Пређи на садржај

Радек Штјепанек

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Радек Степанек)
Радек Штјепанек
Радек Штјепанек на ОП САД 2016.
Лични подаци
НадимакШтепец
Датум рођења(1978-11-27)27. новембар 1978.(45 год.)
Место рођењаКарвина, ЧСР, ЧССР
ДржављанствоЧешка
Висина1,85 m
Маса76 kg
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Проф. каријера1996–2017
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерПетр Корда
Зарада11.343.464 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/radek-stepanek/s694/overview
Појединачно
Победе—порази384—302 (55,98% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири5 (6 челенџера, 1 фјучерс)
Изгубљена финала7
Најбољи пласманБр. 8 (10. јул 2006)
Тренутни пласманБр. 354 (25. децембар 2017)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (2003, 2005, 2007, 2009, 2013)
Ролан Гарос4К (2008)
ВимблдонЧФ (2006)
ОП САД4К (2009)
Остали турнири
Финале турнејеГФ (2008)
Олимпијске игре1К (2008, 2012)
Парови
Победе—порази313—197 (61,37% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири18 (5 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала15
Најбољи пласманБр. 4 (12. новембар 2012)
Тренутни пласманБр. 366 (25. децембар 2017)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеП (2012)
Ролан ГаросПФ (2007)
ВимблдонПФ (2013, 2014)
ОП САДП (2013)
Остали турнири — парови
Мастерс купПФ (2012)
Олимпијске игре2К (2012)
Мешовити парови
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије1К (2017)
Ролан Гарос
Вимблдон3К (2016)
ОП САД
Остали турнири — мешовити парови
Олимпијске игре Бронза (2016)
Екипна такмичења
Светско екипно првенствоФ (2003, 2012)
Дејвис купП (2012, 2013)
Хопман купГФ (2014)
Ажурирано: 25. децембар 2017..
Освојене медаље
Представљајући Чешка
Тенис
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Рио 2016. Мешовити парови

Радек Штјепанек (чеш. Radek Štěpánek) је чешки тениски тренер и бивши професионални тенисер. У појединачној конкуренцији је, поред пет освојених АТП титула, два пута играо финале на АТП Мастерс 1000 турнирима. Најбољи пласман на АТП ранг листи му је 8. место.

У конкуренцији парова је освојио два гренд слем трофеја са индијским играчем Леандером Паесом, док је у мешовитим паровима са Луцијом Храдецком освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма 2016. у Риу де Жанеиру. Двапут је у одлучујућим мечевима у финалу донео репрезентацији Чешке Дејвис куп трофеј.

Током 2018. године је био један од тренера Новака Ђоковића, а од 2019. ради са Григором Димитровим.

Тениска каријера

[уреди | уреди извор]

Штјепанек је постао професионалац 1996. Прво се специјализовао за парове, освојио је 12 титула. Штјепанек се од 2002. више усредсредио на појединачну конкуренцију, иако је наставио на игра на највећим турнирима у конкуренцији парова. Познат је по гласном викању након поена и по његовим везама са многим професионалним тенисеркама.

Штјепанек је први пут доспео у пажњу јавности када је победио некадашњег првог тенисера света, Густава Киртена у пет сетова на путу до трећег кола Отвореног првенства Аустралије 2003.

Најбоља Штјепанекова сезона била је 2006, када је први пут у својој каријери стигао до финала турнира мастерс серије, Хамбург мастерса. Изгубио је финале од Томија Роберда без добијеног сета. Након тога је доспео до 11. места на АТП листи, његовог најбољег пласмана до тада.

Раније 2006. је освојио своју прву АТП титулу, победивши Кристофа Рокуса у финалу турнира у Ротердаму. Те године је први пут у својој каријери стигао до четвртфинала једног гренд слем турнира. То је било на Вимблдону, где га је поразио Јонас Бјеркман, иако је имао меч лопту у тај брејку четвртог сета.

Овај успех је помогао Штјепанеку да дође до осмог места на АТП листи, што је његов најбољи пласман у каријери. Вимблдон је био последњи турнир на којем је Штјепанек учествовао 2006, јер је морао да паузира до краја сезоне због хроничне повреде врата.

2007. је освојио своју другу титулу у појединачној конкуренцији победивши Џејмса Блејка у финалу турнира у Лос Анђелесу у три сета.

