Радијациони биланс

С Википедије, слободне енциклопедије

Радијациони биланс представља разлику између апсорбованог сунчевог зрачења и ефективног израчивања.

Глобално Сунчево зрачење[уреди | уреди извор]

Сунчева радијација долази до Земље у виду зракова који  директно падају на Земљину површину – директно зрачење и у виду зракова који на свом путу до Земљине површине бивају распршени у свим правцима о честице атмосферских гасова – дифузно зрачење. Збир директног и дифузног зрачења је глобално зрачење.

Спектар Сунчевог зрачења[уреди | уреди извор]

Сунчево зрачење има јако сложен састав, што се може доказати једноставним експериментом. Уколико се призма, сачињена од неке прозрачне материје - стакло, кухињска со, постави у замрачену просторију, тако да на њу пада сноп Сунчевих зракова, на паравану постављеном иза призме појавиће се разнобојна светла трака са редоследном дугиних боја.[1] Тај светлосни ефекат настаје преламањем светлосних зракова, односно разлагањем видљивог дела Сунчевог зрачења. Поред светлосне енергије, Сунце емитује и хемијску и топлотну енергију - ултраљубичасто и инфрацрвено зрачење, које долази невидљивим делом спектра.

Албедо[уреди | уреди извор]

Део Сунчеве енергије који долази глобалним зрачењем, бива одбијен од Земљину површину и враћен у атмосферу, а понекад и у васионски простор. Способност Земљине површине да један део пимљене енергије врати атмосфери назива се албедо. Изражава се у процентима (%) и зависи од угла под којим Сунчеви зраци падају на Земљину површину и од физичких особина и стања исте.

Ефективно израчивање[уреди | уреди извор]

Већи део Сунчеве енергије који дође до Земљине површине бива апсорбован, при чему прелази у друге облике енергије, углавном у топлотну енергију. Када би се ова енергија задржавала у површинском слоју Земље, његова температура као и температура атмосфере би стално расла.[1] То се међутим не дешава, јер Земљима површина у току године ода исту количину топлотне енергије коју прими од Сунца. Топлотна енергија коју Земља зрачи, односно израчивање Земљине површине, налази се у инфрацрвеном делу спектра. Атмосфера задржава један део топлотне енергије коју Земља одаје и враћа је у ниже слојеве, што омогућава да се они никада скроз не охладе. Та појава назива се противзрачење атмосфере, а познато је и под називом ефекат стаклене баште.

Разлика између израчивања Земљине површине и противзрачења атмосфере назива се ефективно израчивање. Ефективно израчивање представља стварни губитак топлотне енергије коју су од Сунца примили површински слојеви Земље.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Делијанић, Игор (2005). Општа метеорологија за I разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-12949-2.