Радета Станковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радета Станковић
Датум рођења(1905-02-22)22. фебруар 1905.
Место рођењаБеч
Аустроугарска
Датум смрти1996
Место смртиБеоград
СР Југославија

Радета Станковић (Беч, 1905Београд, 1996) био је југословенски и српски вајар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1905. године у Бечу. Завршио је Краљевску академију за уметност и обрт у Загребу код професора Ивана Мештровића 1933. године. Био је на студијским путовањима у Француској, Великој Британији и осталим земљама.[1] Добио је награду за споменик Скендербегу у Тирани 1939. године.

Први пут је излагао у Београду 1937. године. Учествовао је на бројним колективним изложбама у Југославији и иностранству, а самостално је излагао у Београду 1973. и 1988. године. Био је доцент на Академији ликовних уметности[1] и затим професор на Академији примењених уметности у Београду од оснивања 1948. до одласка у пензију 1968. године.

Био је син лекара и члана намесништва др Раденка Станковића.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Нека Станковићева значајнија јавна остварења су:

Галерија скулптура[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година, XI стр.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]