Радиотерапија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радиотерапија
Comparison of dose distributions between IMPT (right) and IMRT (left).jpg
Упоредни приказ расподеле дозе између терапији зрачењем карцинома назофаринкса, фотонима (Х-зрачења) (лево) и протонским зрачењем (десно)
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10D
ICD-9-CM92.2-92.3
MedlinePlus001918
Patient UKРадиотерапија
MeSHD011878
Радиотерапија карлице.
Модерни циклотрон који се користи за радиотерапију.

Радиотерапија један је од начина лечења болесног ткива заснован на високоенергетском зрачењу уз максималну заштиту околног, здравог ткива. Ова врста терапије спроводи се х-фотонима, γ-фотонима, високоенергијским електронима, а према могућностима и другим високоенергетским честицама. Радиотерапија, заједно са хирургијом, један је од основних модалитета за радикално и палијативно лечење рака код онколошких болесника који се примењује у око 40% случајева излечених од многих болести.[1] Већина болесника се третира применом високо-енергетског снопа Х-зрачења усмереног на прецизно одређено подручје, применом линеарних акцелератора. Високоенергетско зрачење болесног ткива може се спровести екстерном (спољашњом) телерадиотерапијом изван тела или унутарашњом брахирадиотерапијом из унутрашњости тела. Спољна или телерадиотерапија (ЕБРТ) најчешћи је облик радиотерапије који се данас користи.

Радиотерапија се за разлику радиохирургије, са којом је комплеметрарна, најчешће спроводи у више једнодевних сеанси, у зависности од укупне дозе зрачења одређене осетљивошћу тумора и толеранције здравог ткива. Доза радијације дефинише се као озрачивање апсорбовано у сваком килограму ткива израженог у Греј (Gy) јединицама (1 Gy = 1 Ј/kg).[2] Овако дефинисана доза обично се даје у одређеном броју (20—30) једневних сеанси, чија примена може да траје око 5-6 недеља.

Ефикасност радиотерапије у лечењу малигних ћелија варира између различитих облика малигнитета. Радијациона терапија не треба давати током било ког триместра трудноће.[3]

Синоними[уреди]

Стереотаксична радиотерапија (енгл. Stereotactic radiotherapy (SRT)) • Стереотаксичка телесна радиотерапија (енгл. Stereotactic body radiotherapy (SBRT)) • Фракциона стеротаксична терапија (енгл. Fractionated stereotactic radiotherapy (FSRТ))

Врсте радиотерапије[уреди]

Телерадиотерапија[уреди]

Телерадиотерапија је облик радиотерапије код које се тело болесника излаже изворима зрачења који се налази ван његовог тела (најечешће на удаљености од око 80-100 сантиметара). Овај облик радиотерапије спроводи се линеарним акцелератором и кобалтном јединицом.

Брахирадиотерапија[уреди]

Брахирадиотерапија је облик радиотерапије у току које се радиоактивни материјал апликује директно у тело болесника.

Циљеви радиотерапији[уреди]

Примарни циљеви радиотерапије могу бити куративни и палијативни.[4][5][6]

Куративна радиотерапија[уреди]

Ова врста радиотерапије заснива се на ставововима куративе и сроводи се радикалним дозама зрачења, и може бити адјувантна, примарна и адјувантна.

Неоадјувантна радиотерапија

Ова врста радиотерапије спроводи се у случајевима локално узнапредовале болести, са циљем успорења и смањења стадијума болести, што омогућава радикални хируршки захват, односно избегавање мутилирајућих операција.

Примарна радиотерапија

Примарна радиотерапија примењује се у оним случајевима када се због медицинских или личних разлога пацијената не можемо спровести други, жељени, облик лечења.

Адјувентна радиотерапија

Адјувантна (придружена) радиотерапија свртсав се у облике локалног лечења малигне болести. Примењује се након претходно спроведеног другог облика локалног лечења (најчешће хируршког) ради спречавања болести на месту које се излаже зрачењу.

