Радич Божић
 |
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе. |
| Радич Божић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1502. |
| Датум смрти | септембар 1528 |
| Претходник | Стеван Бериславић |
| Наследник | Павле Бакић |
Радич Божић (? — септембар 1528) је војвода и српски деспот у Угарској. Прешавши првих година 16. века из Османско царство у Угарску добио је од краља Лајоша II у посед градове Шољмош и Липово.
Учествовао је у угарско-српској војсци која је 1502. код Рама прешла у Србију и запалила Кладово, Видин и Никопољ.
Године 1522. постао је заповедник флоте од 500 шајки. Заједно се Палом Томоријем потукао је 12. августа 1523. код Манђелоса у Срему босанског пашу Ферхата. Иако болестан и стар, после Мохачке битке разбио је једно одељење турке војске код Титела као што је потукао једну одабрану турску чету пред Мохачку битку код Петроварадина 1526. године. Поред „цара“ Јована важио је за најугледнију српску личност у Угарској.
У сукобу после угарског пораза на Мохачу (1526) између краља Фердинанда Хабзбуршког и војводе Јована Запоље, он се ставио на страну Јована, од кога је 1527. добио високо достојанство (титулу) — Српског деспота у Угарској.
Литература[уреди]
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска.
- Текст др Богомила Храбака академика АНУК унив. проф, Филозофског факултета у Новом Саду и Београду за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ, Загреб 1982. год.
- Ћирковић, Сима (1982). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
