Раде Драинац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Раде Драинац
R. Drainac.jpg
Раде Драинац, боем и песник
Пуно име Раде Драинац
Датум рођења (1899-08-26)26. август 1899.
Место рођења Трбуње код Блаца
 Краљевина Србија
Датум смрти 1. мај 1943.(1943-05-01) (43 год.)
Место смрти Београд

Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; 4. или 26. август 18991. мај 1943) српски песник, представник космополитске струје у српској поезији између Првог и Другог светског рата. Стварао је у виду модернистичних тежњи (Apoliner, Sendrar). Драинац је рођен у селу Трбуњу у Топлици, учио школу у Крушевцу и Француској. 1922. године покренуо је часопис Хипнос.[1] Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.

Од 1926. живeo je у Паризу, где je свираo виолину као пратња уз неме филмове. Услед болести, вратиo се у Србију. По мобилизацији, учествoвao je у борбама око Ужица. Под оптужбом да је комуниста, крајем 1941. су гa ухапсили четници, али биo je пуштен на молбу виђенијих Топличана.

Од 1942. боравиo je у санаторијуму код Соко Бање, где га je повремено посећивao Иво Андрић. Са туберкулозом у поодмаклом стадијуму, вратиo се у Београд, у Државну општу болницу, где je умрo 1. маја 1943.

Као сиромах, сахрањен је о државном трошку, на Новом гробљу, уз рецитацију његове песме "Нирвана" од стране глумца Миливоја Живановића.

У Удружењу књижевника Србије, Француска 7 у Београду, постављен је барељеф са његовим ликом, септембра 2013. године.[2]

Дела[уреди]

  • 1920. Модри смех, Београд.
  • 1921. Афродитин врт, Прокупље.
  • 1923. Еротикон, Београд.
  • 1923. Воз одлази, Београд.
  • 1926. Две авантуристичке поеме (са Мони де Булијем), Београд.
  • 1926. Лирске минијатуре, Скопље.
  • 1928. Бандит или песник, Београд.
  • 1929. Срце на пазару, Београд.
  • 1930. Шпански зид и наша љубав, Београд.
  • 1930. Банкет, Београд.
  • 1934. Расветљење, Београд.
  • 1935. Драгољуб Јовановић или сељачки Наполеон, Београд.
  • 1938. Улис, Београд.
  • 1938. Осврти, Београд.
  • 1938. Човек пева, Београд.
  • 1940. Дах земље, Београд.
Постхумно објављена[уреди]
  • 1925. Азил за бескућнике или универзална радионица мртвачких сандука
  • 1963. Црни дани, Београд. (приредио Р. Пешић)
  • 1993. Пламен у пустињи, Београд.
  • 1999. Дела Радета Драинца 01 - 10, Београд. (Приредио Г. Тешић)

Награда „Драинац“[уреди]

Додељује се за поезију. Награда се састоји од бронзане статуете Рада Драинца, рад академског вајара Драгана Дробњака, и новчаног износа. Додељује се у Прокупљу.

Списак добитника[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]