Палијативна радиотерапија[уреди]

Палијативна радиотерапија заснива се на чињеници да се палијативним начином лечења само привидно отклањају спољашњи знаци болести, док се не саму болест и њен узрок не делује радикално лечење. У том смислу она има задатак да превентивно спречи појаву симптома (бол, фрактуре ...) или смањи интензитет било којих постојећих симптома.

Радионуклиди[уреди]

У медицинској дијагностици и лечењу примењује се десетак радионуклида, у основном облику или у облику фармаколошких препарата (радиофармаци).[7][8][9] Радионуклиди с кратким временом полураспада називају се отвореним изворима зрачења или отвореним радионуклидима, а радионуклиди с дугим временом полураспада називају се затвореним изворима зрачења или затвореним радионуклидима. Затворени радионуклиди (на пример 60Co или кобалт-60) трајно се смештају у заштитни оловни омотач и користе се само за лечење (кобалтна бомба). Отворени радионуклиди превозе се у посебно заштићеној оловној амбалажи, а на месту примене расподељују се у појединачне дозе и дају болесницима системски (интравенски) или локално (на пример интракавитално), ради истраживања, дијагнозе или лечења болести (нуклеарна медицина).

Дијагностички и терапијски поступци с радионуклидима и радиофармацима темеље се на озрачивању болесника. Доза зрачења одређује се према физичким својствима радионуклида (време полураспада, енергија зрачења), физичко-хемијским и биолошким својствима радиофармацеутика (хемијска стабилност, ин виво раздеоба и метаболички пут у организму уз брзину излучивања из организма) те количини радиоактивности примењеног препарата. У лечењу се користи штетни учинак зрачења на живу материју, па се тако на месту накупљања радионуклида уништавају циљне ћелије. Код појачаног лучења хормона штитне жлезде или рака штитне жлезде примењује се 131I (jod-131), код полицитемије рубре вере 32P (fosfor-32), код болести костију 90Sr (стронцијум-90) и други. У дијагностици се због штетности зрачења употребљава најмања могућа доза радионуклида. За утврђивање функције штитне жлезде, бубрега, плућа и другог примењује се радионуклид 99mTc (техницијум-99m) и његови препарати, за утврђивање функције миокарда или средњег мишићног слоја срца 201Tl (талијум-201), за обележавање глукозе 18F (флуор-18) и други. Руковање радионуклидима и њихово излучивање из болесникова тела може узроковати контаминацију околине, што се регулише законима о заштити од јонизирајућег зрачења.[10]

Радионуклиди настали људским деловањем[уреди]

Људи користе радиоактивност око стотину година и кроз то време неки радионуклиди су настали људским деловањем. Количине таквих нуклида су мање него количине козмогеничких радионуклида. Они обично имају краће време полураспада од праисконских и козмогеничких нуклида. Забраном тестирања нуклеарног оружја изнад површине земље, забилежен је пад тако насталих радионуклида. Неки од нуклида који су настали људским деловањем су:[11]

  • трицијум или H-3 (време полураспада је 12,3 година): настао тестирањем оружја и у нуклеарним реакторима; настао производњом нуклеарног оружја;
  • јод-131 (време полураспада је 8,04 дана): продукт нуклеарне фисије у реакторима и тестирању оружја; медицинско лечење болести штитне жлезде;
  • јод-129 (време полураспада је 1,57 x 107 година): продукт нуклеарне фисије у реакторима и тестирању оружја;
  • цезијум-137 (време полураспада је 30,17 година): продукт нуклеарне фисије у реакторима и тестирању оружја;
  • стронцијум-90 (време полураспада је 28,78 година): продукт нуклеарне фисије у реакторима и тестирању оружја;
  • технецијум-99m (време полураспада је 6,03 сати): продукт распада Mo-99, користи се у дијагностичке сврхе (радиологија – нуклеарна медицина);
  • технецијум-99 (време полураспада је 2,11 x 105 година): продукт распада технецијума-99m
  • плутонијум-239 (време полураспада је 2,41 x 104 година): настаје неутронским бомбардовањем уранијума-238 ((U-238 + n--> U-239--> Np-239 +ß--> Pu-239+ß)

