Радикулопатија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радикулопатија
lat. Radiculopathia
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Радикулопатија изазвана дискус хернијом
ICD-10 M54.1
ICD-9 723.4, 724.4, 729.2
MeSH D011843

Радикулопатија, (лат. radiculopathia) од речи (лат. radicula, „мали корен“) и (грч. -πάθεια, - „патња“, „-болест“), радикуларни синдром, радикуларни бол, радикуларно оштећење, је стање или болест корена спиналног нерва, у подручју вратне или слабинске кичме као последица притиска на нерв избочености (протрузије) оштећеног (оболелог) међупршљенског диска, код дискус херније, спондилозе, дискартрозе или запаљењских промена изазваних бактеријама, вирусима или хемијским материјама (хемијски радикулитис). Око две трећине свик компресивних оштећења коренова нерава односи се на лумбосакралне коренове (најчешће коренова L5 и S1) и носе општеприхваћен назив ишијас. Вратне (цервикалне) радикулопатије настају након притиска на нерв у вратном делу кичме (најчешће након оштећења коренова C5-C6 и C6-C7).[1][2]

Епидемиологија[уреди]

  • Око 65% радикулопатија локализован је у лумбалном (слабинском) делу кичме, а око 90% лумбалних радикулопатија узоковано је хернијацијом међупршљенског диска (дискус хернија), са радикуларном компресијом. Међутим дискус хернија и компресија живца коју она изазива није искључиви узрок, јер и друге патоанатомске промене могу да утичу на оштећење нервног корена (нпр. стеноза спиналног канала, фораминална стеноза итд).[3]
  • Дегенаративне промене понекад могу бити узрок радикуларног оштећења, без утицаја промена или оштећења међупршљенског диска.[4]
  • Око 5% до 10% болесника у оквиру лумбалне радикулопатије има као главни симптом ишијалгију, док се преваленцалумбалног бола креће од 49% до 70%. Инциденца лумбалне радикулопатије као последица оштећења диска, у општој популацији процењује се на 2,2%.[4]
  • Међу факторима ризика за настанак радикулопатије, бројна истраживања показују утицај следећих фактора;[4]
лични фактори (животна доб, телесна висина, ментални стрес и пушење),
професионални фактори (рад повезан са сталним дизањем и ношењем терета, изложеност вибрацијама током рада или за време дугих вожњи)
  • Полне разлике и физичка спремност према спроведеним истраживањима нису непосредно повезане са радикулопатијом.[5]

Етиологија[уреди]

Узроци радикулопатија могу бити веома разноврсни и деле са на примарне и секундарне:

Примарна радикулопатија[уреди]

Настаје након развоја примарног процеса у кореновима спиналних живаца, и може бити узрокована; аутоимуним поремећајима, бектериским или вирусним агенсима хемијским материјама (лекови, дрога, алкохол итд), примарним туморским процесом итд.

Секундарна радикулопатија[уреди]

Настаје као последица оштећења кичменог стуба (вратна и слабинска радикулопатија), промена у околним структурама око спиналних коренова и другим процесима у организму - који непосредно или посредано могу изазвати оштећење нервних корена најчешће у пределу врата или доњег дела леђа али и у грудном делу тела код;

Патофизиологија[уреди]

Узроци и механизми настанка радикулопатија могу бити вишеструки, али као главни покретачки механизми наводе се;

Врсте[уреди]

Облици радикулопатија и сродни поремећаји:

Дијагноза[уреди]

Дијагностички поступци се значајно разликују између појединих земаља, али и унутар једне земље.[13] Дијагноза се заснива на;

  • Анамнеза (у којој доминира бол који зрачи у врат, рамени појас и руку код вратне радикулопатије или бол дуж ноге код лумбалне). Дистрибуција бола умногоме зависи од тога који је нервни корен захваћен. Поред бола у анамнези болесниици наводе сензитивне сметње (дизестезије).
  • Објективан (физикалан) преглед, у коме посебан значај има неуролошки преглед уз примену одговарајућих клиничких тестова (Лазаревићев тест и Лаугеов тест и других тестова). Лазаревићев тест који је код лумбалне радикулопатије установљен у 91% има специгичност од 26%. Док укрштени Лазаревићев тест има високу специфичност од 88%, али остељивост од само 29%.[14]
  • Допунска испитивања, међу којима највећи значај имају радиолошке методе визуелизацији промена на нивоу супстрата као што су радографија, компјутеризована томографија, магнетна резонантна томографија, мијелографија, дискографија.

