Радивоје Микић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радивоје Микић
Датум рођења1950.
Место рођењаГорње Драговље
 ФНРЈ

Радивоје Микић је српски књижевник, есејист, књижевни критичар и антологичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1950. године у Горњем Драговљу, код Гаџиног Хана. Школовао се у родном месту, гимназију завршио у Нишу, Вишу педагошку школу (српскохрватски језик и књижевност) у Нишу и Филолошки факултет у Београду. На њему је потом магистрирао и докторирао на делу Ранка Маринковића код проф. Тода Чолака.

Једно време је био директор Дома културе Студентски град у Београду, потом секретар Андрићеве задужбине и уредник и главни уредник Нолита (1988 – 1996), када прелази на Филолошки факултет за професора Увода у књижевност и Дечје књижевности. Истовремено уредник је у Народној књизи.

Књижевношћу је почео да се бави од гимназијских дана у Нишу, где је до 1974. године објављивао поезију и књижевну критику. Часопис „Градина“ му је 1973. године (бр. 9/10) објавио избор песама са поговором Зорана Милића.

Избор песама[уреди | уреди извор]

Избор песама[уреди | уреди извор]

Књиге критика[уреди | уреди извор]

  • Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице (1985),
  • Поступак карневализације – увод у поетику Ранка Маринковића (1988),
  • Песма и мит о свету (1989),
  • Језик поезије (1990),
  • Опис приче (1998),
  • Песнички поступак (1999),
  • Орфејев двојник (2002),
  • Прича и значење (2005),
  • Песма: текст и контекст (2006),
  • Песничка посла (2008),
  • Песник тамних ствари (2010),

Антологије[уреди | уреди извор]

  • Српска приповетка 1950 – 1982, (1983)
  • Антологија савремене српске поезије Републике Српске, (2001)

Приредио[уреди | уреди извор]

  • Бранко Миљковић и савремена српска поезија, (1996),
  • Поезија Бранка Миљковића, (2003),

Књижевне награде[уреди | уреди извор]

  • Милан Богдановић,
  • Микина чаша,
  • Ђорђе Јовановић
  • Награда ИП Григорије Божовић, Приштина, за књигу године 1998.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]