Попис доступних радионуклида на тржишту[уреди]

За добивање само гама зрачења[уреди]

Радионуклид Радиоактивност Време полураспада Енергија (KeV)
Баријум-133 1 μCi 10,7 година 81,0, 356,0
Кадмијум-109 1 μCi 453 дана 88,0
Кобалт-57 1 μCi 270 дана 122,1
Кобалт-60 1 μCi 5,27 година 1173,2, 1332,5
Европијум-152 1 μCi 13,5 година 121,8, 344,3, 1408,0
Манган-54 1 μCi 312 дана 834,8
Натријум-22 1 μCi 2,6 година 511,0, 1274,5
Цинк-65 1 μCi 244 дана 511,0, 1115,5
Техницијум-99 m 1 μCi 6,01 сати 140

За добивање само бета-честица[уреди]

Радионуклид Радиоактивност Време полураспада Енергија (KeV)
Стронцијум-90 0,1 μCi 28,5 gогодинаdina 546,0
Талијум-204 1 μCi 3,78 година 763,4
Угљеник-14 10 μCi 5730 година 49,5 (просечно)

За добивање само алфа-честица[уреди]

Радионуклид Радиоактивност Време полураспада Енергија (KeV)
Полонијум-210 0,1 μCi 138 дана 5304,5

За добивање више различитих елементарних честица јонизујућег зрачења[уреди]

Радионуклид Радиоактивност Време полураспада Енергија (KeV)
Цезијум-137 1, 5, 10 μCi 30,1 година Гама и бета распад

Извори[уреди]

  1. ^ Ahmad SS, Duke S, Jena R, et al; Advances in radiotherapy. BMJ. 2012 Dec 4;345:e7765. doi: 10.1136/bmj.e7765.
  2. ^ International Union of Pure and Applied Chemistry . E Richard Cohen, Tom Cvitas, Jeremy G Frey, Bertil Holstrom, John W Jost. ed. Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry (3nd edition ed.). Royal Society of Chemistry; 3rd edition. 2007. ISBN 978-0-85404-433-7..
  3. ^ Gerber DE, Chan TA; Recent advances in radiation therapy. Am Fam Physician. 2008 Dec 1;78(11):1254-62.
  4. ^ CK Bomford, IH Kunkler, J Walter. Walter and Miller’s Textbook of Radiation therapy (6th Ed), p311
  5. ^ "Radiosensitivity" on GP notebook http://www.gpnotebook.co.uk/simplepage.cfm?ID=2060451853
  6. ^ "Radiation therapy- what GPs need to know" on patient.co.uk http://patient.info/doctor/radiotherapy
  7. ^ Carlsson, J.; Forssell Aronsson, E; Hietala, SO; Stigbrand, T; Tennvall, J; et al. (2003). „Tumour therapy with radionuclides: assessment of progress and problems”. Radiotherapy and Oncology. 66 (2): 107—117. PMID 12648782. doi:10.1016/S0167-8140(02)00374-2. 
  8. ^ „Radioisotopes in Industry”. World Nuclear Association. 
  9. ^ Martin, James (2006). Physics for Radiation Protection: A Handbook. стр. 130. ISBN 978-3527406111. 
  10. ^ Radionuklidi, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.
  11. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 6, 2012) (на језику: енглески) "Fizika - Slikovne dijagnostike za medicinare", Davor Eterović, 2011.

Литература[уреди]

  • Martin, James (2006). Physics for Radiation Protection: A Handbook. стр. 130. ISBN 978-3527406111. 

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).