Радерфордов оглед

Из Википедије, слободне енциклопедије

Радерфордов оглед. Када се метална фолија бомбардује α-честицама, позитивно наелектрисане честице у судару са позитивним наелектрисањем атома скрећу са првобитне путање, дакле, расејавају се. Међутим, понека честица скрене за неочекивано велики угао, као да се одбије од фолије. Радерфорд је ово опажање његових ђака Гајгера и Марсдена прокоментарисао речима: „Био је то најневероватнији догађај у мом животу. То је исто тако невероватно како када бисте на лист папира испалили топовско зрно пречника 15 инча (38 cm) а оно се од њега одбије и погоди вас.“ Анализирајући проблем Радерфорд је закључио да су целокупна маса и позитивно наелектрисање атома сконцентрисани у врло малом простору, дакле да постоји језгро атома. Тако је настао Планетарни модел атома.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Мацура, Јелена; Радић-Перић (2004). Атомистика. Београд: Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист.  Пронађени су сувишни параметри: |first1= и |first= (помоћ)