Табела 1. Дијагноза цервикалне (вратне) радикулопатије[1]

- Бол Слабост
(поједини мишићи)
Губитак сензибилитета Губитак рефлекса
C5 Врат, рамена, међулопатични предео, спољни део руке Deltoid,
Spinati,
Ромбоидни
Спољна ивица рамена, надлактица Biceps,
(Brahioradialis)
C6 Рамена, спољни део подлактице и прва два прста Biceps,
Brahioradialis
Ekstenzor carpi radialis
Спољна подлактица и прва два прста Biceps,
(Brahioradialis)
C7 Међулопатични предео, задњи део руке, средина подлактице Triceps
Extensor carpi digitorum,
Flexor carpi radialis
Flexor carpi ulnaris
Средина подлактице и средњи прст Triceps
C8 Средина подлактице и шаке Extensor carpi digitorum,
Flexor digitorum (sublimis profundus)
Flexor carpi ulnaris
Средина подлактице и шаке и пети прст Флексори прстију
(Triceps)
Th1 Средина руке до лакта Унутрашњи мишићи шаке Средина руке ка лакту -

Табела 2. Дијагноза лумбалне (слабинске) и сакралне (крстне) радикулопатије[1]

- Бол Слабост
(поједини мишићи)
Губитак сензибилитета Губитак рефлекса
L4 Дуж бутине и унутрашњег дела ноге
до унутрашњег глежња
Quadriceps,
Tibialis anterior,
Примицачи бутине
Унутрашњост ноге Пателарни
(чашични)
L5 Задњи део бутине и спољашњи део листа, горњи део стопала Extensor digitorum brevis, longus,
Peronealni
Горњи део стопала Ахилов
S1 Задњица и задњи део бутине, листа и спољни део стопала Extensor digitorum brevis, Peronealni,
Gastrocnemius,
Soleus
Табан и спољна ивица стопала Ахилов
S2 до S4 Задњи део бутине, задњица и генталије Gastrocnemius,
Soleus,
Abductor hallucis,
Abductor digiti quinti pedis,
Мишићи сфинктера
Задњица анална регија и гениталије Булбокавернозни
Анални

Терапија[уреди]

Конзервативна терапија[уреди]

У акутној фази болест се лечи конзервативним начином лечења [15] и у просеку траје 6 до 8 недеља. а обухвата примену следећих облика лечења: [16][17]

Лечење лековима -медикаментозна терапија[уреди]

Примарна терапија

Усмерана је према основним узрочницима болести код примарне радикулопатије (антибиотска, антивирусна, имуносупресивна, цитостатици итд)

Симптоматска терапија

Физикална терапија[уреди]

  • тракција кичме, [18][19]
  • терапеутске вежбе,
  • ласеро, магнетна, хидро, термо, електро и сонотерапија,
  • мануелна масажа,
  • акупунктура,[20]
  • спинална аксијална декомпресија),
  • остеопатска терапија и хиропраксија,
  • когнитивно-бихевиорална терапија.

Бројна истраживања показала су малу разлику успешности лечења код болесника који су мировали у односу на болеснике који су активни. Након ових резултата мировање као ослонац лечења више није препоручљив.[4]

Хируршка терапија[уреди]

