уреди извор]- Батаковић, Душан Т. (2008). „Српска заједница на Косову и Метохији 1999-2005: Од конститутивног народа до наметнуте миноризације”. Положај националних мањина у Србији. Београд: САНУ. стр. 227—243.
- Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999-2009). Paris: Dialogue.
- Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. стр. 935—945.
- Janjić, Dušan (2007). Ogledi o Kosovu. Beograd: Draslar partner.
