Раде Малобабић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Раде Малобабић
Датум рођења1884.
Место рођењаСлавско Поље
 Аустроугарска
Датум смрти(1917-06-13)13. јун 1917.
Место смртиСолун
 Краљевина Грчка

Раде Малобабић (Славско Поље код Вргинмоста, 1884Солун, 13. јун 1917) је био барјактар српске војске, члан организације Уједињење или смрт осуђен на смрт у Солунском процесу због наводног учешћа у планираном атентату на престолонаследника Александра Карађорђевића.

Биографија[уреди]

Као омладинац постаје најватренији присталица Народне Одбране, а врло брзо и њен члан. На судском процесу у Загребу 1909. осуђен од аустроугарских власти за издају на затворску казну коју је издржао до почетка 1912.

По пуштању из затвора почиње обавештајни рад против Аустроугарске и повезује се са генералштабним пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом. На његово инсистирање долази у Београд у октобру 1913. Задатак му је био да створи српску обавештајну мрежу на подручју Аустроугарске. После боравка у Београду одлази у Сарајево, Пешту и Загреб.

Био је један од организатора Видовданског атентата на престолонаследника Франца Фердинанда. Тада је званично приступио организацији "Уједињење или Смрт" или „Црној руци“.

У време припрема за почетак Првог светског рата, ухапшен од српских власти у Београду и затворен у Нишу.

Након уласка бугарских снага 1915. пуштен из затвора и потом одлази у Куршумлију где се поново повезује са пуковником Димитријевићем. Након краћек боравка у Косаници, одлази у Призрен и одатле се као тежак болесник повлачи са остацима српске војске преко Албаније, а затим и са рањеницима на Крф.

У Солуну је био ухапшен заједно са осталим члановима организације „Уједињење или Смрт“ и на Солунском процесу јуна 1917. оптужен да је лично пуцао на регента Александра из пушке и осуђен на смрт.

Смртна пресуда је извршена недалеко од Солуна 13. јуна 1917.

Комунистичке власти СФРЈ су на обновљеном процесу у Београду 1953. рехабилитовале све жртве политичког процеса у Солуну, међу њима и Рада Малобабића као невине.


Литература[уреди]

  • Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.