Оперативно лечење има предности над конзервативним лечењем у односу на ниво хернијације, и то са најмањом ефикасношћу за (L5-S1) сегмента, средњом за (L4-5) сегмент и највећом за горње сегменте (L2-L3, L3-L4). Анализа спроведена у Финској показала је да је дисцектомија, била супериорнија у односу на конзервативно лечење код болесника са хернијацијом на (L4-5) сегменту кичме, међутим нема никаквих чврстих доказа ни за, ни против ефикасности расположивих метода конзервативног лечења.[4]
Хируршка интервенција може да обезбеди болеснику брже ослобађање од бола и других субјективних тегоба у односу на конзервативно лечење, али не и веће разлике у односу на степен успеха после једне или две година (показала су бројна истраживања).[4] Ова разлика у ефикасности лечења је углавном резултат мањег побољшања стања болесника са проблематиком горњих лумбалних сегмената након конзервативног лечења.[21][22][23][24]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Raičević R., Petković S, Lepić T Osnovi vojne neurologije, Bolesti intervertebralnog diska, pp. 260-266, VMA Beograd, 2004
  2. ^ Brain, W.R.: The neurological manifestations of cervical spondylosis. Brain, 75: 187-225, 1952.
  3. ^ Rhee JM, Schaufele M, Abdu A. Radiculopathy and the herniated lumbar disc: controversies regarding pathophysiology and management. J Bone Joint Surg Am 2006;88:2070-80.
  4. ^ а б в г д ђ Bosković K. Lumbalna radikulopatija Kritički pristup dijagnostici i lečenju lumbalne radikulopatije., Med Preg12008; LXI (11-12): 553-556. Novi Sad
  5. ^ Airaksinen 0, Brox n, Cedraschi C, Hildebrandt J, Klaber- Moffett J, Kovacs F, et al. European guidelines for the management oflow back pain. Eur Spine.l 2006;15(SuppI2):SI25S127.
  6. ^ Sekiguchi M, Kikuchi S, Myers RR (May 2004). „Experimental spinal stenosis: relationship between degree of cauda equina compression, neuropathology, and pain“. Spine 29 (10): 1105–11. DOI:10.1097/00007632-200405150-00011. PMID 15131438. 
  7. ^ а б Peng B, Wu W, Li Z, Guo J, Wang X (Jan 2007). „Chemical radiculitis“. Pain 127 (1-2): 11–6. DOI:10.1016/j.pain.2006.06.034. PMID 16963186. 
  8. ^ Marshall LL, Trethewie ER (Aug 1973). „Chemical irritation of nerve-root in disc prolapse“. Lancet 2 (7824): 320. DOI:10.1016/S0140-6736(73)90818-0. PMID 4124797. 
  9. ^ McCarron RF, Wimpee MW, Hudkins PG, Laros GS (Oct 1987). „The inflammatory effect of nucleus pulposus. A possible element in the pathogenesis of low-back pain“. Spine 12 (8): 760–4. DOI:10.1097/00007632-198710000-00009. PMID 2961088. 
  10. ^ Takahashi H, Suguro T, Okazima Y, Motegi M, Okada Y, Kakiuchi T (Jan 1996). „Inflammatory cytokines in the herniated disc of the lumbar spine“. Spine 21 (2): 218–24. DOI:10.1097/00007632-199601150-00011. PMID 8720407. 
  11. ^ Sakuma Y, Ohtori S, Miyagi M, et al. (Aug 2007). „Up-regulation of p55 TNF alpha-receptor in dorsal root ganglia neurons following lumbar facet joint injury in rats“. Eur Spine J 16 (8): 1273–8. DOI:10.1007/s00586-007-0365-3. PMC 2200776. PMID 17468886. 
  12. ^ Séguin CA, Pilliar RM, Roughley PJ, Kandel RA (Sep 2005). „Tumor necrosis factor-alpha modulates matrix production and catabolism in nucleus pulposus tissue“. Spine 30 (17): 1940–8. DOI:10.1097/01.brs.0000176188.40263.f9. PMID 16135983. 
  13. ^ Jarvik .IG, Deyo RA. Diagnostic evaluation of low back pain with emphasis on imaging. Ann Intern Med 2002;137: 586-97.
  14. ^ Deville WLJM, Windt DAWM, van der Dzaferagic A, Bezemer PD, Bouter LM. The test of Lasegue: systematic review of the accuracy in diagnosing herniated discs. Spine 2000;25:1140-7.
  15. ^ Vroomen PCA.I, Krom MCTFM, de Siofstra PD, Knottnerus JA. Conservative treatment of sciatica: a systematic review. J Spinal Dis 2000; 13:463-9.
  16. ^ Bošković K. Lumbalna radikulopatija i kvalitet života. Monografija 79. Medicinski fakultet Novi Sad 2009.
  17. ^ Koes et al. Diagnosis and treatment of sciatica.BMJ 2007;334:1313-1317.
  18. ^ Heijden, G.J.M.G., Bronfort, G., Bouter, L.M., Traction for low-back pain with or without sciatica. The Cochrane Database of Systematic Reviews 2007, Issue2. Art No: 10.1002/14651858.CD003010.pub4.
  19. ^ Deen G, Rizzo T, Fenton D. Sudden Progression of Lumbar Disk Protrusion During Vertebral Axial Decompression Traction Therapy. Mayo Clin Proc. 2003;78:1554-6.
  20. ^ Podichetty VK, Reddy A. Acupuncture, transcutaneous electrical nerve stimulation, and topical analgesics. In: Walsh D, ed. Palliative Medicine. Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier; 2009:1398-1404.
  21. ^ Kenneth T, Fisher C, Boyd M, Bishop P, Wing P, Dvorak M. Outcome evaluation of surgical and nonsurgical management of lumbar disc protrusion causing radiculopathy. Spine 2007;32(13):1414-22.
  22. ^ Weinstein .IN. Tosteson TO. Lurie .10, Tosteson ANA. Hanscom B, Skinner JS, et al. Surgical vs nonoperative treatment for lumbar disk herniation: the spine patient outcomes research trial (SPORT): a randomized trial. .lAMA 2006;296: 2441-50.
  23. ^ Weinstein IN, Lurie JD, Olson PR, Bronner KK, Fisher ES. United States' trends and regional variations in lumbar spine surgery: 1992-2003. Spine 2006;31:2707-14.
  24. ^ Atlas SJ, Keller RB, Wu YA, Deyo RA, Singer DE. Long-term outcomes of surgical and nonsurgical management of sciatica secondary to a lumbar disc herniation: 10 year results from the Maine lumbar spine study. Spine 2005;30:927-35.

Види још[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).