Раденко Лазаревић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Раденко Лазаревић
Датум рођења(1924-08-28)28. август 1924.(95 год.)
Место рођењаСтојник
 Краљевина СХС

Раденко Лазаревић (Стојник, код Аранђеловца, 28. август 1924) је познати српски спелеолог. Завршио је Природно математички факултет ,одсек Географија у Београду. Докторирао је 1959 године.Радио је као професор на Шумарском факултету у Београду, на Географском институту САНУ, у Савезном извршном већу (водопривреда), у Институту за Шумарство, од 1995. до 2007. на Природно математичком факултету у Бањалуци.Објавио је бројне књиге на теме спелеологије, глациологије, картирања ерозије, експерменталних истраживања водне ерозије о клизиштима. Аутор је 170 научних радова из ових облати, а урадио је више десетина спелеолошких пројеката и студија, сада је у пензији.[1]

Биографија[уреди]

Детињство је провео у шумадијском селу Стојник смештеном између планина Космај и Букуља, где је стекао прва знања о природи ,а и географији у сеоској основној школи Вук Караџић. Прве кораке живота научио је од оца Бошка и мајке Ангелине. Највећи утисак на цео његов будући живот оствио је деда Лазар, учесник Првог светског рата [1]. После основне школе, завршене у родном месту, даље школовање је наставио у Београду. Географски одсек Природно-математичког факултета (специјалност геоморфологија), завршио је 1950. године, са просечном оценом 9, 72. Докторирао је на истом факултету, 3. јула 1959. године. Од септембра 1944. године учествовао је у НОБ, а демобилисан је 1946. године. У току студија био је запослен у Централном већу Народне омладине Југославије, а затим у Географском институту Српске академије наука и уметнсти, као приправник-асистент за геоморфологију. У новембру 1957. године, запослио се у Савезној комисији за водопривреду, са звањем геоморфолог, а од1963. године у Савезном секретаријту за пољпривреду и шумарство. Од марта, 1966. године. налзи се у Институ за шумарство и дрвну индустрију, Одељење за ерозију и мелиорације у Беоргаду и то прво у звању научног сарадника, а од јануара 1975. године у звању научног саветника. Априла 1962. године изабран је за хонорарног доцента, за предмет Геоморфологија са хидрогеологјом, на Одсеку за ерозију и мелиорације Шумарског факултета у Београду, а од 1966. године је вандредни професор и ради до октобра 1975. године. Од средине 1968. године до средине 1973. године, био је руководиолац Одељења за ерозију и мелиорације, а затим до октобра 1974. године, вршилац дужности управника Завода за ерозију, искоришћавање шума и прераду дрвета. У звању научног савтника радио је до августа 1989. године, када је пензионисан. Одговорни је уредник Стручно-информативног билетна "Ерозија". Организовао је 12 међународних студијских путовања бујичара Југославије. 1948. годне, профсор Сима М. Милојевић га је повео истраживања Никшићког поља. После само једног дана боравка у Грахофском пољу, Раденко Лазаревић је скупио довољно материјала за свој први научни рад, публикован већ следеће 1949. године у Гласнику Српског географског друштва. Када је 1950. године објављн и његов други рад из студентског периода, под наслловом "Рељеф Никшићког поља", Раденко Лазаревић се већ био определио за геоморфологију. Следећих десет година се бавио проблемима регионалне геоморфологије и био је под великим утицајем "школе" професора др. Петра Јовановића, којег је изузетно ценио као научника и човека. Објавио је монографију о урвинима и почео свестрано да се бави проблемом водне ерозије. Драгоцено искуство, стечено у непрекидној сарадњи са праксом, Раденко Лазаревић је пренео на млађе генерације, објавивши универзитетски уџбеник из геоморфологије[2].

Научне, стручне и друштвене активности[уреди]

Раденко Лазаревић је био потпредседник Српског географског друштва и један од организатора 10. конгреса географа Југославје у Београду. Са рефератима је учествовао на великом броју научних и стручних скупова. Његова предавања у Српском географском друштву, где ретко које године да није иступао, увек су бла актуелна, занимљива и добро посећена. До сада је објавио 10 научних монографија, 85 научна рада, један универзитетски уџбеник и 9 монографија. Оно што је написао а није објављено, заузело би полице читаве једне библиотеке. Он је доста допринео развоју спелеологије и спелеотуризма код нас. Према његовим пројектима и под његовим непосредним надзором уређене су за туристичке посете пећине: Рајкова пећина код Мајданпека, Лазарева и Верњикица код Злота, Церемошња код Кучева, Рисовача код Аранђеловца, Петничка код Ваљева, Потпећка пећина код Ужица и Леденица код Босанског Грахова. Осим тога, урадио је пројекте за туристичко активирање још пет пећина (Равништарка код Кучева, Стопића пећина на Златибору, Ваганска код Шипова, Чађава код Босанског Грахова и Орловача код Сарајева)[2].