Штјепанек је 2008. имао добру сезону, стигао је до финала турнира у Сан Хозеу у коме га је поразио Енди Родик. Такође је стигао до полуфинала Рим мастерса, где је изгубио од Новака Ђоковића. На Летњим олимпијским играма 2008, је изгубио у првом колу од Микаела Љодре у три сета, 6–4, 6–7 (5), 9–11. Сезону је завршио на 27. месту, али је играо на Мастерс купу као замена. Био је на одмору на Тајланду, па је могао да дође на турнир у Шангају без одлагања. Након што се Енди Родик повукао пре свог другог меча, Штјепанеку је преостало да игра два меча, против Роџера Федерера и Жила Симона. Изгубио је оба меча, од Федерера 7–6(4), 6–4, а од Симона 6–1, 6–4.

Штјепанек је сезону почео освојивши турнир у Бризбејну. У финалу је савладао Фернанда Вердаска 3–6, 6–3, 6–4.[1]

На Отвореном првенству Аустралије је стигао до трећег кола где га је поразио Вердаско 4–6, 0–6, 0–6. На турниру у Сан Хозеу је дошао до своје четврте титуле у каријери, савладавши у финалу Мардија Фиша. На овом турниру је са Томијем Хасом освојио титулу и у конкуренцији парова. Помогао је репрезентацији Чешке да дође до финала Дејвис купа.

Бранио је титулу на турниру у Бризбејну, али га је у финалу савладао Енди Родик 6–7(2), 6–7(7). На Отвореном првенству Аустралије је био постављен за 13. носиоца, али га је већ у првом колу поразио Иво Карловић 6–2, 6–7(5), 4–6, 6–3, 4–6. Није учествовао на Ролан Гаросу и Вимблдону због повреде колена.[2][3]

Штјепанек је једно време био тренер у стручном штабу српског тенисера Новака Ђоковића, са којим је остао у пријатељским односима.[4]

Гренд слем финала

[уреди | уреди извор]

Парови: 5 (2–3)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2002. ОП САД Тврда Чешка Јиржи Новак Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
3–6, 6–3, 4–6
Победник 1. 2012. ОП Аустралије Тврда Индија Леандер Паес Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–1), 6–2
Финалиста 2. 2012. ОП САД (2) Тврда Индија Леандер Паес Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 4–6
Победник 2. 2013. ОП САД Тврда Индија Леандер Паес Аустрија Александар Пеја
Бразил Бруно Соарес
6–1, 6–3
Финалиста 3. 2016. ОП Аустралије Тврда Канада Данијел Нестор Уједињено Краљевство Џејми Мари
Бразил Бруно Соарес
6–2, 4–6, 5–7

Финала АТП мастерс 1000 серије

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 2 (0–2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2004. Париз Тепих (д) Русија Марат Сафин 3–6, 6–7(5–7), 3–6
Финалиста 2. 2006. Хамбург Шљака Шпанија Томи Робредо 1–6, 3–6, 3–6

Парови: 2 (2–0)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2012. Мајами Тврда Индија Леандер Паес Белорусија Макс Мирни
Канада Данијел Нестор
3–6, 6–1, [10–8]
Победник 2. 2012. Шангај Тврда Индија Леандер Паес Индија Махеш Бупати
Индија Рохан Бопана
6–7(7–9), 6–3, [10–5]

Мечеви за олимпијске медаље

[уреди | уреди извор]

Мешовити парови: 1 (1–0)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Бронза 2016. Олимпијске игре у Рију Тврда Чешка Луција Храдецка Индија Сања Мирза
Индија Рохан Бопана
6–1, 7–5

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 12 (5–7)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–2)
АТП 500 (2–1)
АТП 250 (3–4)
Финала по подлози
Тврда (5–3)
Шљака (0–1)
Трава (0–0)
Тепих (0–3)
Финала по локацији
Отворено (3–2)
Дворана (2–5)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 7. новембар 2004. Париз, Француска Тепих (д) Русија Марат Сафин 3–6, 6–7(5–7), 3–6
Финалиста 2. 6. фебруар 2005. Милано, Италија Тепих (д) Шведска Робин Седерлинг 3–6, 7–6(7–2), 6–7(5–7)
Финалиста 3. 2. октобар 2005. Хо Ши Мин, Вијетнам Тепих (д) Шведска Јонас Бјеркман 3–6, 6–7(4–7)
Победник 1. 26. фебруар 2006. Ротердам, Холандија Тврда (д) Белгија Кристоф Рокус 6–0, 6–3
Финалиста 4. 21. мај 2006. Хамбург, Немачка Шљака Шпанија Томи Робредо 1–6, 3–6, 3–6
Победник 2. 22. јул 2007. Лос Анђелес, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 7–6(9–7), 5–7, 6–2
Финалиста 5. 25. фебруар 2008. Сан Хозе, САД Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 4–6, 5–7
Победник 3. 11. јануар 2009. Бризбејн, Аустралија Тврда Шпанија Фернандо Вердаско 3–6, 6–3, 6–4
Победник 4. 16. фебруар 2009. Сан Хозе, САД Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 3–6, 6–4, 6–2
Финалиста 6. 22. фебруар 2009. Мемфис, САД Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 5–7, 5–7
Финалиста 7. 10. јануар 2010. Бризбејн, Аустралија Тврда Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6–7(2–7), 6–7(7–9)
Победник 5. 7. август 2011. Вашингтон, САД Тврда Француска Гаел Монфис 6–4, 6–4