Радови[уреди]

Научни радови из геоморфологије[уреди]

  • Грахофско поље, Гласник Српског географског друштва, св. 29, 2,с. 143-146, Београд 1949.
  • Рељеф Никшићког поља, Зборник студентских радова Природно-математичког факултета, бр. 2, Београд 1950.
  • Рељеф непосредног слива Дунава између Гроцке и Смедерева, Зборник радова Географског института САНУ, књ. 13, с. 165-190, Београд 1957.
  • Слив Језаве, Раље и Коњске реке, Зборник радова Географског института САНУ, књ. 13, с.95-164, Београд 1957.
  • Азањска фосилна долина, Посебна издања Српског географског друштва, св, 18, с. 151-172, Нови Сад 1960.

Научни радови из спелеологије[уреди]

  • Пећина у селу Потпеће, Зборник радова Географског института САНУ, књ. 14, с. 103-135, Београд 1959.
  • Пећина Топла пећ, Гласник Српског географског друштва, св. 64, бр. 1, с. 67-69, Београд 1964.
  • Уређење пећина у туристичке сврхе, Осим југословенски спелеолошки конгрес (Борско језеро 1980.), с. 147-154, Београд 1981.
  • Заштита пећине Верњикице, Осми југословенски спелеолошки конгрес (Борско језеро1980.), с. 179-183, Београд 1981.
  • Карактеристике и потенцијали пећина уређених за туристичке посете у СР Србији, Саветовање о изградњи склоништа, с. 1-12, Крагујевац 1981.

Научни радови из хидрографије и хидрологје[уреди]

  • Јадранско-црноморска вододелница у Динарској крашкој области, Зборник радова Института за шумарство и дрвну индустрију, књ. VIII, с. 127-175, Београд 1968.
  • Ретензија и прерасподела вода у сливу Јасенице, на основу експерименталних истразивања, Ерозија, бр. 6, с. 29-42, Београд 1975.
  • Watershed betwen the Adriatic and the Black Sea in the Dinaric karst region, Memoris of Serbian Geographical Society, v. 13, s. 53-57, Belgrade 1976.
  • Подземне хидрографске везе на Дубашници (источни Кучај), Одбор за крас и спелеологију САНУ, књ. II, с. 37-54, Београд 1986.

Остали радови[уреди]

  • Перспективе географије, Гласник Српског географског друштва, св. 43, 1, с. 1-16, Београд 1963.
  • Неки водопривредни проблеми слива Велике Мораве, Гласник Српског географског друштва, св. 45, 1, с. 25-42, Београд 1965.
  • Географија и водопривреда, Гласник Српског географског друштва, св. 45, 2, с. 155-168, Београд 1965

Уџбеници - монографије[уреди]

  • Геоморфологија (универзитетски уџбеник), с. 1-484, Београд 1975.
  • Рајкова пећина, с. 1-115, Мајданпек 1975. (I издање), Београд 1988. (II издање), Београд 1983. (III издање)
  • Потпећка пећина, с. 1-72, Ваљево 1988.
  • Кучевска потајница, Београд 1991.
  • Ледено Доба у Југославији и свету (рукопис)

Стучно-информативни радови[уреди]

  • Први број Билтена, Ерозија, бр. 1, с. 1-4, Београд 1970.
  • I Стручна екскурзија и Саветовање југословенских стручњака за заштиту земљиштан од ерозије и уређење бујица. Ерозија, бр. 1, Београд 1970., с. 45-46.
  • II Стручна екскурзија и Саветовање југословенских стручњака за заштиту земљиштан од ерозије и уређење бујица - Италија, Ерозија, бр. 2, с. 85-187, Београд 1971.

Научно-истраживачке студије и пројекти[уреди]

  • Преглед рфељефа и хидрографије Динарске крашке области, с. 1-156, прилога 11 (за Савезну комисију за водопривреду), Београд 1958.
  • Водопривредна основа слива Велике Мораве, св. I (Географски положај и геоморфолошке карактеристике) и св. III (допуна одељка о клими), Савезна комисија за водопривреду, Београд 1958.

Пројекти за уређење спелеолошких објеката у туристичке сврхе[уреди]

  • Ужичка пећина - пројекат, с. 1-29, прилога 3, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1980. (пројекат ј изведен)
  • Ваганска пећина (БиХ) - пројекат, с. 1-36, прилога 29, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1980.
  • Пећина Равништарка - пројекат, с. 1-37, прилога 28, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1981.
  • Стопића пећина - пројекат, с. 1-23, прилога 17, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1985.
  • Рисовача - пројекат, с. 1-18, прилога 11, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1983.

Катастри спелеолошких објеката[уреди]

  • Спелеолошка истраживања кречњачког појаса између Језера и Великог Пека, с. 1-27, прилога 29, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1974.
  • Пећина Ваља фундата и кречњачки појас између акумулационог језера и Великог Пека, Институт за шумарство и дрвну индустрију, с. 1-16. прилога 7, Београд 1974.
  • Катастар спелеолошких објеката - Слив Малог Пека и слив Шашке, с. 1-43, прилога 34, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1976.
  • Катастар спелеолошких објеката - Слив Злотске реке, с. 1-124, прилога 48, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1976.


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Планета: спелеологија
  2. 2,0 2,1 Гласник Српског географског друштва. Београд1991. ISBN 0350-3593. 

1