Парови: 33 (18–15)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (2–3)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (2–0)
АТП 500 (4–5)
АТП 250 (10–7)
Финала по подлози
Тврда (12–14)
Шљака (5–0)
Трава (0–0)
Тепих (1–1)
Финала по локацији
Отворено (12–12)
Дворана (6–3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2. мај 1999. Праг, Чешка Шљака Чешка Мартин Дам Сједињене Америчке Државе Марк Кил
Еквадор Николас Лапенти
6–0, 6–2
Победник 2. 15. април 2001. Есторил, Португал Шљака Чешка Михал Табара Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон
Савезна Република Југославија Ненад Зимоњић
6–4, 6–1
Победник 3. 6. мај 2001. Минхен, Немачка Шљака Чешка Петр Лукса Бразил Хаиме Онцинс
Аргентина Данијел Оршанић
5–7, 6–2, 7–6(7–5)
Финалиста 1. 26. август 2001. Лонг Ајленд, САД Тврда Чешка Леош Фридл Сједињене Америчке Државе Џонатан Старк
Зимбабве Кевин Улијет
1–6, 4–6
Финалиста 2. 30. септембар 2001. Хонг Конг, Кина Тврда Чешка Петр Лукса Њемачка Карстен Браш
Бразил Андре Са
0–6, 5–7
Победник 4. 14. октобар 2001. Беч, Аустрија Тврда (д) Чешка Мартин Дам Чешка Јиржи Новак
Чешка Давид Рикл
6–3, 6–2
Финалиста 3. 17. фебруар 2002. Копенхаген, Данска Тврда (д) Чешка Јиржи Новак Аустрија Јулијан Ноул
Њемачка Михаел Колман
6–7(8–10), 5–7
Победник 5. 5. мај 2002. Минхен, Немачка (2) Шљака Чешка Петр Лукса Чешка Петр Пала
Чешка Павел Визнер
6–0, 6–7(4–7), [11–9]
Финалиста 4. 7. септембар 2002. Њујорк, САД Тврда Чешка Јиржи Новак Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
3–6, 6–3, 4–6
Финалиста 5. 13. октобар 2002. Беч, Аустрија Тврда (д) Чешка Јиржи Новак Аустралија Џошуа Игл
Аустралија Сандон Стол
4–6, 3–6
Победник 6. 2. фебруар 2003. Милано, Италија Тепих (д) Чешка Петр Лукса Чешка Томаш Цибулец
Чешка Павел Визнер
6–4, 7–6(7–4)
Финалиста 6. 17. јануар 2004. Окланд, Нови Зеланд Тврда Чешка Јиржи Новак Индија Махеш Бупати
Француска Фабрис Санторо
6–4, 5–7, 3–6
Победник 7. 22. фебруар 2004. Ротердам, Холандија Тврда (д) Аустралија Пол Хенли Израел Јонатан Ерлих
Израел Енди Рам
5–7, 7–6(7–5), 7–5
Победник 8. 18. јул 2004. Штутгарт, Немачка Шљака Чешка Јиржи Новак Шведска Симон Аспелин
Аустралија Тод Пери
6–2, 6–4
Победник 9. 19. септембар 2004. Делреј Бич, САД Тврда Индија Леандер Паес Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез
6–0, 6–3
Финалиста 7. 10. октобар 2004. Лион, Француска Тепих (д) Шведска Јонас Бјеркман Израел Јонатан Ерлих
Израел Енди Рам
6–7(2–7), 2–6
Победник 10. 13. фебруар 2005. Марсеј, Француска Тврда (д) Чешка Мартин Дам Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
7–6(7–4), 7–6(7–5)
Победник 11. 27. фебруар 2005. Дубаи, УАЕ Тврда Чешка Мартин Дам Шведска Јонас Бјеркман
Француска Фабрис Санторо
6–2, 6–4
Победник 12. 19. фебруар 2006. Марсеј, Француска (2) Тврда (д) Чешка Мартин Дам Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
6–2, 6–7(4–7), [10–3]
Финалиста 8. 7. јануар 2007. Аделејд, Аустралија Тврда Србија Новак Ђоковић Јужноафричка Република Весли Муди
Аустралија Тод Пери
4–6, 6–3, [13–15]
Финалиста 9. 3. март 2007. Дубаи, УАЕ Тврда Индија Махеш Бупати Француска Фабрис Санторо
Србија Ненад Зимоњић
5–7, 7–6(7–3), [7–10]
Победник 13. 16. фебруар 2009. Сан Хозе, САД Тврда (д) Њемачка Томи Хас Индија Рохан Бопана
Финска Јарко Нијеминен
6–2, 6–3
Финалиста 10. 8. август 2010. Вашингтон, САД Тврда Чешка Томаш Бердих Сједињене Америчке Државе Марди Фиш
Бахаме Марк Ноулс
6–4, 6–7(7–9), [7–10]
Победник 14. 28. јануар 2012. Мелбурн, Аустралија Тврда Индија Леандер Паес Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–1), 6–2
Победник 15. 31. март 2012. Мајами, САД Тврда Индија Леандер Паес Белорусија Макс Мирни
Канада Данијел Нестор
3–6, 6–1, [10–8]
Финалиста 11. 7. септембар 2012. Њујорк, САД (2) Тврда Индија Леандер Паес Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 4–6
Финалиста 12. 7. октобар 2012. Токио, Јапан Тврда Индија Леандер Паес Аустрија Александар Пеја
Бразил Бруно Соарес
3–6, 6–7(5–7)
Победник 16. 14. октобар 2012. Шангај, Кина Тврда Индија Леандер Паес Индија Махеш Бупати
Индија Рохан Бопана
6–7(7–9), 6–3, [10–5]
Финалиста 13. 4. август 2013. Вашингтон, САД (2) Тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш Француска Жилијен Бенето
Србија Ненад Зимоњић
6–7(5–7), 5–7
Победник 17. 8. септембар 2013. Њујорк, САД Тврда Индија Леандер Паес Аустрија Александар Пеја
Бразил Бруно Соарес
6–1, 6–3
Победник 18. 26. јул 2015. Богота, Колумбија Тврда Француска Едуар Роже-Васелен Хрватска Мате Павић
Нови Зеланд Мајкл Винус
7–5, 6–3
Финалиста 14. 30. јануар 2016. Мелбурн, Аустралија Тврда Канада Данијел Нестор Уједињено Краљевство Џејми Мари
Бразил Бруно Соарес
6–2, 4–6, 5–7
Финалиста 15. 6. јануар 2017. Доха, Катар Тврда Канада Вашек Поспишил Француска Жереми Шарди
Француска Фабрис Мартин
4–6, 6–7(3–7)

Остала финала

[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 5 (2–3)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат
Финалиста 1. 24. мај 2003. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Чешка Јиржи Новак Чиле Фернандо Гонзалез
Чиле Марсело Риос
Чиле Николас Масу
1–2[5]
Финалиста 2. 4–6. децембар 2009. Дејвис куп, Барселона, Шпанија Шљака (д) Чешка Томаш Бердих
Чешка Јан Хајек
Чешка Лукаш Длухи
Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Фернандо Вердаско
Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фелисијано Лопез
0–5
Финалиста 3. 26. мај 2012. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Чешка Томаш Бердих
Чешка Франтишек Чермак
Србија Јанко Типсаревић
Србија Виктор Троицки
Србија Ненад Зимоњић
Србија Мики Јанковић
0–3[6]
Победник 1. 16–18. новембар 2012. Дејвис куп, Праг, Чешка Тврда (д) Чешка Томаш Бердих
Чешка Лукаш Росол
Чешка Иво Минар
Шпанија Давид Ферер
Шпанија Николас Алмагро
Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
3–2
Победник 2. 15–17. новембар 2013. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Чешка Томаш Бердих
Чешка Лукаш Росол
Чешка Јан Хајек
Србија Новак Ђоковић
Србија Душан Лајовић
Србија Илија Бозољац
Србија Ненад Зимоњић
3–2

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији

[уреди | уреди извор]
Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н КВ2 Н Н 3K 2K 3K 2K 3K 1K 3K 1K 2K 1K 3K 1K Н 2K 2K 0 / 14 15–14 52%
Француска Ролан Гарос Н КВ3 Н Н Н КВ1 2K 1K 3K 3K 2K 4K 3K Н 1K 1K 1K 3K 2K 1K Н 0 / 13 14–13 52%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н КВ2 КВ2 КВ1 3K 3K 2K 2K ЧФ 1K 3K 4K Н 1K 3K 2K 2K 1K 1K Н 0 / 14 19–14 58%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н Н КВ1 Н 1K 3K 1K 2K Н 2K 3K 4K 1K 2K 1K 1K 1K 1K Н 0 / 14 10–14 42%
Поб–пор на г. с. 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 2–2 7–4 2–4 6–4 7–3 4–4 7–4 10–4 0–2 2–4 2–4 3–4 3–4 1–3 1–4 1–1 0 / 55 58–55 51%
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп Није се квалификовао ГФ Није се квалификовао 0 / 1 0–2 0%
Репрезентација
Олимпијске игре НО Н НО Н НО НО 1K НО Н НО 0 / 2 0–2 0%
Екипно првенство Није учествовао Ф ГФ Није учествовао Ф НО 0 / 3 5–6 45%
Хопман куп Није учествовао ГФ Није учествовао 0 / 1 2–1 67%
Дејвис куп Н Н Н Н Н Н Н Н ЧФ Ф ПФ П П ПФ ЧФ Н 2 / 12 15–13 54%
Поб–пор 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 3–3 2–4 0–0 0–0 1–1 2–1 3–2 2–1 1–0 3–7 2–1 3–2 0–0 0–0 0–0 2 / 18 22–22 50%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н Н Н Н Н Н КВ2 Н 0 / 11 3–11 21%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н КВ2 Н Н Н Н Н Н КВ1 Н 0 / 10 18–10 64%
Монако Монте Карло Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 11 5–11 31%
Шпанија Мадрид Н Н Н Н Н Н Н Н ЧФ Н Н Н Н Н 0 / 8 6–8 43%
Италија Рим Н Н Н Н Н Н ЧФ ПФ Н Н Н КВ2 Н 0 / 10 17–10 63%
Канада Канада Н Н Н Н Н Н Н ПФ Н Н 0 / 12 11–12 48%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н Н Н КВ1 КВ1 Н Н Н Н 0 / 10 8–10 44%
Кина Шангај НМС ЧФ ЧФ Н Н Н Н Н 0 / 4 7–4 64%
Француска Париз Н Н Н Н Н Ф ПФ Н Н ПФ Н Н Н Н Н Н 0 / 8 15–8 65%
Њемачка Хамбург Н Н Н Н Н Н Н Ф Н НМС 0 / 4 6–4 60%
Поб–пор на м. т. 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 3–2 5–8 8–5 12–9 10–5 9–8 9–8 12–9 2–5 5–7 11–8 3–5 4–7 0–0 3–2 0–0 0 / 88 96–88 52%
Пласман 401 165 169 277 542 63 46 33 20 19 30 27 12 62 28 31 44 68 197 107 354 11.343.464 $

Однос победа и пораза против топ 20 тенисера

[уреди | уреди извор]

Имена тенисера који су били на првом месту АТП листе су подебљана.

* Статистика од 24. априла 2017.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Победа Штепанека на турниру у Бризбејну”. РТС. 11. 1. 2009. Приступљено 28. 6. 2010. 
  2. ^ „Штепанек не игра на Вимблдону због повреде”. РТВ. 17. 6. 2010. Приступљено 28. 6. 2010. 
  3. ^ „Ни Штепанек не игра на Вимблдону”. Б92. 17. 6. 2010. Приступљено 28. 6. 2010. 
  4. ^ „OVO JE PRIJATELJSTVO DO KRAJA ŽIVOTA: Đoković emotivan na oproštaju Radeka Štepaneka”. hotsport.rs. 19. 10. 2018. Архивирано из оригинала 21. 10. 2018. г. Приступљено 9. 6. 2019. 
  5. ^ „ARAG World Team Cup 2003” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 26. 12. 2017. 
  6. ^ „Power Horse World Team Cup 2012” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 26. 12. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]